HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: David Amito, Michael Laicini

Uloge: Nicole Tompkins, Rowan Smyth, Dan Istrate

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt9213244/

Trailer: https://youtu.be/BhRYNJOtYC8

Pogledajte još: Ringu (1998)

Nakon decenija i decenija svakojakih horora moralo je i to doći - dobili smo najsmrtonosniji horor film ikada, makar po rečima samih autora filma. Stvari su, ipak, malo drugačije jer je u pitanju isključivo „stari dobri” hype, ili drugim rečima - efektna reklama koja je već viđena krajem prošlog veka (The Blair Witch Project). Međutim, na vaše i moje iznenađenje ovakva propratna priča filma i dalje funkcioniše a to se vidi i po tome što se film našao na mestima na kojima svojim kvalitetom nije zaslužio da se nađe, poput nekih domaćih filmskih festivala.

U fokusu gledalaca je misteriozni film pod nazivom Antrum, navodno kultni filmski uradak koji je nastao krajem 70-ih godina prošlog veka ali koga je od tada do danas malo ko video. Zapravo, određen broj ljudi ga je pogledao (to su bili uglavnom članovi malobrojnih filmskih festivala) ali su svi oni veoma brzo (već u nareda 24 časa!) izgubili živote u bizarnim i tragičnim nesrećnim slučajevima. Sve ovo što vam govorim gledamo u 10-minutnom uvodu filma koji je urađen u dokumentarističkom stilu, poput istraživačkih emisija koje gledamo na kablovskim kanalima. Navodni stručnjaci za horor i oni koji su upućenu u celu stvar sa ukletošću ovog materijala nam govore o potresnim sudbinama onih koji su pogledali film, opisuju stravičan požar koji je izbio na inicijalnoj projekciji filma u Budimpešti usmrtivši svih 60 prisutnih, kao i stampedo koji je nastao na američkoj projekciji kada je jedna trudnica izgažena do smrti. Nakon ovog događaja film je bio izgubljen, činilo se zanavek, a tek nedavno on je pronađen i serviran nam, valjda da nas brutalno pobije... Naravno, u pitanju je isključivo reklama a dokaz tome sam ja lično: film sam pogledao pre celih 7 dana i još uvek sam živ, a i skoro normalan...

„Ukleti” film počinje smrću jednog psa koji je uspavan zbog incidenta koji ćemo videti nešto kasnije. Uglavnom, mali Nathan zbog svega toga ima košmare a njegova starija sestra Oralee dolazi na „genijalnu” ideju, da se ode u lokalnu šumu i iskopa rupa za pakao. Tamo bi se, navodno, pronašla duša pokojnog psa a time bi se, još navodnije, dečak smirio i mirno spavao... Glup i naivan zaplet, pogotovo imajući u vidu da ovo dvoje imaju i majku a nakon uvoda filma nije jasno gde se denula dotična žena i kako je uopšte pustila svoju maloletnu decu da se danima i noćima smucaju po šumi za koju kruže svakojake priče... No, naši junaci odlaze u dotičnu šumu, postavljaju svoj šator u kojem noćivaju a dane troše na kopanje famozne rupe za pakao... U početku kopači kao da čuju bića sa „druge strane”, vide njihove tragove i dokaze njihovog postojanja ali kako vreme bude prolazilo shvatiće da se strašnija stvorenja nalaze sa ove, naše strane i da upravo na našoj strani ničim izazvani mogu upasti u smrtonosne nevolje. No, ne dajte se zavarati: sve što sam vam ispričao o ovom filmu deluje mnogo zanimljivije na web papiru nego u praksi a za to ima više razloga, od kojih ću neke spomenuti u nastavku opisa.

Prvo treba reći da je ugođaj ukletog filma uglavnom dobar tj. pogođen. Film zaista poseduje neku retro atmosferu, boje su starinske, materijal svojom zrnastom fotografijom deluje kao da je sniman na starom tipu filmske trake a ono što vidimo na ekranu sasvim svesno ima vizuelne pečate tada aktuelnih i uticajnih horor filmova. U kasnijem toku filma deo radnje po vizuelnom ugođaju, lokalitetu i atmosferi neodoljivo podseća na  The Texas Chain Saw Massacre a pažljiviji i posvećeniji gledaoci će videti još drugih uticaja. Film vizuelno verno prikazuje dati period s kraja sedme decenije prošlog veka a stil snimanja je uglavnom korektan, sa povremenim manjkavostima i tu stavljam jednu ozbiljniju zamerku. Deo kadrova koje gledamo kao da zaista potiču iz autentičnog filma tog vremena, i zaista biste nekoga mogli ubediti kako posmatra jedan izgubljeni film ali, s druge strane, deo kadrova izgleda prilično moderno i dosta amaterski. Dvojak (ne)kvalitet fotografije se mestimično prepliće što zaista kvari utisak, tim pre što je vizuelni retro identitet ovog filma njegov glavni adut i ako na trenutak izgubimo osećaj da gledamo stari materijal i ceo smisao kompletnog filma se gubi.

Stvari koje delimično poboljšavaju utisak su muzika, koja zaista stvara nelagodu kod gledaoca, i famozni umetnuti kadrovi za čije postojanje čak ni stručnjaci iz uvoda nemaju dobro objašnjenje ali veruju da su baš te sekvence zaslužne sa ukletost filma i brojne žrtve. Ti kadrovi su uglavnom veoma kratkog trajanja, i vidimo ih tek na delić sekunde, ali su u nekoliko navrata i duži, nekada i predugi. Uglavnom sadrže uznemirujuće scene, bizarne i brutalne snuff-like kadrove ali i kadrove raznih stvorenja koja izgledaju veoma živahno i pretpostavljam da mnogi mogu biti preplašeni njihovom pojavom, pogotovo u sitne sate. Nažalost, filmom gledaoci neće biti preplašeni, a sumnjam i zadovoljni jer je konačni utisak veoma tanak i razočaravajući. Od nekog prosečnog indie filma možda i ne bismo mogli očekivati nešto više ali od filma koji se deklariše kao najsmrtonosniji ikada očekivalo bi se malo više, malo duže i malo efektnije. Ono što ovde vidimo komotno može da stane u pola časa nekog filma, pa i onda neće biti epohalno jer skoro da nema scene za pamćenje, a ovde je rastegnuto i razvodnjeno, ne preterano zanimljivim scenama i neuverljivim dijalozima.  

Stoga Antrum: The Deadliest Film Ever Made i pored dobre ideje, solidne izrade i nekih kvalitetnih detalja ipak ocenjujem slabom ocenom, ali i priznajem da je on uglavnom smrtonosan, ali smrtonosno dosadan. Sve u vezi filma je urađeno u minimalističkom stilu, tu je skroman i naivan scenario, tek par glavnih glumaca, slabe sporedne role, vidimo nekoliko jezivih ali kratkih kadrova i mlako finale a to je zaista premalo da bi ovaj film bilo kome preporučio.