HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Ed Hunt

Uloge: Tom Bresnahan, Cynthia Preston, David Gale

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt0094794/

Trailer: https://youtu.be/hZMv8NOV5eg

Pogledajte još: Halloween III: Season of the Witch (1982)

Jedan čitalac je poželeo opis filma The Brain a njegova želja se poklopila sa mojom: u pitanju je horor film koji sam prilično voleo nekada davno, još početkom 90-ih, ali ga od tada nisam pogledao... Svojevremeno sam ga nabavio potpuno slučajno, na neviđeno, kupivši VHS kopiju na lokalnoj pijaci (što je bio tadašnji torrent, jel', samo malo skuplji) i to pobegavši sa nekog dosadnog časa jedne smorne srede (veoma poučno). U narednom periodu sam film pogledao nekoliko puta ali je sa pokvarenim video-rekorderom nepovratno otišla i kopija filma pa mu se nisam vraćao do sada...

Kod ostvarenja koja smo gledali u detinjstvu i koja su nam ostala u pozitivnom sećanju uvek postoji bojazan da nam se sada, kada smo mnogo stariji, zreliji i iskusniji - neće svideti (sećam se naknadnog razočarenja nakon gledanja nekada kultnog Teen Wolf). U slučaju opisanog The Brain mogu reći da je film izdržao test vremena, što ne znači da nisam svesan njegovih mana koje sam, uostalom, i tada primećivao. U pitanju je kanadski horor film sa blagim SF primesama koji je došao od režisera zaslužnog za nešto stariji Bloody Birthday. Radnja filma je smeštena u mali američki gradić, tipično mesto odvijanja horor filmova tog vremena, i prati jednog prosečnog ali naočitog tinejdžera po imenu Jim Majelewski (igra ga Tom Bresnahan). Ono što je ključno je da se nedaleko od Jimovog gradića nalazi se i famozni Psychological Research Institute (izuzetno jeziva građevina) kojim rukovodi creepy doktor po imenu Anthony Blakely (David Gale). Doktor osim rukovođenja institutom vodi i popularnu emisiju pod nazivom Independent Thinking na lokalnoj TV stanici kojom utiče na umove gledalaca, stavlja ih pod svoju kontrolu i podstiče na čudna ponašanja pa i (samo)ubistva. Kada Jim načini najnoviju psinu u svojoj školi direktor (zbog toga što je - video reklamu na TV-u) u dogovoru sa njegovim roditeljima odlučuje da ga pošalje upravo dr. Blakelyju na korigovanje ponašanja.

Već tokom prve posete institutu Jim će uvideti da stvari nisu sasvim ispravne. Tada neće znati šta se u institutu zapravo dešava i da je u toku veliki eksperiment gde su svi gledaoci pokusni kunići ali postaje jasno da doktor pokušava da kontroliše umove stanovnika preko jednog džinovskog mozga koji se nalazi u drugoj prostoriji. Mozak je jedno jezivo stvorenje sa repom (!), spojen je žicama za centralni kompjuter (8-bitni, naravno) uz čiju pomoć se čitaju i usađuju misli „pacijentima”. Mozgu je potrebna ishrana u vidu ljudetine a vremenom raste do gigantskih razmera i postaje opasan za sve, uključujući tu i malobrojnu ekipu doktorovih saradnika. Ipak, dok mozak ne poraste najjezivija stvar koju ćete videti u ovom filmu su obrve glumca koji igra tinejdžera Jima. Radnja se prilično brzo odmotava pa (sasvim očekivano) buntovni Jim koji ne robuje autoritetima ne pristaje da se povinuje „nezavisnom mišljenju” čime postaje neprijatelj ustanove a time i celog sistema. Nastaje jurnjava za njim, potera, smeštaju mu se zločini, pokušavaju mu se usaditi u glavu bizarne projekcije, niko mu ne veruje, čak i njegovi najbluži su pod uticajem signala koje džinovski mozak emituje preko TV ekrana, samo u malobrojnima može pronaći podršku ali hepiend se smeši jer je The Brain takav tip filma.

Osim dinamične radnje bez mnogo praznog hoda ili eventualne patetike film karakteriše nekoliko vrlo dobrih scena koje ostaju u pamćenju čak i nakon dugo vremena, poput prvih 10 minuta filma. Retro specijalni efekti sa gomilom maketa danas mogu na trenutke izgledati smešno i neuverljivo ali su meni veoma zanimljivi i više nego gledljivi, sa svim tim pipcima koji izlaze iz zidova i uvlače žrtve, kasapljenjima koja se uglavnom dešavaju van ekrana (jer budžet filma ipak nije bio dovoljno veliki da bi se sve eksplicitno videlo) i mozgom koji u nekom trenutku postaje skoro budalast svojom ogromnošću. Mozak dominira filmom i uglavnom proždire žrtve u skoro pa smešnim scenama koje svojim setupom kao da potiču iz nekih SF monster filmova 50-ih. U to se uklapa i poludeli doktor, malobrojna ekipa njegovih pomoćnika i ceo ambijent gradića koji se diže protiv nedužnog klinca. Neozbiljnost se prenosi i na druge aspekte filma. Priča koju posmatramo je u principu dosta naivna, ne baš ni najubedljivije ispričana, tek korektno odglumljena, ponekad manjkavo režirana i izmontirana sa preskocima ali sasvim dovoljna za jedan zabavan i ne previše ozbiljan film. Dijalozi koje slušamo su povremeno skoro amaterski, sve je začinjeno apsolutno nepotrebnom ali ne i suvišnom golotinjom (nekoliko pari manjih ali čvrstih grudi) a finale je suviše naglo, pomalo zbrzano a u odnosu na napete scene koje su mu prethodile ne poseduje dovoljnu kulminaciju. Urnebesno deluje i upozorenje zašto da klinci ne pribegavaju rešenju koje je viđeno tokom dezintegracije monster-mozga.

Ipak, to što je film luckast ne znači da je i njegova poruka plitka; uverljivije nego ikada film se bavi kontrolom putem malih ekrana, pokušajima sistema da upravlja ljudima, težnjom za iskorenjivanjem različitosti i ukidanjem slobodnog mišljenja. Rekao bih da je sistem na kraju ipak pobedio jer filmova na ovu temu danas gotovo i da nema. TV aparati i program koji se sa njih emituje (uglavnom propaganda i ispiranje mozga) danas su opšte prihvaćeni kao potpuno normalna svakodnevnica dok se još tu i tamo mogu videti horor/SF ostvarenja koja opasnost vide u društvenim mrežama i internetu. Za nekoliko godina će čak i najuporniji dići ruke od toga i prepustiti se većinskom mišljenju i to bez mešanja vanzemaljaca i doktora Anthonyja Blakelyja.