HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Zak Hilditch

Uloge: Carmen Ejogo, Theo Rossi, Emma Greenwell

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt9257484/

Trailer: https://youtu.be/LhklHFwmBYw

Pogledajte još: The Monkey's Paw (2013)

Rattlesnake je ”chilling horror” film u Netflix produkciji ali ukoliko planirate da ga pogledate dobro pripazite da ne skinete, pustite ili pazarite jedan drugi film skoro istog imena i godišta ali potpuno drugačijeg žanra. Anyway, ovaj jedini pravi Rattlesnake je napisao i režirao Zak Hilditch koga pamtimo kao autora odličnog Kingovog 1922 a reklo bi se da je i svojim najnovijim filmom nastavio u sličnom tonu...

Na proputovanju kroz pustu teksašku nedođiju, a nakon obaveznog pogrešnog skretanja tj. pokušaja da se prečicom stigne na ciljnu destinaciju, samohrana majka Katrina doživljava peh – pucanje gume na automobilu. Dok menja točak njena ćerkica odlazi u dubinu pustinje radi svojih potreba gde je ničim izazvana ujeda zvečarka. Malenoj Clari se odmah slošilo, devojčica je bukvalno poplavela od groznice a izbezumljena majka nema vremena da stigne do najbližeg grada koji je ko zna u kojem pravcu... Ne znajući šta da čini ona očajnički traži pomoć u obližnjoj kamp prikolici, koju do tada nije videla. Starija žena iz prikolice pomaže devojčici koja nakon nekoliko minuta biva bolje, i to u tolikoj meri da zmijskog ujeda i groznice više i nema. Majka ipak odvodi malenu u bolnicu, doktori konstatuju da ujeda zmije nije ni bilo, iako Katrina zna da jeste, i cela situacija se čini prilično neobjašnjivom. Međutim, veoma brzo stiže i objašnjenje, tj. račun: nakon pomoći ćerki u bezizlaznoj situaciji majka se mora odužiti onima koji su joj spasili dete, i to tako što mora prineti žrtvu, dakle ubiti nekoga po svojoj želji. I to pre pada mraka, a ako to ne učini Clari će se dogoditi ono što bi joj se svakako dogodilo i u pustinji nakon ujeda zmije...

Segment filma u kojem majka saznaje pozadinu onoga što joj se desilo jer dolazi „konobar sa računom” je pomalo zbrzan, makar sam verovao da bi prosečnoj majki trebalo nešto više vremena da poveruje u ovakvu Twilight Zone priču sa katastrofalnim posledicama, po majku ili ćerku, svejedno. Zato je naredni segment dominantan i preovlađujući a tiče se prikaza same majke i njenog psihičkog propadanja u datoj situaciji. Iako se radnja filma odigrava isključivo jednog popodneva, jer sve se završava za malenu Claru kada sunce zađe, Katrina doživljava psihičko propadanje i nekoliko preobražaja, počevši od prvobitne dileme, preko neuspešnih pokušaja da likvidira one za koje misli da su svakako prežaljeni pa do konačne odlučnosti da se sve završi onako kako se mora završiti. Njena dilema izgleda uverljivo, njena kolebanja su više nego jasna, nesposobnost da izvrši šta se od nje traži je veoma jaka ali želja da malena preživi je najjača. Zaista, šta bismo svi mi uradili na njenom mestu, da li bi mogli oduzeti nekom nevinom biću život zarad života našeg najmilijeg, i ako bi to uradili kako bi nastavili svoj život, i pod teretom savesti i pod teretom zakona? Verujem da Rattlesnake može biti još teži i potresniji majkama čija su deca uzrasta male Clare.

Oni koji očekuju čistokrvni vizuelni horor ipak mogu ostati razočarani viđenim jer to nije ni bio fokus ovog filma. Rattlesnake je klasičan film zone sumraka u kojem nešto nezasluženo kad-tad dolazi na naplatu, i to uz previsoku cenu. Ipak, i pored deficita specijalnih efekata neki trenuci mogu biti veoma jezivi, poput pojavljivanja raznoraznih „radnika naplate”, kao što neki drugi momenti mogu biti izuzetno napeti i veoma neprijatni za posmatranje (pokušaj ubistva u bolnici i upad u kuću). Vizuelno je film korektan, prvenstveno zahvaljujući odogovarajućem ambijentu pustinje i teksaškog gradića, ne poseduje mnogo specijalnih efekata budući da je ogromna većina filma potrošena za lik majke, ali ono što je prikazano je zadovoljavajuće, sa izuzetnom nekih kadrova koji ipak otkrivaju skroman budžet (očigledna vožnja automobila pred zelenim platnom). Glumačku postavu nema potrebe komentarisati jer su svi osim Carmen Ejogo sporedni glumci a ona u ulozi majke koja se bukvalno raspada pod teretom onoga što ju je snašlo je veoma uverljiva. Završetak filma je nešto manje uverljiv, ili sam lično očekivao nešto drugačije, ali je Rattlesnake ipak time zaokružen, naravno, sa standardno otvorenim završetkom.

Nekima će film biti prespor jer je činjenica da su neki delovi suviše razvučeni, pa preovlađuje utisak kao da je jednosatna epizoda neke serije razvučena na sat ipo. Ipak, drugačije se nije moglo jer je ovo film koji se dešava isključivo jednoj osobi na isključivo jednom mestu i usamljenost i bezizlaznost su nešto što karakteriše Rattlesnake i sa čim se moraju omiriti svi (potencijalni) gledaoci. Iako je Rattlesnake (polu)korak unazad u odnosu na 1922 ipak je u pitanju dobar film ali film koji traži specifičnu publiku naoružanu živcima.