HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Vincenzo Natali

Uloge: Laysla De Oliveira, Avery Whitted, Patrick Wilson

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt4687108/

Trailer: https://youtu.be/7afc9gTbVFI

Pogledajte još: Triangle (2009)

Vincenza Natalija svako zna (Cube, Cypher, Splice, Haunter), kao što svako zna i Stephena Kinga, spisateljskog kralja (komercijalnog) horora. Ali, svako takođe zna i da karijere pomenute dvojice već više godina idu padajućom linijom pa tako ne može biti nikakvo iznenađenje što njihov najnoviji film pod imenom In the Tall Grass ne vrca od originalnosti već se guši u reciklažama ideja koje smo već (više puta) videli kod oba horor umetnika.

Ipak, stvar koja garantuje da ovo nije (totalni) promašaj je Netflix logo, budući da do sada nisam naišao na film iz ove produkcije koji je razočarao. Čuveni logo se pretapa u krupni kadar trave a gusta trava je ono što će nas okruživati do samog kraja filma, i ne samo nas već i njegove likove. A glavni likovi filma su brat i sestra po imenu Becky i Cal koji su silom prilika na proputovanju kroz američku zabit od više hiljada milja. Ta sila koja ih tera na put je – trudnoća, budući da je Becky u drugom stanju (šesti mesec) sa njenim momkom koji ne želi dete pa je ona prinuđena da svog budućeg sina da na usvajanje nekoj porodici iz San Diega. Međutim, tokom jedne pauze, baš preko puta usamljene crkvice, njih dvoje odjednom čuju dečije dozivanje iz vosoke trave koja se prostire duž obe strane dugačkog puta u sred kilometarske nedođije. Brat bi da nastavi dalje, sestra bi da pomogne izgubljenom klincu pa oni ulaze u travuljinu koja je visine ovišeg kukuruza i kreću da traže mališana koji doziva u pomoć. Ne prolazi mnogo a oboje se gube u visokoj, gustoj i jednoličnoj travi koja je za snalaženje fatalnija od londonske magle, i ne samo to: kako se približavaju glasu klinca sve su mu dalje, a, paradoksalno, sve se više udaljavaju i jedni od drugog...

Ispostavlja se, doduše malo kasnije, da famozna trava nije sasvim obična trava već biljka koja buja i može da utiče na ljude koji se u njoj nađu, da menja psihu zatočenih, izvlači iz njih ono najgore, ustremljuje jedne na druge, ali i da menja tok vremena, praveći loopove usled kojih se više ne zna ko je prvi ušao u nju a ko zadnji krenuo da pronađe izlaz. Samo jedno je sigurno: iz ogromne trave izlaza više nema a pored brata Cala i sestre mu Becky tu se naknadno (ili možda prethodno) pojavljuje i njen momak, izgubljeni/pronađeni dečak (koji možda i nije sasvim izgubljen, tačnije nevin) ali i njegovi roditelji. Određene likove hvata panika, one druge agresija a gde je agresija tu su i leševi, gde su leševi tu je i misteriozni objekat u formi stene koji... pa, otkrićete sami ukoliko do tada ne odustanete od filma i ukoliko budete u stanju pratiti njegovu nelinearnu i prilično konfuznu radnju u kojoj su pojmovi početka i kraja potpuno izbrisani. To u principu nije problem, jer su neki slični filmovi već postali skoro legendarni pričajući svoje priče na sličan, obrnuti i konfuzan način (Triangle, ili upravo Cube) ali u slučaju In the Tall Grass postoje dodatne prepreke koje se uglavnom zovu – nerazumljivi i apstraktni momenti, a ja bih rekao da se oni uglavnom tiču famozne super-power kamenčine u travi.

Ovaj film zaista traži specifične gledaoce, one koji mogu i umeju da prate ovakav način pripovedanja i koji neće (mnogo) da se gube u time loopovima, dešavanjima koja se odigravaju više puta iznova, paralelnim dešavanjima u više dimenzija što dovodi do različitih sudbina istih aktera i drugim elementima koji će biti veoma iritirajući prosečnom casual gledaocu. Kada takav gledalac pristupi gledanju In the Tall Grass glavni utisak će mu biti da se likovi konstantno traže po travi samo da se nikada ne nađu, da je fokus priče stavljen na dijaloge koji se odigravaju u nedogled a često se sastoje od vike, da je priča prilično glupa i nejasna i da se ceo film snimao u jednoj jedinoj prostoriji punoj trave ili eventualno pred zelenim platnom gde je kasnije kompjuterski umetnuta silna travuljina. Nažalost, ti gledaoci će donekle biti u pravu jer je sve to istina. Priča ima svojih aduta, brojnih iznenađenja, za fanove vremenskih paradoksa i izuzetnih momenata, ali sumnjam da će ikome biti potpuno jasna, možda eventualno (ili delimično) poučna. Iako je samo mesto dešavanja prilično monotono vizuelna monotonija je izbegnuta izmeštanjem radnje u gore pomenutu crkvicu preko puta ali i brojnim zanimljivim vizuelnim rešenjima gospodina Natalija, koja su za klasu iznad horor standarda.

Glumački je film na više nego dobrom nivou a potpuno paradoksalno, baš kao što je paradoksalan i kompletan In the Tall Grass je što najpoznatije ime filma (Patrick Wilson) pruža najsumnjiviju glumu, možda ne i sasvim svojom krivicom (angažovan u zadnji čas). Sve u svemu - In the Tall Grass je zanimljiv film, uglavnom interesantan i dinamičan u nedinamičnom okruženju, dobro režiran i odglumljen, sa neočekivanim preokretima i sa konstantnim nepoštovanjem čak i svojih pravila ali film koji nije sasvim jasan i razumljiv, makar ne za prosečnog gledaoca. Ukoliko ste spremni da se uhvatite u koštac sa njim naoružajte se preko potrebnom pažnjom, sivim ćelijama a pre svega strpljenjem, koje će vam biti izuzetno potrebno.