Režija: Chelsea Stardust
Uloge: Hayley Griffith, Ruby Modine, Rebecca Romijn
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt8510350/
Trailer: https://youtu.be/0gts3q4zz88
Pogledajte još: Satan's Cheerleaders (1977)
Odavno nisam opisao neku horor komediju pa eto jedne, koja nije ni toliko loša, čak je i dosta dobra. U pitanju je prošlogodišnji Satanic Panic režiserke Chelsea Stardust, film koji je istovremeno horor, komedija i satira a za uživanje u njemu naoružajte se dobrim raspoloženjem, pozitivnim filmofilskim društvom, nekim pićem, grickalicama i odgovarajućom hranom. Preporučujem pizzu, a evo i zašto...
U glavnoj ulozi gledamo curu po imenu Samantha 'Sam' Craft, romantičnu, stidljivu, skromnu i reklo bi se sasvim običnu ali pomalo nesrećnu devojku koja je usled finansijskih problema prinuđena da nađe bilo kakav posao. Izbor pada na dostavu pizza u likalnoj piceriji a već prvog dana Sam dobija najmanje poželjnu isporuku, da pizzu na svom skuteru dostavi u ozloglašeni deo grada, ozloglašen po nedavanju bakšiša. Ona donosi pizze u bogatu i veliku palatu, hladni batler ih bez reči preuzima ali Sam odlučuje da ne ode bez bakšiša koji joj je preko potreban pa kuca na vrata i ulazi unutra. U unutrašnjosti zdanja otkriva (doduše nešto kasnije) da je u toku jedan satanistički skup, skoro pa feministički, da se voršipuje demon i da je u toku obred tokom kojeg će se pokušati prizivanje Baphometa lično & personalno. Sve je spremno za ceremoniju rađanja dotičnog, svi su nestrpljivi, napeti i u pripravnosti i sve pripremne radnje su obavljene, samo nedostaje jedna „sitnica”: potrebna je devica koja bi bila žrtvovana pre ponoći... I gde je u svemu tome naša Sam? Pa, pogađate, naravno...
Obzirom na to da nije prihvatila jedan sasvim logičan predlog jednog od retkih muških likova u filmu, usled kojeg bi se rešila devičanskih muka i otarasila se pomahnitalih satanista (a dotični lik bi se nenadano omastio piletinom, što bi bilo dobro delo s njene strane), Sam upada u haos i bežaniju iz koje svakog narednog sekunda postoje sve manje šanse za preživljavanje. Međutim, kako bude istrajavala na čuvanju svog života (i nevinosti) tako će shvatati s kakvim zlim protivnicima ima posla... Sam će postajati sve hrabrija, odlučnija, a usput će sretati i neke ljude, uglavnom devojke, i tu će se rađati prijateljstva. Kao i obično, likovi koje sreće će uglavnom skončavati vrlo brzo, u veoma brutalnim i bizarnim scenama, samo da bi Sam nastavila dalje dok joj je odlučna satanistička horda u vremenskom cajtnotu za petama. Satanisti ne proganjaju svoj devičanski plen samo lično već imaju i neke „pomoćnike”, u vidu kojekakvih spodoba koje summonuju uz pomoć svojih mračnih vradžbina. Dotičnih spodoba nema previše, reklo bi se taman toliko da se razbije monotonija i da se odgovarajuće uklope u budžet filma.
Zaista nemam informaciju koliki je bio budžet Satanic Panic ali cenim da nije bio preveliki. Ipak, sve ono što vidimo deluje više nego zadovoljavajuće a kada to kažem pre svega mislim na specijalne efekte u završnici filma i na izgled kreatura. Film poseduje dosta brutalnih kadrova, na krvi se nije štedelo, a efekti deluju kao neanimirani, što je dobro. Ono što je takođe dobro je da nema mnogo glupih, neuspelih scena ili usiljeno vulgarnih momenata, što je situacija kod većine novijih horor komedija, tim pre što se radnja ovog filma delom bavi seksualnošću pa mnogi ne bi odoleli da svoj film na ovu temu na nakrkaju nesmešnim aluzijama na seks i polne organe. Film uglavnom nije toliko urnebesan da se grohotom smejete ali jeste duhovit, u drugoj polovini filma ipak manje nego u prvoj. Najduhovitiji su odnosi u satanističkom kultu, gde u celoj toj tarapani dolazi i do prevrata od strane smotane i glupe ali ambiciozne Ciganke koja je uglavnom zadužena za humor. S druge strane Sam takođe nije previše inteligentna, ali je zato lepa, simpatična, hrabra, odvažna i trdoglava. Ja bih to ženio.
Film je snimljen u jarkim bojama, kao da se radi o dečijem filmu. Ipak, ovakvi koloriti savršeno dobro odgovaraju šašavoj ali bizarnoj radnji i čitavom nizu satanističkih simbola i elemenata koje vidimo tokom trajanja filma. Iako možda nije uvek smešan koliko je mogao ili trebao biti Satanic Panic je dobra horor komedija, prvenstveno jer nema (mnogo) glupih momenata a ima duhovitih a onda i zato što je zaista zanimljiv za gledanje.
0 comments:
Post a Comment