HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: J.D. Dillard

Uloge: Kiersey Clemons, Emory Cohen, Hanna Mangan Lawrence

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt6560164/

Trailer: https://youtu.be/wlJwxYmfSuo

Pogledajte još: Prey (2019)

Sweetheart je američki survival horor film, režiran i napisan od strane ne previše poznatih ljudi ali zato produciran od strane čuvene Blumhouse produkcije, što bi trebalo značiti da poseduje određeni kvalitet. I poseduje. Iako ne sadrži previše originalnu radnju Sweetheart je više nego zanimljiv, pre svega zbog minimalističkog setupa i izolovane lokacije na kojoj se dešava. Evo o čemu se radi...

Tamnoputa devojka se budi iz nesvesti na obali okeana... Misterija! Nakon što se osvestila ona zaključi da je preživela brodolom zahvaljujući prsluku za spasavanje i da su je talasi izbacili na obalu nekog ostrva. Nedaleko od nje ona ugleda telo još jedne ženske osobe koja, nažalost, nije uspela da preživi očiglednu pomorsku nesreću... Bezimena preživela devojka poče da istražuje ostrvo, poče da traži bilo kakav trag nečega, neku trunku nade za spasom ili za eventualnim preživljavanjem. Jedino što je pronašla je – da je ostrvo nenastanjeno, ali nije uvek bilo tako: malo dalje u šumi, koja se nalazi na centralnom delu ostrva pronašla je ostatke jednog improvizovanog šatora, ručni fruižider sa ostacima hrane i nekoliko stvari koje joj mogu pomoći da zapali vatru i preživi svoju prvu noć na pustom i mračnom mestu koje okružuju hiljade milja okeana... Pa, ako je to tako, a sve činjenice govore da jeste, šta je to onda raskupusalo leš nepreživelog pomorca koga je naša tamnoputa junakinja sahranila u peščanu raku, malo dalje na obodu šume? Eto još jedne misterije, ovoga puta brutalne i smrtonosne... A to je tek početak...

Stvar koja pleni od samog početka Sweetheart je minimalizam. U prvoj polovini filma nismo čak ni sigurni da li je naša junakinja nema, budući da i nema s kim prozboriti reč. Ona je simpatična, prilično hrabra ali i odlučna da preživi što duže može, i nada se da je neki zalutali avion ipak može videti dok maše uvis sa obale. Dane provodi loveći ribu kako bi se prehranila, istražujući ostrvo ali i pokušavajući da se spase, da se uputi na pučinu, što joj ne uspeva. Survival dešavanja su zanimljiva kao i uvek, utisak izolovanosti i samoće je veoma dominantan a lepotu sunčanog ostrva narušavaju zaglušujući zvuci talasa koji ne prestaju da zapljuskuju obalu i stvaraju osećaj nelagode kod gledalaca. Ipak, prava jeza nastupa kada padne mrak jer se užas pojavljuje skoro svake noći... Devojka nije sasvim sigurna odakle on dolazi, da li iz dubine šume ili eventualno sa pučine a čak i kada to sazna nije sasvim sigurna kako da se zaštiti. Ubrzo Robinzonka Kruso mora da stekne veštine skrivanja, zatim samoodbrane a na kraju i direktne borbe jer zlo neće odustati. Žena je usamljena, nema podršku ali se mora boriti protiv monstruma, što, verujem, nije sasvim slučajna konstrukcija ove priče i deo je kompletne poruke, prilično standardne za modernu horor produkciju.

Kiersey Clemons u ulozi bezimene devojke za koju se kasnije ispostavlja da se zove Jenn suvereno vlada widescreen ekranom, kako u prvoj polovini filma tako i kada se pojave neki sporedni likovi koji su tu uglavnom zbog razbijanja monotonije. Uspešno dočarava devojku koja se silom prilika našla u datoj situaciji i veoma uverljivo se snalazi kako na kopnu, u pesku, tako i u vodi ali i u bespoštednoj borbi. Kada je o borbi reč specijalni efekti tj. izgled zla je u početnim scenama relativno efektan ali slabo vidljiv. U kasnijoj fazi filma kada se dešavanja premeste pod vodu sve je u krupnom planu a tada zaključujemo da su na scenu stupile animacije, što možda nije najsrećnije rešenje kada je skromna produkcija u pitanju. Ne kažem da stvorenje koje vidimo ne izgleda jezivo ali tvrdim da je čovek u gumenom odelu ipak uverljiviji i jeziviji. Nakon finalne borbe vidimo otvoreni završetak, naravno, a time se i završava onaj ne previše dugački ali zanimljivi film, relativno jeftin ali film koji je sve slabosti koji proizilaze iz skromnog budžeta pokušao prevazići onim što je imao na raspolaganju, lokacijom, glavnim likom i atmosferom. Uglavnom je u tome i uspeo.

Preporuka za gledanje ovog filma se nameće sama po sebi: ukoliko volite last-man-on-earth tematiku (u ovom slučaju last woman on island, ali nebitno) nemojte propustiti Sweatheart, čak iako ste u skorije vreme gledali neki veoma sličan film a bilo ih je.