HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jason DeVan

Uloge: Laura Wiggins, Bruce Davison, Tiffany Fallon

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt9652888/

Trailer: https://youtu.be/0Bbw2sTTjmo

Pogledajte još: Demonic (2015)

Odmah nakon prvog dela pogledao sam nastavak filma Along Came the Devil, što i vama preporučujem ukoliko vas privlači ova duologija, jer se nastavak hronološki nastavlja na završetak prvenca i bavi se istom temom sa gotovo istim likovima (fokusira se na istu porodicu i istog sveštenika). Ipak, koliko god ovo bio film istog režisera, urađen na istu temu i (pretpostavljam) zamišljen skupa sa prvencem u Along Came the Devil 2 vidimo određene razlike u odnosu na prvi deo...

Krenimo od početka... Nakon jedne prilično efektne uvodne jump scare scene gledamo tinejdžerku Jordan kako dobija misteriozni poziv od svoje sestre Ashly koja nakon toga nestaje u nepoznatom pravcu. Makar tako Jordan misli, jer mi vrlo dobro znamo iz prošlog filma da se Ashly skupa sa svojom tetkom Tanyaom nalazi negde u katakombama ispod lokalne crkve, utamničena zbog svog opšteg stanja i trajne zaposednutosti demonom. U odajama crkvenog zdanja je zatočena od strane sveštenika Michaela, iskusnog propovednika koji i pored (doduše isključivo teoretske i na daljinu) pomoći svojih nadređenih ne zna kako da se izbori sa nastalom situacijom (i sa dva leša s konca prethodnog filma). Uglavnom, Jordan se vraća u svoj rodni gradić kako bi pronašla svoju nestalu sestru, tu se susreće sa sveštenikom Michaelom od koga ništa ne doznaje i sa meštanima od kojih doznaje neke informacije koje nije znala a tu sreće i svog oca koga nije videla još od detinjstva, dakle, onog istog oca koji je nju i Ashley tako maltretirao nakon smrti njihova majke. Međutim, otac je sada potpuno drugi čovek: od kada je ostavio alkohol posvetio se veri, ponovo se oženio, dobio dete i sada je rešio da ispravi šta se ispraviti može i prihvati nazad svoje dve ćerke iz prvog braka, uz više nego odobravanje svoje nove supruge.

Prva polovina filma pati od suficita horor scena budući da ih nakon one scene iz uvoda pa sve do polovine filma uopšte i nema. Vidimo nekoliko naznaka horora, tek toliko da znamo da onaj stari demon ne miruje i da zaposeda sada i osobe muškog pola, ali se film uglavnom bazira na susretima Jordan sa osobama iz gradića (od kojih su mnogi Ashleyini prijatelji pa su prisustvovali užasnim promenama i „incidentima”) i na trenutnom stanju oca, koji u ovom filmu ravnopravno deli centralnu ulogu sa Jordan. Ne mogu reći da istraga koju sprovodi Jordan nije zanimljiva jer ona bukvalno na kašičicu doznaje ono što mi već znamo od uglavnom informisanih ali tajnovitih meštana. No, mnogo zanimljiviji je otac budući da je on velika misterija, ne samo nama već i svojoj ćerki... Otac na prvi pogled zaista jeste druga osoba, sada porodična, posvećena svojim najmilijima, ženi, deci, veri i poslu, a gledalac u tim trenucima ne može a da se ne zapita da li osobe koje su se užasno ponašale prema svojoj maloletnoj deci uopšte treba da dobiju drugu šansu od te iste dece... Nisam došao do zaključka, nije ni Jordan, ali film teče dalje a od polovine postaje i horor. Dešava se blagi preokret, tačnije situacija koju je neko očekivao a neko i ne; demon ponovo stupa na scenu i ponovo atakuje na ovu porodicu a ponovo je jedini koji želi pomoći sveštenik Michael.

U odnosu na prethodnika Along Came the Devil 2 deluje kao skladni nastavak, kako tematski, po tempu, sadržinski, tako i vizuelno ali u odnosu na njega ipak ima neke različitosti. Prva razlika može biti to što je film dosta mračniji jer sadrži nekoliko noćnih scena određene dužine i napeto noćno finale. Razlika je i to što za razliku od prethodika ovaj film nije toliko banalan, prvenstveno zbog toga što više ne vidimo onog animiranog demona sa rogovima i svetlećim očima već se horor i jeza ispoljava na direktniji način, od strane najbližih glavnog aktera. Na polju ozbiljnosti i horora vidljiv je pomak u odnosu na prethodnika ali na nekim poljima su stvari iste kao ranije ili još slabije. Recimo, neki glumci su ostali isti kao u prethodniku (što pozdravljam) ali neki nisu, što je stvar koja je morala biti izbegnuta. Dalje, dva centralna lika iz prethodnika ovde bukvalno i ne vidimo već njihovu trenutnu sudbinu doživljavamo isključivo kroz kazivanja drugih, baš kao što smo onomad iz kazivanja drugih saznavali o incidentu Ashley na školskom času (o čemu BTW i u ovom filmu svi drobe a mi i dalje ne znamo šta se desilo). Sličnih propusta ima još pa se nameće utisak da je i ovaj nastavak imao potencijalnih problema u postprodukciji ili da se na scenariju moralo dodatno poraditi.

Međutim, glavni problem ovog filma, pa i cele duologije je ovaj: i nakon dva dela serijala gledaoci i dalje ne znaju ko je demon i šta želi. Dobro, pretpostavljam da i u realnom životu čovek ne zna uvek šta ga napada i zbog čega ali za jedan film to nije srećno rešenje. Čak i ukoliko pređemo preko toga činjenica je da se priča širi u koncentričnim krugovima, da demon zaposeda sve likove koji su u bližoj i daljoj okolini porodice prvozaposednute, da je svako ko se nađe u blizini u opasnosti a mnogi se silom prilika mogu i moraju naći u blizini. Ovako kako je krenulo priča se može širiti beskonačno, verovatno dok svaki građanin SAD ne bude zaposednut. Besmisleno širenje priče potvrđuju i (inače dobri) završni kadrovi filma koji naprosto „urlaju” da ovo nije kraj, da će biti još, da će biti makar završni deo trilogije, ali on (za sada) nije zvanično najavljen. Da li gledaoci imaju vremena da čekaju više godina da saznaju zavšetak neke priče veoma je veliko pitanje a ukoliko bi se nastavak (isključivo nastavak koji na neki način zatvara priču) pojavio u dogledno vreme to bi dodatno popravilo u principu pozitivan utisak o ovim filmovima. Zaključak: i pored relativno niske ocene koja je rezultat objektivnih problema filma i njegovih realnih manjkavosti gledanje mi ni za trenutak nije bilo dosadno. Gledanje filma i pored niske ocene preporučuje ljubiteljima horora na sličnu temu ali ih upozoravam da bi na kraju filma mogli ostati razočarani nedovršenim dešavanjima.