HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Andy Muschietti

Uloge: Jessica Chastain, James McAvoy, Bill Hader

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt7349950/

Trailer: https://youtu.be/xhJ5P7Up3jA

Pogledajte još: Summer of 84 (2018)

Mnogo kasnije nego što je trebalo ali ipak na vreme - pogledao sam It Chapter Two, dugo iščekivani nastavak hit filma It (2017), na koji sam nedavno napisao i dopunu nakon drugog gledanja. Zapravo, nije proteklo mnogo vremena od pojavljivanja tog filma, čak je proteklo i mnogo manje nego između prosečna dva filmska horor nastavka, ali pošto su autori odlučili da priču ispričaju hronološki, a ona je prekinuta u trenutku odrastanja klinaca, gledaocima se vreme između dva nova It filma činilo kao isuviše dugačko.

Upravo zbog toga sam neposredno pre gledanja It Chapter Two pogledao prvi deo filma, namerno izostavljajući original iz 1990. godine što je doprinelo da mi se film mnogo više svidi nego posle inicijalnog gledanja. Uglavnom, radnja se nastavlja na prvenac, na početku filma gledamo kratko podsećanje na završnicu prethodnika a zatim se posvećujemo nastavku dogodovština i povratku privremeno neutralisanog Pennywisea koji se pojavio upravo na istom mestu 27 godina kasnije ne bi li killnuo neku novu generaciju klinaca. Ali, obzirom da su današnji klinci uglavnom šonje (u uvodu filma predstavljeni kao gejići) čudovište moraju konačno neutralisati isti oni koji su bili spremni da to urade i onomad ali im sticajem okolnosti to nije pošlo za rukom - naši Losers junaci. Nevolja u kojoj su se i drugi ali i oni sami ponovo našli ali i davno obećanje na koje su se onomad zavetovali dovešće do ponovnog susreta prijatelja nakon toliko godina i do borbe koja je kad-tad morala doći. Naše je samo da ispratimo dogodovštine naših starih junaka što će biti zanimljivo i dinamično iskustvo, mada možda ne toliko koliko se dalo očekivati. A zašto je to tako pročitajte u nastavku ovog opisa...

Obzirom na to da su se umesno naizmenično ispričane priče autori odlučili na podeljen film, dakle prvi deo da sadrži doživljaje klinaca a drugi odraslih članova Losers grupe, sada je bilo neophodno podsećanje na neke elemente prvenca i na određene scene koje nismo videli u It 2017 a desile su se u detinjstvu likova koje pratimo. Moram priznati da mi se ovo svidelo jer sam se iskreno pribojavao kako će funkcionisati film sa sada odraslim likovima koji, iskreno, nisu na nivou klinaca tj. klinci su mi mnogo simpatičniji. Ovim potezom je izbegnut ovaj problem, naravno, i dalje su u fokusu odrasli junaci ali i njihovo detinjstvo je sasvim dovoljno prikazano, veoma lepo, na momente ponovo setno i ovo isprepletanje dva perioda ocenjujem pozitivnom ocenom. Naravno, ostaje pitanje zašto onda kompletan film nije isprepletan, kao što je to bio original a cenim da je u pitanju (kao i obično) zarada. Naprosto, ukoliko planirate da jedan dugački film (koji je i dodatno produžen upravo zbog ovih potreba) izbacite u vidu dva samostalna filma onda je neophodno da ga prekinete na kraju jedne celine, i to su autori i uradili. Da je ovaj novi It snimljen poput originala morao bi biti izbačen na tržište u formi višesatnog filma (što za sobom nosi problem bioskopskih projekcija tj. zarade) ili u formi mini serije (što bi opet za sobom nosilo problem zarade). Teško je ovde biti pametan pa ću se uzdržati od kritikovanja isprepletene/neisprepletene radnje. Čak i ako je postojao problem sa ovim tokom prethodne dve godine sada ga naprosto više nema: oba filma možete gledati neposredno jedan nakon drugog (kao što sam i ja ovom prilikom) i činiće vam se kao izuzetno skladna celina.

Ukoliko, pak, pogledate samo drugi deo filma It primetićete jednu stvar koja vam može zasmetati. Budući da je ovo drugi deo celine a ne samostalni film njegova kulminacija je suviše dugačka: bukvalno pola filma zauzima finale, tačnije finalni obračun sa Pennywiseom koji se dešava pod zemljom što, priznajem, može da smara nakon nekoliko desetina minuta (mene jeste pomalo). Priznajem, nisam fan predugačkih kulminacija i beskonačnih obrta a ovo što gledamo u It Chapter Two je upravo to. Završetak liči na onaj iz originala ali tu su prisutni i novi elementi koji su ubačeni silom prilika, kako radi produžetka filma tako i da bi se film razmahao CGI animacijama. Iako su sve animacije više nego korektne nijedna me nije ostavila bez daha što mogu da razumem. It Chapter Two je ipak film za nešto mlađu gledalačku publiku (i za one koji se osećaju mladima, poput mene) pa stoga ne čudi da kompletan film, uključujući tu i finale, ne sadrži mnogo jezivih scena, makar iz vizure nekoga ko je pogledao dosta horor filmova. Da je film namenjen mlađoj publici pokazuje i način na koji je Pennywise konačno pobeđen, što mnogi kritikuju ali meni iskreno nije zasmetalo. Ovaj način odupiranja, suprotstavljanja i uništenja neprijatelja je izuzetno poučan za sve klince koji budu pogledali ovaj film i izuzetno će im koristiti ne samo tokom školskih dana već i u nastavku života. Finalnu borbu ocenjujem negativno zbog njene dužine ali pozitivno zbog ukupne poruke.

Još jedna stvar mi se nije svidela, tačnije It 2017 je na ovom polju mnogo superiorniji: It Chapter Two je neatraktivan film, mnogo neugodniji i zamorniji za oko od It 2017. Evo i zašto: tokom dečačkih dana posmatrali smo tešku ali ipak vedru i pozitivnu priču koja se dešavala jednog letnjeg raspusta koji su sačinjavale šarene, lepe i vedre boje, bez obzira na kišni početak i tragediju koja je zadesila ceo gradić. U It Chapter Two pola filma čini finale koje se dešava u mračnom podzemnom okruženju a i pre toga se događaji uglavnom odvijaju na ne toliko atraktivnim lokacijama, poput večeri u luna parku, čitavog niza mračnih prostorija, unutrašnjosti kafića, noćnog okupljanja ekipe nakon toliko godina... Jednostavno, prvi deo je bio lepši za oko i imao je tu neku setnu atmosferu detinjstva koje se više nikada neće vratiti, bezbrižnosti koje je bila prisutno i pored potpunog odsustva podrške starijih i preovladavao je opšti šmek nevinosti klinaca. Ne kažem da su sada odrasli ljudi potpuna suprotnost ali nisu na nivou klinaca već su se dobrim delom utopili u sivilo i mrak opšte situacije koja ih je okupirala i životnih problema kojima su ophrvani. Ovo je još jedna stvar koja bi delimično bila izbegnuta da je radnja filma isprepletena kao u originalu ali eto, nije nešto što je prevelika mana filma već jedno subjektivno zapažanje.

Ali, ono što jeste mana filma su izabrani tj. osmišljeni likovi, doduše ne svi. Muški likovi su u principu veoma dobro izabrani, čak i iznenađujuće fizički liče pa se gledalac donekle može uživeti u priču i poverovati da zaista gledamo odrasle ljude koji su nekada bili upravo oni klinci. Nije mi se dopala Beverly Marsh, tačnije Jessica Chastain koja je igra, i to ne njenom krivicom. U odnosu na nekadašnju Beverly ova odrasla je sušta suprotnost: nekada je Beverly bila ta oko koje se sve vrtelo, koja je često preuzimala inicijativu, čak bila i neformalni centar Losers grupe i centralni lik filma (osim što je možda pružila i najbolju glumu, zahvaljujući Sophie Lillis). Sada, kada je odrasla, Beverly se uglavnom drži po strani, inicijativu je prepustila ostalim članovima grupe, ona je uglavnom preplašena i ćuti, nije više u fokusu, ni članovima grupe ni nama gledaocima. Naravno, moguće je da se ljudi promene, razne stvari koje se dešavaju u životu menjaju ljude, na bolje ili na gore, ali jednostavno nisam mogao nikako da povežem onu malu Beverly i ovu stariju, čak i kada sam prešao preko fizičkih razlika (a kod ovog lika je fizička razlika najveća). Nijednu ovde izrečenu zamerku ne dajem samoj Jessici Chastain koja je odigrala ono što se od nje tražilo već autorima filma koji su promenili fokus priče.

Evo još jedne stvari koja mi se nije dopala, gotovo podjednako kao i izmeštanje Beverly iz fokusa: uvod filma, kada se ekipa „gubitnika” sastaje posle poziva svog starog prijatelja je urađen mnogo loše. Bukvalno se protrčalo kroz živote likova koji sada žive na različitim stranama i bave se različitim manje ili više uspešnim zanimanjima u svojim manje ili više uspešnim životima. U originalu iz 1990. godine ovo mi je bio omiljeni deo filma a ovde ga bukvalno i nema. Ova odluka je još čudnija obzirom na ukupno trajanje filma (i ovog dela posebno u ukupne duologije) ali očigledno autori nisu smatrali da to današnjim klincima može biti zanimljivo pa se prešlo na sledeći segment. Sledeći segment nije postojao u originalu a sastoji se od susreta svakog lika ponaosob sa svojim strahom, ili bi makar tako trebalo da bude. Ovaj segment počinje odlično, posetom Beverly svojoj nekadašnjoj porodičnoj kući i susretom sa famoznom bakom. Ovi kadrovi su možda najjeziviji u čitavom filmu, mada su autori ruinirali scenu naznakama koje su mogle biti potpuno izopštene. No, film je namenjem mlađim naraštajima pa su se autori verovatno zabrinuli za zdravlje maloletnih gledalaca u bioskopima. Scena u kojoj Bill evocira momente iz detinjstva je takođe dobra (tu vidimo i odlično cameo pojavljivanje Stephena Kinga) a ostali likovi su prošli veoma tanko i glupo.

Recimo, Richija je napala figura iz parka što je prilično glupo, mada ne gluplje od situacije gde Bena napada Beverly lično. Mislim da je u It 2017 ovo bilo kudikamo bolje osmišljeno jer su klince napadali zaista njihovi strahovi dok su u It Chapter Two isključivo u pitanju random horor scene sa dosta jump scare momenata, bez ikakvog reda i pravila. Ovaj segment je problematičan i na planu prijateljstva: dok su u originalu likovi vreme nakon susreta provodili skupa ovde se odmah rasplinu po gradu čime se ruinira osnovna ideja zajedništva, ideja koja je osnova i ovog filma i pisanog dela po kojem je film nastao. Takođe, mnogi zameraju ovom nastavku da je predugačak, čak neki idu toliko daleko da tvrde da im je središnji deo suviše monoton i dosadan, ali ja ne mislim tako. Iako traje 160 minuta It Chapter Two ni za trenutak nije monoton, on na momente jeste pomalo glup i generički (kao ove scene koje sam gore opisao) ali dosadan nije i ne bi bio ni da je koji minut duži. Stvar koju upravo volim kod filmova koji su nastali po delima Stephena Kinga je što su dosta razvučeni i pokušavaju da prate njegov stil pisanja; tempo kojim se odvija It 2017 i It Chapter Two 2019 zaista imaju Kingov pečat i čak i da ne znate da su nastali po njegovoj knjizi mogli biste to zaključiti.

Sve u svemu It Chapter Two ocenjujem više nego pozitivnom ocenom iako sam mišljenja da je u pitanju slabiji film od prethodnika. No, to ne treba da vas previše obeshrabri niti da razočarano pristupite njegovom gledanju. U kompletu sa prethodnikom sve deluje kao skladna celina a kao celina bi i trebali da se gledaju, nikako drugačije. Gledanje ovog filma bez gledanja prethodnika zaista nema smisla pa vam savetujem da odvojite 5 sati ukupnog vremena i pogledate It 2017/2019 u kompletu. Može i ponovo.