HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Lucky McKee

Uloge: Pollyanna McIntosh, Sean Bridgers, Angela Bettis

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt1714208/

Trailer: https://youtu.be/fCNS0Gc9Rmg

Pogledajte još: Chained (2012)

Opis ovog filma je vrlo lako mogao biti najkraći u istoriji ovog bloga. Jednostavno sam se dvoumio da napišem samo jednu jedinu rečenicu: muškarci su najveći zlotvori i svinje i njihova jedina uloga je da maltretiraju i iskorištavaju ženski rod, pa prema tome usvojite ovu poruku i poštedite se gledanja filma pod nazivom The Woman. Ipak, nešto docnije sam se predomislio jer malobrojni čitaoci ovog bloga ipak zaslužuju nešto detaljniji osvrt i objašnjenje za moj stav.

Da biste razumeli zaplet ovog filma morate biti pasionirani horor fan ali i veliki horor istraživač, budući da je poželjno imati na spisku odgledanih filmova izvesni horor Offspring iz 2009. godine, film za koji je malo ko (uključujući i mene) uopšte čuo. Uglavnom, dotični film se bavio nekakvim kanibalističkim plemenom koje je otimalo i jelo lokalne meštane (barem tako Wikipedia tvrdi) a u filmu The Woman, koji je sequel dotičnog, gledamo jednu od preživelih. U pitanju je Žena lično, žena sa velikim „Ž”, misteriozna, divlja, samostalna, neukroćena ali istovremeno seksi Žena koja nije podlegla nikakvoj civilizaciji i muškim pravilima funkcionisanja modernog sveta već živi samostalno u divljini, sjedinjena sa svojom ženskom prirodom, ne robujući nikakvim zakonima, pravilima i, što je za ovde najvažnije - muškarcima. E baš na tu i takvu ženu je jednog dana tokom lova nabasao naš junak po imenu Chris Cleek (igra ga odlični Sean Bridgers), porodični čovek koji je prvenstveno, jelte, muškarac. E pa pošto je Chris muškarac, a muškarcima nikada nije dosta žena, od je nišani svojim snajperom (sve kreće naravno od grudi a otprilike tu se i završava), hvata je u mrežu i odnosi kući, kako bi je zavezanu i utamničenu držao u podrumu svog doma, naočigled supruge i troje maloletne dece. Primećujemo ovde još jednom da su muškarci moralna ništavila i da ne haju ni za koga da bi zadovoljili svoje muške zverske nagone, a kamoli za svoju porodicu (što se nazrelo još tokom urnebesnog kadra sa cigaretama u automobilu).

Uglavnom, ulovljena Žena je utamničena u podrumu gde je Chris „vaspitava” na svoj, muški način. Iako je mnogo logičnije da dotična bude vezana na podu ili stavljena u nekakav kavez ona je razapeta kao na krstu (očigledan simbol ženske patnje i stradanja), a upravo taj položaj je zgodan da dotična uvek bude spremna za posetu svog vlasnika koji noću dolazi kod nje u cilju zadovoljenja svojih najnižih nagona, naočigled svoje supruge. Nešto docnije on u sve to uvlači i maloletnog sina, jer zveri poput muškaraca sve prenose na svoje naslednike a upravo to se vidi u jednoj katastrofalno lošoj sceni gde se autori filma nisu mogli odlučiti između offscreen maloletnog sexa i besmislenog nasilja bez poente. Uglavnom, film protiče u svakodnevnim posetama oca podrumu tj. posetama prirodnoj i divljoj Ženi koja ga više privlači od njegove ukroćene i iskorištene sa kojom ima troje dece ali i konstantnom prikazivanju patnji kroz koje prolaze sve žene koje vidimo u filmu. Sve žene koje vidimo neopevano pate zbog muškaraca, počevši od malecke devojčice koju dečaci batinaju na jednoj zabavi (a sin famoznog oca sve to ćutke gleda), preko ćerke tog istog oca (koja je zloupotrebljena od strane jednog muškarca i ostala je u drugom stanju), majke (koja trpi teror i oca i sina, šamaranje i orgijanje sa drugim ženama u svom domu) pa do sinovljeve profesorice (nema spoilera, ko izdrži saznaće) a jedina koja se (barem tako deluje) spasila od zlog muškarca je Chrisova sekretarica, mada se ne bih mogao zakleti da van našeg vidokruga već nisu padali njegovi šamari ili barem njene gaćice.

The Woman je film ispravne tematike, jer mnoge žene zaista trpe nasilje od muškaraca, ali je prepun banalnih scena i suviše direktnih poruka koje kao da su namenjene feminističkim omatorelim domaćicama koje ništa drugo (čitaj: dublje ili indirektnije) ne bi razumele i ništa blaže prikazano ne bi zadovoljilo njihovu otvorenu mržnju prema muškom polu. Naprimer, Chris nišani ženu snajperom, dakle sledi joj (daprostite) „metak”, razapinje je na križ poput Isusa i tako je siluje, dečak fascinira oca ubacivanjem lopte (muški polni organ) u koš (ženski polni organ) a otac je ugledni građanin koji zakonski štiti pravo (kakve li su tek zveri muškarci nižeg socijalnog i društvenog ranga)... Ima toga još: maloletnu devojku koja čita knjigu (dakle želi da postane obrazovana žena) saleće muškarac koji traži samo jedno (seks), a kada dotična ostane u drugom stanju neopisivo je tužna jer neće da postane majka već obrazovana žena, pobeđeni muškarac u bezazlenoj igri se ne libi da fizički naudi svojoj prijateljici (čupanje nevine devojčice u školskoj klupi) a prava „poslastica” su naprosto neverovatni kadrovi kada u dom naših junaka dođe ničim izazvana nastavnica trudne ćerke. Šlag na ovoj odvratnoj torti su kadrovi u kojima maloletni dečak uživa dok mu otac maltretira i tuče majku, a tu negde su i kadrovi mržnje klinca prema svojim školskim drugaricama ali istovremena fascinacija (seksualna želja) prema starijoj, divljoj i prljavoj ukroćenoj Ženi.

U The Woman je direktna poruka stavljena iznad svega pa logiku ne treba tražiti ni u jednom kadru filma. Ukoliko upadnete u klopku da vam je osim mržnje prema svim muškarcima bitno da jedan potresan i (trebao bi biti) realan film poseduje makar trunku realnosti zapašćete u vrtlog traženja smisla bukvalno svake scene i postavljanje pitanja oko svakog postupka bukvalno svakog lika na ekranu. Zašto majka štiti ovakvog supruga ostaje nepoznato, pogotovo kada znamo čime se on bavi i kada znamo da bi samo jedan telefonski poziv bio dovoljan da mu upropasti i karijeru i život. Takođe, nepoznato ostaje i kako je Žena viđena u uvodu filma uspela da živi takvim divljim životom tik blizu civilitacije a da to niko do sada nije primetio... Reakcije likova koje pratimo su uglavnom nelogične, prikaz nakaradnog sistema je veoma banalan (loš obrazovni sistem, društveni sistem je prilagođen muškarcima i zapostavlja žene od najranije dobi) a tako banalna je i gluma koju vidimo. Inače odlična Angela Bettis je ovde bukvalno protraćena budući da je dovedena u film isključivo kako bi imala nevini povređeni ženski pogled koji mahom suzno gleda u daljinu... Na istom nivou je i Lauren Ashley Carter kojoj je, ako ništa drugo, ovaj film u kojem ništa ne progovara već samo tužno gleda bio odskočna daska za dalju karijeru. Paradoksalno ali ovaj film koji prikazuje i upozorava na loš odnos prema ženama je upravo to uradio svojim glumicama - ponizio ih je profesionalno i napravio ih glumačkim karikaturama.

Muški deo glumačke ekipe je prošao mnogo bolje (ipak je ovo muški svet, pa jel') ali ukoliko izuzmemo epizodnu ulogu nekog matorog lika koji kao da je navatan mrežom da glumi u ovom filmu, verovatno onom istom mrežom kojom je Žena navatana od strane Chrisa. Veoma pogodno temi koju obrađuje pogoduje i jadna teen muzička podloga koju čujemo uvek kada su nekom ženskom karakteru suzne oči zbog muškaraca i njihovih postupaka. U finalu filma prisustvujemo razrešenju čitave muško-ženske tarapane na izuzetno zadovoljavajući način (kada bi se zezali), vidimo zadovoljenje vekovnih ženskih težnji za pravdom (zlikovci moraju pojesti svoje srce koje nemaju) u scenama koje stavljaju tačku (zamalo) ali otvaraju nekoliko novih pasusa... Završne scene zaista trebaju prevodioca, ili možda nekog iskusnog feministu (makar muškog, poput autora knjige na čijim osnovama je nastao ovaj film) jer ono što vidimo nema baš logično objašnjenje. Možda će sve biti detaljnije objašnjeno u direktnom nastavku koji se pojavio ove godine... Ako ništa drugo The Woman je uglavnom lepo snimljen, lokacije nisu loše i ima jednog ili dva lika koji su dosta dobro odigrali svoje uloge. Upravo zbog toga mu dajem ocenu više iako je svojim katastrofalnim metaforama, lošim scenarijem i konstantnim iritiranjem gledaoca zaslužio tačno ocenu 2/10.