HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Waymon Boone

Uloge: Mena Suvari, Kevin Pollak, Jon Abrahams

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt6032704/

Trailer: https://youtu.be/0bJbEMjDxK4

Pogledajte još: Eli (2019)

Oduvek ste želeli da instalirate app na vaš telefon (pretpostavljam iPhone, jer je film američki) pomoću koje biste chatovali sa mrtvima ali niste imali prilike? Možda i bolje, jer osim što sadrži dosta reklama i bagova je i prilično opasna. Evo, recimo, šta se desilo našim klincima u filmu Apparition: većina nije ni dočekala živa da je uninstallira iz telefona... Nakon korišćenja iste život im nije sačuvala ni tehnička podrška aplikacije a ni policija...

E ali ovo je prvo bilo: majka dvojice dečaka gubi život nesrećnim slučajem a umesto njene zavisnosti od droge za smrt biva optužen stariji sin. E sad ide ono drugo: taj isti sin biva zatočen u nekakav bizarni popravni dom u kojem se sprovode metode discipline, maltretiranja i kažnjavanja brutalnije nego u najgorim zatvorima Azije i Latinske Amerike. Recimo, za svako odbijanje poslušnosti, ili nedozvoljeno otvaranje usta kažnjenik tj. dečak ostaje bez jednog prsta (!). Glupost, al' hajde, idemo dalje... A dalje sledi nesreća, mrtva tela, skrivanje zločina a 20 godina kasnije i nastavak filma u trećem poglavlju. Mali problem može biti to što je sada već prošlo pola filma (a od horor ništa) ali obzirom na kvalitet Apparition možda je ovako i bolje. Uglavnom, 20 godina kasnije nekoliko bezličnih, dokonih i antipatičnih tinejdžera ne zna šta će od sebe pa odlazi u sada odavno napuštenu zgradu, istu onu zgradu u kojoj se nekada nalazila ustanova za maloletne delikvente koji su ostajali bez prstića (a i bez života, uglavnom). Klinci se u toj i takvoj jezivoj zgradi susreću sa zlim duhovima, naravno, ali ne sasvim bez razloga...

Ovo ja zapravo najbolje: jedan od pomenutih klinaca, uvrnuti crvenokosi-crvenobradi haker isprogramirao je na telefonu svoju mobilnu aplikaciju koja mu dopušta da kontaktira sa mrtvima. Kako to uspeva, pitate se? Pa, veoma jednostavno: uz pomoć home buttona (logično), GPS-a (naravno) i nekog starog binarnog codea iz škole (a kako drugačije) u koji je ubacio misticizam (bez ovoga zaista ne ide) i neke stvari sa dark weba (koristio pretraživač) uspeo je da otvori „zadnja vrata” (vau!) i dopre do shamana (himself) koji je vrhovni sudija (zastrašujuće) i vladar podzemlja (izaziva divljenje, i šaman i crvenokosi klinac koji je dopreo do njega). E upravo dotični shaman koji je živeo 600 godina p.n.e. omogućuje vernicima da komuniciraju sa mrtvima, ali samo ako pređu palcem preko senzora mobilnog telefona u kojem je instalirana pomenuta aplikacija čime će se otvoriti portal kinetičke energije duha u njihovoj krvnoj liniji i... Pa, uglavnom, stvorena je sasvim „logična” priča kako bi se klinci navodili na određene lokacije na kojima duhovi deluju i to je to.

Gluposti u filmu se ne završavaju na budalastoj aplikaciji. Recimo, crvenokosi programer liči na sve samo ne na nekoga ko bi znao da isprogramira deo paklenog codea. On ne deluje hakerski uvrnuto već zaista debilno, na pragu retardiranosti, kao da nije sposoban brinuti se sam o sebi i kao da mora konstantno biti pod nečijim nadzorom. Ostali klinci nisu debilni ali jesu prilično glupi i veoma generički. Osim što njihovi postupci nikada ne deluju prirodno i spontano klinci se trude da pruže svaki mogući kliše čim pređu prag davno napuštene a sada zaposednute ustanove. Ne treba im ni dva-tri minuta a svi se raštrkaju po brojnim mračnim sobama, ambulantama sa alternativnim metodama lečenja (sa sve električnom stolicom, logično), mračnim hodnicima, podrumima i prolazima, a pod najrazličitijim izgovorima, samo kako bi duhovima, jel', olakšali dejstvovanje. A duhovi – šta će, čas se pojave tu, čas tamo, malo reže, čekaju da se pojavi agresivna zvučna podloga kako bi iskočili na ekran, keze se u svojim animacijama, jadni, trude se, al' ne vredi, ne uspevaju da preplaše gledaoca ni za trenutak.

I tu nije kraj problemima. Priča je užasno smandrljana i odmotava se 3x brže nego uvod sa klincem u popravnom domu. Iz nekog razloga nastavak filma je iste dužine kao i uvod pa se stoga žrtve nižu kao na pokretnoj tracu, jedna za drugom, bez građenja neke atmosfere, napetosti, tenzije ili dublje priče. Neke klince smo bukvalno čuli u nekoliko rečenica, a zatim stradaju već posle prvog susreta sa duhom, minut pre nego što strada sledeći i to od nepoznatog duha i na nejasan način. Čak i kada kamera prikazuje tarapanu između zlih entiteta i naših junaka slabo se šta vidi jer je unutrašnjost zdanja veoma mračna, uglovi kamere su iz nepoznatog razloga dodatno zamračeni, kao da je kamerman pipao objektiv i ostavio otiske svojih prstiju, u napetim scenama dolazi do izražaja nemirna kamera i brza montaža a između toga je konstantno prisutna slaba gluma i više nego slab scenario. Nijedan momenat koji budete videli u Apparition nije ni za trunku originalan, svaki ste videli ranije u kudikamo boljim izdanjima a čak i završetak koji nije toliko loš uništen je potrebom da bude otvoren i šokantan, da zadovolji nakaradne moderne standarde.

Šlag na tortu je natpis kako je svo ovo što smo gledali zasnovano na istinitim događajima. Špica zaista sadrži neke naizgled autentične fotografije koje suviše brzo promiču da bi ih iole ozbiljnije pogledali ali je zaista teško poverovati da su negde klincima kidani prsti, da je osoblje bolnice ubijano bez ikakvog razloga a pogotovo da postoji aplikacija za mobilni telefon kakvu smo ovde videli. The Apparition je film autora koji jeste fan horor filmova ali nije u stanju da snimi kvalitetan film i za to nema dovoljno talenta. Nisu sve tehničke karakteristike toliko loše (osim dijaloga i određenih ambijantalnih zvukova koji deluju kao da su nasnimljeni u studiju) i film uglavnom nakon stupidnog uvoda nije mnogo iritantan ali izaziva smrtnu dosadu a ne pruža nikakvu zabavu pa ga stoga ocenjujem adekvatnom ocenom.