HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: John Carl Buechler

Uloge: Jenny Beck, Noah Hathaway, Michael Moriarty

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt0092115/

Trailer: https://youtu.be/-JrmQl3E9zk

Pogledajte još: Ghoulies (1984)

Zvanično etiketiran kao horor komedija Troll iz 1986. je ipak komična fantazija, bajkoviti horor film koji kao da je namenjen mlađem uzrastu tih 80-ih godina prošlog veka. Iako je nakon inicijalnog prikazivanja dobio gotovo jednoglasne kritike Troll je postao kultni klasik za mnoge horormane, mada je ipak mnogo poznatiji kao prethodnik famoznom Troll 2, filmu koji gotovo uvek zauzima vrhove top lista najgorih horor filmova svih vremena. Naravno da ću pogledati i opisati i taj film dok treći nastavak, koliko vidim, nema domaći titl pa ću ga preskočiti.

Priča prati porodicu Potter koja se useljava u novi stan, u prizemlju jedne zgrade. Već tokom raspakivanja najmlađa od Potterovih, 11-togodišnja Wendy Anne (Jenny Beck), igrajući se silazi u podrum gde je iz zasede napada jedna mala ali bizarna kreatura - trol himself! Koristeći magični zeleni prsten trol otima plavokosu devojčicu, odvodi je na nama nepoznato mesto a zauzima njenu formu i vraća se u porodicu kao njihova ljubljena ćerkica. Vizuelno Wendy Anne je ista, osim zelenog prstena na njenoj ruci, i niko ništa ne primećuje. Međutim, ponašanje klinke postaje agresivnije pa ona u više navrata napada i ujeda svoje ukućane i druge stanovnike zgrade, počinje da reži, lomi razne predmete po kući, baca ljude... Kada bi ovo bio ozbiljan film Wendy Anne bi završila prvo kod dečijeg psihijatra a onda i u nekoj ustanovi koja ima prostorije tapacirane iznutra ali pošto je Troll dečiji film jedini koji primećuje promene u njenom ponašanju je njen stariji brat po imenu Harry Potter Jr. (Noah Hathaway). Pošto je pod velikim uticajem horor/SF filmova iz sredine veka Harry tripuje da su mu sestricu zaposeli vanzemaljci a da nije daleko od istine potvrdiće mu i veštica koja živi na spratu iznad njihovog...

Kada imamo trolove, njihovu želju da zagospodare svetom, čarobnjake pretvorene u pevajuće pečurke, veštice koje imaju dvostruke forme i borbu magijama u jednoj sasvim običnoj omanjoj zgradi predgrađa ne treba ni napominjati da film deluje prilično naivno, čemu ne ide u prilog ni vrlo primetan omanji budžet. Troll može biti prijatan za gledanje nekim starijim gledaocima jer će iskustvo koje će doživeti (ili oživeti, ukoliko su film gledali ranije) biti furiozni flashback u njihovo detinjstvo i neki srećniji period, kako po njih same tako i po horore u globalu. Problem će biti kada ovom filmu pristupe mlađi gledaoci koji su navikli na modernu horor produkciju i standarde jer mnogo toga što će ovde doživeti i videti je poprilično zastarelo a to vam tvrdim ja, lično & personalno, matorac koji je tolerantan na retro feeling i duh nekih starih vremena. Kada kažem da film ima datiranih i zastarelih elemenata tu pre svega mislim na neuverljive linije texta koje uglavnom svi likovi izgovaraju, na preznačajnu ulogu Wendy Anninog prijatelja a onda i na komične scene koje danas više naprosto nisu smešne. Najneuspeliji u ovom filmu je otac, Harry Potter Sr. (Michael Moriarty) čije igranje uz muziku, naprimer, deluje veoma jadno.

Upravo zbog neozbiljnog tona i poluamaterske realizacije šašava priča nije suviše zanimljiva ali će gledaocima za razumevanje jednostavne radnje biti sasvim dovoljno da znaju ko je na strani dobra a ko zla. Preobražaji Wendy Anne i njena trolovska agresija jesu zanimljivi, odnos sa bratom takođe, a tu je i veštica sa gornjeg sprata (igra je June Lockhart), koja je i jedini zanimljivi sporedni lik. Ostali likovi su zanemarljivi, nebitni po sam film (roditelji), suvišni ili naprosto ne uspevaju da budu smešni ma koliko se trudili (komšija ex-vojnik čija je isključiva uloga da pokaže koliko je trol jak). Gluma u filmu nije na nivou koji očekujete i jedina dva imena koja se izdvajaju su plavokosa Jenny Beck (koja na momente podseća na Heather O'Rourke) i malopre pomenuta June Lockhart koja pruža za klasu bolju glumu od ostalih. Jedino što vas može prikovati uz ekran su specijalni efekti koji su iznad proseka. Izgled trolova i ostalih kreatura (tu su vile, magične pečurke... a najmanje trolovi) je skoro spektakularan, glavni trol je odlično urađen i dosta je pokretljiv, ostali „likovi” su nešto manje kvalitetni ali i kao takvi pokazuju zašto je kompjuterska animacija i dalje inferiorna u odnosu na retro specijalne efekte. U filmu vidimo i nešto retro animacija, uglavnom kod dejstvovanja magija, a muzička podloga je iznenađujuće efektna (Cantos Profane song).

Troll je zanimljiv ali ne previše kvalitetan retro film koji danas može biti zanimljiv isključivo onima koji žele cool retro efekte ili da se podsete omiljenog im filma iz detinjstva. Ostalima (a pogotovo mlađima) viđeno neće leći, jer film ne poseduje dovoljno zanimljivu pozadinsku priču, gluma i scenario su dosta naivni, humor je prilično zastareo a za ljubitelje horora nema dovoljno materijala. Ipak, gledanje filma Troll je svakako bolji izbor od gledanja izvikane fantazije koja je dobila naziv na osnovu ukradenog imena glavnih muških likova ovog filma...