HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Rudolf Buitendach

Uloge: Jenny Boyd, Ross McCall, Kelly Blatz

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt6143782/

Trailer: https://youtu.be/muKWyXMFPZ8

Pogledajte još: Il profumo della signora in nero (1974)

Neću da vas lažem: ovaj film sam pogledao iz drugog puta, tj. prekinuo sam ga negde oko polovine pa ga nastavio naknadno, i to ne toliko iznerviran njegovim nekvalitetom (bilo je mnogo lošijih naslova od Hex na ovim stranicama, pa čak i ove sezone), koliko me je kumulativno smlavila težina svih tih ispodprosečnih naslova, svih tih nebitnih i nepotrebnih horor poluproizvoda koji već godinama uporno bujaju kao ambrozija po Balkanu.

Po početku filma sam se iskreno zapitao da nisam negde pogrešio: gledamo trojicu Amerikanaca na proputovanju kroz Kambodžu (Bena, njegovog brata i njihovog prijatelja) i njihovo opuštanje po vreloj kambodžanskoj svakodnevnici, sedenje na rivi, kartanje šaha, te večeri ispunjene provodima i izlascima. Gledamo Bena koji se nameračio na naočitu ali misterioznu devojku po imenu Amber, gledamo kako ga ona rutinski kulira, a zatim gledamo kako se nakon nekog vremena vraća, spustivši loptu i pružajući Benu svoju ruku i još ponešto, čak i ispod pojasa. Uglavnom, početak filma protiče u nekakvim dešavanjima koja nemaju mnogo veze sa horor filmom, plus - film ne odlikuje nikakva horor atmosfera, sve deluje kao da smo pokrenuli nekakav ljubavni film na granici patetike i to u delu sveta koji na neki način jeste lep ali ipak ne prigoduje filmu koji smo očekivali. Naravno, stvari će se nešto kasnije promeniti a ovakav početak autori su izveli isključivo kako bi što više šokirali gledaoce onime što sledi i da bi, verovatno, svoj film učinili verodostojnijim. Autori kao da naglas viču, skoro urlaju - hej, ovo što će se sada desiti Benu može se desiti svakome od vas koji ste na ničim izazvanom opuštenom proputovanju. Dakle, kada vas put nanese u Kambodžu otvorite šestoro očiju i ne muvajte se sa sumnjivim curama kako sve ne bi krenulo naopako (da, bukvalno naopako!).

I dalje neću da vas lažem: isključivo dve stari su u ovom filmu pozitivne, dakle isključivo one su doprinele da film bude koliko toliko gledljiv. Prva stvar je prelepa priroda, koja odlikuje Hex tokom čitavog trajanja, od početka do samog kraja. Od nekih kadrova koje vidimo zaista zastaje dah, recimo od krupnih kadrova šume, reka, a onda i od veslanja istim. Riva, provod i kambodžanska svakodnevnica su takođe simpatični i donekle privlačni moram vam priznati, iako ovakvi predeli zaista nisu za mene i zaista ne volim delove sveta gde ste ceo dan znojavi od vrućine i vlage, gde higijena zaista nije na visokom nivou i gde paukovi, bube i druge otrovne živuljke mogu da vas zaskoče sa svakog stropa ili drveta. Ono što vas još može zaskočiti videćete nešto kasnije, i to isključivo ukoliko budete gledali ovaj film, što vam baš ne preporučujem. No, da završim sa pozitivnim stvarima: druga pozitiva je Jenny Boyd u ulozi Amber, misteriozne devojke koju ne možete uhvatiti ni za početak ni za kraj. Ok, definitivno je jasno da Amber nije sasvim „čitava”, a da li je u pitanju „ono” što ona priznaje (a u šta i Ben sumnja) ili nešto drugo (ipak je to) videćemo nešto kasnije. Ipak, Jenny Boyd odlično igra devojku koja nam je čas simpatična a čas bismo joj zalepili šamarčinu i utekli čak do Amerike, devojku koja je mestimično zastrašujuća samo da bi sledećeg trenutka bila veoma jeziva, devojku koja deluje kao da je svi znamo a zapravo nam je veoma daleka i veoma veoma tajnovita...

Ne mogu reći ni da su ostali likovi u filmo loši ali vas oni definitivno neće oboriti s nogu: Ben je jedan naočit mladić koji se potpuno suprotno svom mačo izgledu za tili čas zaljubio i nema snage da raskine vezu s devojkom koja je suviše opasna za njega (u svakom smislu pa i životnom, pokazaće se). Ostali likovi koji barataju engleskim jezikom su uglavnom sporedni (brat i prijatelj se veoma brzo sklanjaju kako bi glavni dvojac dobio više prostora i ostao nezaštićen od opasnosti) dok su meštani autentični ali takođe epizodni. Film uglavnom protiče u odnosima Ben i Amber, u njegovim pokušajima da konačno dopre do istine ali i u napadima određenih meštana na njega, što mu je konačno dalo do znanja da je u velikoj opasnosti. U celu zavrzlamu se uključuje i neko drevno prokletstvo, kletve, iskonsko zlo, zle sestre bliznakinje, lokalni vračevi i nadrilekari, tu su i obavezni krvoločni obredi i žrtvovanja, verovatno kao poziv turistima zašto da posete ovu prelepu zemlju. Sve to nabacano deluje veoma konfuzno, smisao filma je veoma teško pratiti a ono što se dešava na ekranu vremenom biva sve manje zanimljivo. Benovo ponašanje ne deluje realno, Amberino takođe ali iz nekog potpuno drugog razloga a preokret koji se dešava tokom finalne kulminacije ipak nije toliko neočekivan koliko nekima može izgledati.

Hex je jedan niskobudžetni film i to će vam biti jasno već kod prvih specijalnih efekata, negde na polovini filma (ovo vam kažem namerno, da znate koliko je dugačak uvod). Njegove skromne finansije su uglavnom dobro zamaskirane efektnom upotrebom nehoror lokaliteta i više nego odgovarajućom glavnom glumicom ali probleme u priči i scenariju nije mogla čak ni ona da popravi i vidljivi su gotovo svakog trenutka. Za scenario je bio zadužen čovek koji nije početnik (napisao Stranded i 13 Eerie) pa je time još čudnije da priča nije ispeglanija, jasnija, uverljivija i ozbiljnija. Zbog toga efekat ovog filma ne postoji, finale neće biti šokantno, jezivost neće biti prevelika, tugu nećete osetiti, eventualno ćete sledeći put biti za nijansu obazriviji kada upoznate lepu devojku koja stvari svoje drugarice narednog jutra bude bacala u bunar... Filmu dajem čak i nešto višlju ocenu nego što bi mu većina čitalaca dala, jer ako ništa drugo makar ne zamara oči, ali - neću da vas lažem: ukoliko na internetu nađete recenziju koja Hex nagrađuje ocenom većom od moje znajte da je u pitanju fejk rivju.