HOROR FILMOVI (I SF)

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt8900984/

Trailer: https://youtu.be/BThKOdefZc8

Pogledajte još: The Theatre Bizarre (2011)

Odavno nisam opisao neku horor antologiju pa evo jedne koja je odabrana slučajnom metodom. U pitanju je film iz malo poznate Fun Size Horror produkcije a sastavljen je od segmenata koji su već prikazivani u vidu Dark, Deadly & Dreadful epizoda na njihovom Youtube kanalu. Ovde su objedinjene u jedan film po sada već standardnom horror anthology sistemu „da se ne baci” a ja nemam primedbi na to jer u ovakvoj formi i uz subtitle filmčići svakako dopiru do većeg broja gledalaca.

Prvi segment ovog filma nosi naziv Bleeder i dešava se u jednom javnom kupatilu. Žena ulazi u WC kabinu sama, a možda baš i nije sasvim sama... Iz susedne kabine ona čuje glas uspaničene žene koja joj traži tampon i... pa, bolje da joj je pomogla jer, znate, i kreature imaju mjesečnice i to vrlo obilate. Ovaj segment je obilato krvav, dovoljno jeziv ali i vrlo kratak, mada kao takav savršeno odgovara otvaranju antologije poput ove. Nakon njega gledamo Take Out, nešto duži filmić koji je snimljen još 2009. godine. U njemu stariji bračni par kupi autostopera a ovaj im u znak zahvalnosti nudi večeru u svom domu. Gosti nisu ni svesni zašto ih je stoper pozvao i koje su mu zadnje namere ali ni njemu nije ni na kraj pameti da se iza toplih i milih izboranih lica kriju čisti kanibali... Kako god bilo neko će na koncu ostati mrtav gladan (sa akcentom na „mrtav”) dok će onaj drugi biti nagrađen hrpom sveže ljudetine. Ovaj segment karakteriše brutalnost koja ipak nije toliko šokantna delom zbog neozbiljnog tona a delom i zbog jeftinih efekata i trikova kojima su se dovijali autori. Skroman budžet je vidljiv i u kvalitetu glume i kod fotografije pa je kompletan doživljaj nešto slabiji nego kod uvodnog Bleedera.

Sledeći po redu je Tampon, segment koji se tematski nastavlja na uvodni. Glavni lik nije ni cura koja ima ciklus, ni njen momak koji joj pristiže u stan već podivljali tampon koji prvopomenuta ne uspeva da izvadi iz vagine, a ne uspeva ni njen momak ma koliko se trudio i koliko snage utrošio. Za sve ljubitelje „kultnog” ostvarenja Teeth ovo je must watch a pogotovo za klince kojima je ova priča očigledno i namenjena i koji će ovo sigurno prepričavati u školi i šerovati po mesindžerima. Osim štosa (vagina koja proždire sve) ovde nema ničega pa možemo ići dalje. Dalje gledamo The Listing, 9-minutno ostvarenje koje je vizuelno najefektnije u celom omnibusu ali sadržajno na samom začelju. U pitanju je spora, brutalna i efektna priča o nevidljivom entitetu koje progoni žitelje jedne starije kuće. Priča ima svojih momenata, brutalnih detalja, efektnih lokacija i odličnih specijalnih efekata ali je sadržinski veoma tanka i više deluje kao CV autora nego kao zaokružena celina. On je dokazao da zna sa kamerom, da može stvoriti napete scene, čak i one jezive, da njegovo delo može izgledati vizuelno bogato, kvalitetno i odvratno (što je plus za ovakva ostvarenja) samo mu treba bolji scenarista (scenario za ovaj short horror je pisao autor Bird Box). A da li je autor The Listing ispunio očekivanja proveriću nekom drugom prilikom u filmu Boo!.

Sledi nešto kvalitetniji i nešto duži The Silent Scream koji je vrlo sličan prethodnom jer i on sadrži neki vid nevidljivog entiteta. Dotični napada Angeliku, devojku koja sama živi u jednom od dva popunjena apartmana na gotovo praznom spratu starog hotela. Noću ona čuje zvukove iz susedne prazne sobe što je dovodi do ludila, mada, postoji verovatnoća da je i pre ovoga bila luda... Priča nam nudi širok dijapazon inače već viđenih aduta filmova na sličnu temu, na momente je dosta konfuzna ali verovatno jedna od malobrojnih u ovom omnibusu koja bi se mogla proširiti do trajanja celovečernjeg filma. Natalie Kabenjian (koju gledamo u ulozi Angelike) je definitivno sposobna da iznese glavnu ulogu ne-short filma, recimo na temu zaposednutosti. dalje gledamo Who's Afraid of the Octopus Man?, nešto kraći segment o čoveku i njegovom plišanom oktopodu koji moraju da se suoče sa svojom prošlošću. Ima nekoliko pristojnih momenata ali je krajnji utisak prilično mlak, možda i zbog toga što sam nedavno gledao Possum, veoma sličan film ali daleko kvalitetniji i razrađeniji. Room 731 je paranormalni 15-tominutni filmčić koji ima jezivu priču zasnovanu na istinitim događajima o tajnoj japanskoj jedinici koja je tokom II svetskog rada izvodila eksperimente nad ljudima.

Po sopstvenim rečima njihovo delo je ”The Grudge meets Saw” i delimično su u pravu. Ambijent je zastrašujuće leden i hladan, baš kao i japanski naučnici koji ga nastanjuju a sudbina koja je zadesila Wei, devojku sa amnezijom, kao da dolazi iz bizarne Zone Sumraka. I ovaj segment bi mogao biti duži, ima težinu i zadovoljavajuće finale a nakon njega čeka nas nešto potpuno drugačije: komični Weeji segment o klincima sa ouija tablom koji prizivaju duha i uspevaju u tome. Kada se duh pojavi uglavnom im se obraća gramatički neispravnim rečenicama što nervira klince koji ga konstantno ispravljaju a ovaj ih iznervirano ubija, iako je prvenstveno želeo da se malo duže zabavlja. Po meni ovo je uspela horor komedija, ne previše dugačka ali ne bi ni valjalo da je duža. Idealno kao brzopotezni štos pre finalnog segmenta koji je i najzanimljiviji u kompletnom Dark, Deadly & Dreadful. U pitanju je 20-minutni The Cleansing Hour iz 2016. godine o grupi mladića koji imaju svoj veoma posećeni webcast koji redovno i uživo streamuje obrede egzorcizma. Obredi su naravno fejk, baš kao što su i zaposednute devojke vezane na stolici i sveštenik koji vrši čin. Sve je dobro organizovano, uigrano, namešteno i režirano, pa kao takvo veoma pogoduje širokim narodnim masama koje su ubeđene da posmatraju autentične događaje.

U epizodi koju gledamo desilo se ipak nešto nepredviđeno: sudbina je htela da nakon brojnih devojki nabasaju na jednu koja je zaista zaposednuta a kako će se lažni pop i iznenađena ekipa snaći - pogledajte, sumnjam da ćete zažaliti. Ovaj segment je vizuelno najupečatljiviji u celom filmu, iako su neki od prethodnih segmenata uključivali brutalnije i efektnije lokalitete i specijalne efekte. Naprosto, The Cleansing Hour je najprofesionalniji segment i to se vidi od prvog sekunda, počevši od sasvim pristojne glume, preko odlične režije i montaže, veoma dobro uklopljenih sporednih likova, tenzije, preokreta a onda i završnice koja čini ovaj segment kompletno zaokruženim. Pretpostavljam da je ova priča pobrala najviše pohvala i kod drugih recezenata, moguće i kod publike, pa je autor filma pristupio snimanju celovečernjeg filma na datu temu čiji se izlazak očekuje ove jeseni. U principu i ostali autori bi trebali slediti ovaj primer, ukoliko su našli dobre sponzore koji bi finansirali njihov dalji rad, jer su ovakve antologije upravo i namenjene tome - da pokažu zanatsku sposobnost autora i njihovu spremnost za ozbiljnije projekte. Za nešto više u ovakvim filmovima nema mogućnosti jer je mala minutaža nedovoljna za ozbiljnije ispričane priče pa se sve uglavnom završava na dobrim zapletima, brutalnim specijalnim efektima ili štosu.

Činjenica je da osim zapleta i efekata mnogi autori i nemaju ideju šta da rade sa svojim filmom pa je štos koji paše maloletnim gledaocima uvek dobrodošao. Upravo zbog toga i zbog ne previše potrebnog insistiranja na neukusnim scenama Dark, Deadly & Dreadful mnogo podseća na famozni promašaj zvani The ABCs of Death. U nekoliko priča vidimo nejasne rasplete koji su možda proizvod mode, nesposobnosti autora ili su naprosto smišljeno takvi, da bi se uz pomoć nekog sponzora taj „cliffhanger” razrešio u nekom budućem celovečernjem horor filmu. Veoma je primetna razlika u produkcijama između priča, razlika u budžetu ali i razlika u tonu jer film sadrži sve, počevši od vulgarne komedije pa do ozbiljnog ratnog psihološkog horora. Mišljenja sam da se ovde moralo više pripaziti i da bi filmovi sastavljeni iz više kraćih priča morali makar biti istog podžanra, ili ozbiljni ili komični, nikako mešovitog sastava. Upravo zbog toga je i finalna ocena prosečna jer iako film sadrži nekoliko pristojnih priča sadrži i one ispodprosečne koje su čist višak.