HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Christopher Landon

Uloge: Jessica Rothe, Israel Broussard, Phi Vu

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt8155288/

Trailer: https://youtu.be/THq6KlWgiqw

Pogledajte još: Happy Death Day (2017)

Dok se publika još nije ohladila autori su brže bolje sklepali nastavak hit filma Happy Death Day, jednostavno ali sasvim logično mu dodajući sufiks - 2U. Brz izlazak sequela kao da liči na sama dešavanja u filmu budući da se on hronološki nastavlja na završetak prvenca prateći iste likove koje smo gledali i onomad. Volim kada se sequeli snimaju na ovaj način, dakle kada se radnja nastavka direktno nadovezuje na prethodnika, ali to iz nekih razloga ne vidimo baš često u modernoj horor filmskoj industriji.

Na početku gledamo momka po imenu Ryan, onog istog momka koji je u prethodniku svako jutro banuo u sobu naše junakinje Tree. U 2U njemu se dešava vremenski kovitlac. Ok, time loop je uvek dobrodošao ali bejah malo razočaran time što u glavnoj ulozi imamo kosookog plavokosog mladića a ne nekog ženskog lika random boje kose. Srećom, sve se veoma brzo menja jer „dan mrmota” u koji je Ryan zapao služi samo tome da u celu priču uvuče i glavnu junakinju - Tree herself. Iako je na kraju prethodnika ona uspela da se iskobelja iz vremenskog loopa ubijajući onoga ko se krio iza babyface maske njen mir je veoma kratko trajao, taman do početka ovog filma. Tree se vraća na „mesto zločina”, dakle u dan koji je već više puta preživela, dan koji počinje budeći se u postelji svog budućeg dečka a završava se njenom smrću. Kada opet bude iskusila to deja vu iskustvo njoj će bukvalno pripasti muka, što je veoma ubedljivo osećanje u koje nije teško poverovati, ali Tree nije svesna da stvari nisu potpuno iste kao onomad. Naime, za razliku od prethodnog puta ona se sada ne nalazi u sadašnjosti koja se iznova ponavlja već u nekoj drugoj paralenoj dimenziji, univerzumu koji je po svemu nalik našem ali se u pojedinim detaljima razlikuje.

U neku ruku razumem autore filma: nisu hteli da ponovo snimaju isti film a puko nastavljanje na radnju prethodnika i uključivanje istih likova u ista dešavanja bi bili bukvalno to. Da bi kako-tako uspeli da iz iste radnje sa istim junacima iznesu nešto drugačije iskustvo autori su skoro promenili žanr filma: umesto teen slashera (što je bio prethodnik) snimili su naučno-fantastični slasher sa elementima komedije što ima rezona ali naprosto nije po mom ukusu. Zapravo, ništa ne zameram kombinaciji ovih žanrova već zameram izvedbi koja nije najsrećnije odrađena. Bez obzira koliko ovaj film u nekim aspektima bio zanimljiv i koliko proširuje originalnu priču autori su upali u klasičnu sequel zamku u koju su veoma često upadali njihovi prethodnici: pokušali su da objasne razloge za viđena dešavanja čime su ne samo smorili gledaoce i načinili svoj film manje interesantnim već su svoj finalni proizvod prilično banalizovali, do te mere da izgleda naivan i smešan čak i kada to ne pokušava biti. Naprosto, neke stvari nije dobro objašnjavati; dovoljno je bilo gledati Tree u datoj situaciji i misliti da se ona uvek budi u istom danu isključivo zbog svojih propusta a ne zbog nekakvog klinačkog eksperimenta dokonih učenika u kabinetu fizike.

Upravo zbog viška informacija, menjanja fokusa priče i pokušaja da film bude još komercijalniji slasher elemenata ima manje, kao što je i horor elemenata preostalo taman toliko da ih nabrojite na dva ipo prsta jedne ruke. Iako se dani i dalje ponavljaju i misteriozni babyface killer je i dalje tu (kako - otkrijte samo, jer ne iznosim spoilere, ali ću vam reći da je njegova pozadina prilično glupa i neuverljiva čak i za ovako naivan film) glavni tok radnje bavi se uglavnom školskim eksperimentom. Osim toga težište priče je na ekipi koja stoji iza njega (ali ne i na likovima pojedinačno jer oni ostaju veoma površni), direktorom škole koji na sve načine pokušava da stopira famozni opit, razlikama između dve dimenzije a potom i dilemom same Tree - u kojoj dimenziji uopšte želi da ostane, da li da se odluči za jednu ili drugu vrstu ljubavi (bira između majke i momka, što je prilično naivna dilema, rekao bih). Scene koje prikazuju tu dilemu i razloge zbog kojih Tree želi da ostane na jednoj ili drugoj strani su donekle emotivne ali ne toliko koliko su mogle biti, valjda da se klinci u bioskopu ne daj bože ne rasplaču. Ipak, osobama koje su nedavno izgubile majku, poput Tree, neke scene mogu biti veoma uznemirujuće.

Film je nesumnjivo namenjen mlađoj publici a brzi tempo filma to nedvosmisleno jasno pokazuje. Film je toliko brzo montiran da to ponekad zaista smeta a gledalac duplo stariji od likova u filmu se s pravom pita zašto sve to nije moglo biti rečeno malo sporije. Namera da se targetira mlađa publika vidi se i u komičnim delovima ali su oni naprosto nesmešni i deluju prilično usiljeni, opet kažem, barem iz perspektive starijeg gledaoca. Vrhunac gluposti (ili blama) je scena kada studentkinja izigrava slepu Francuskinju ne bi li šarmirala direktora škole dok mu ostatak ekipe krade ključeve od kabineta. Verujem da bi se deca predškolskog uzrasta grohotom smejala na ove štoseve ali takođe verujem da će većina ostarijih gledalaca prevrtati očima. Ne sećam se da je kod prethodnika bilo (tako) glupih štoseva, kreveljenja i neozbiljnosti pa ću to pripisati pokušajima autora za naprave otklon od slasher filma i povećaju gledanost pa samim tim i zaradu. Čak i kada bi sve bilo ispričano nešto sporije i ozbiljnije opet ostaje primedba da je film uglavnom vrlo konfuzan, da nema potporu u bilo kakvoj logici, da je na polju zabave veoma upitan i da je jedino što mu preostaje da šalje jednostavne, prizemne i neuverljive tinejdžerske  poruke.

Da ne ispadne da pametujem - i sam ne znam u kojem pravcu bih poveo ovaj film nakon odličnog prvenca. Autori su pokušali da prošire priču i učine je nešto originalnijom ali se to odrazilo prvenstveno na zanimljivost filma, zatim na uverljivost a potom i na njegovu žanrovsku definisanost. Film svakako vredi pogledati ukoliko vam se svideo prvenac ali ne očekujte spektakl i film u bilo kojem pogledu bolji od prethodnika. Ne moram ni napominjati da je i završetak drugog dela Happy Death Day srećan, da je završetak ponovo otvoren i da je treći deo već napisan ali obzirom na to da Jason Blum nije zadovoljan zaradom ovog filma (za kvalitet ga nije mnogo briga) pitanje je da li će uopšte i kada biti snimljen.