HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Adam Robitel

Uloge: Taylor Russell, Logan Miller, Jay Ellis

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt5886046/

Trailer: https://youtu.be/6dSKUoV0SNI

Pogledajte još: Escape Room (2017)

Pomama za escape roomovima traje već neko vreme, pa je i na ovim stranicama opisano nekoliko filmova koji se dešavaju u sobama iz kojih se mora uteći rešavajući glavolomke. Ipak, vrhunac kao da je došao ovim filmom, pogotovo na bioskopskim blagajnama... Na uloženih 9 miliona ovaj film je inkasirao preko 150 što je rezultat za divljenje ali pre svega za zabrinutost, jer, ako nešto ovako loše može postići takav uspeh s pravom se možemo zapitati kakva je uopšte današnja filmska publika i šta je uopšte privlači...

Iako je Escape Room zvanično etiketiran kao akciona horor avantura (iMDB) ili psihološka horor misterija (Wiki) po meni ovo je čisti horor, doduše ne tematski već fenomenološki... Naprosto - činjenica da je ovako loš film postao (horor) hit je nešto najjezivije što sam doživeo u poslednje vreme, jezivije od svih kreatura iz ovogodišnje produkcije i svih pomahnitalih manijaka koju su slashovali godine 2019-te. Bio sam upozoren od nekih prijatelja da je Escape Room bolje preskočiti a kao da mi je i neka nevidljiva horor sila sugerisala da se manem gledanja, no, nakon trećeg pokušaja uspeo sam pogoditi film i titl i projekcija je otpočela... Loše, naravno, jer već prvi kadrovi filma jasno pokazuju u kojem pravcu će sve ići. Već u uvodu filma upadamo u sred akcije, tačnije gledamo detalje tarapane koja se dešava u kasnijem toku filma a ovde je ovlaš prikazana isključivo kao mamac mlađim gledaocima kako bi ostali prikovani za mali/veliki ekran. Taj uvod nam otkriva jednog od likova a ostali se pojavljuju u zbrzanom zapletu, jer - klinci u bioskopu nemaju vremena za smaranje i šuplje priče već su kartu kupili zbog akcije, zagonetki, ubistava i eventualno neke sprdnje.

Likovi se okupljaju iz skoro pa nevažnih razloga, vidimo jednu povučenu studentkinju, jednog biznismena, jednog šofera, misterioznu ženu sa ožiljcima, pasioniranog fana escape room igara... Svi oni su iz svog ličnog razloga odlučili odigrati ovu igru ali ni slutili nisu da će ih već u čekaonici firme (verovatno uredno registrovane na uslužnu delatnost ubijanja tokom escape room igre) sačekati paklena zagonetka i borba na život i smrt... Ono što sledi u nastavku ne vredi prepričavati jer sadrži upravo ono što i očekujete: likovi rešavaju logičke probleme kako bi otvorili vrata u sledeću prostoriju ili neutralisali neki izvor opasnosti, uvek u poslednji čas uspevaju da pređu iz sobe u sobu, obično ostavljajući za sobom žrtve, samo da bi se obreli u potpuno drugačijem okruženju i susreli sa novim problemima. Okruženja u kojima se nalaze su verovatno jedina pozitivna strana filma, mada i tu vidimo probleme jer okruženja kao da ne idu logičnim sledom: na početku vidimo paklenu sobu dok vizuelno inferiornija radna biblioteka (viđena u uvodu) sledi tek na kraju. Između njih gledamo snežnu sobu, LSD sobu i verovatno najefektnije osmišljenu - naopaku sobu, gde likovi moraju rešavati probleme prkoseći gravitaciji i padajući u kilometarski ponor.

Konstantni problem filma, makar iz perspektive vremešnog i iskusnog gledaoca, je što se sve odvija prebrzo, jer, pogađate, mlađani gledaoci nemaju vremena za bacanje i svaki prazni hod u filmu stvara opasnost da pola bioskopa uzme telefone u ruke i uloguje se na Instagram. Zbog toga su autori rešili da ne dopuste sekund predaha već gledaoce non-stop bombarduju dešavanjima, dijalozima, preokretima i stradanjima, čak i kada za sve to nema potrebe. Glavni problem je što rešavanje zagonetki ne deluje spontano, čim se pojavi neki problem likovi ne zatvaraju usta, svi odmah imaju ideje, a istog trena se nađe jedan mudrac (u svakoj sobi drugi) koji bez trunke razmišljanja ili sagledavanja situacije zna rešenje. U takvoj situaciji gledalac ne može da se uživi u zagonetne sobe, često stigne ni da uklaviri u čemu je problem a likovi su već našli rešenje. Mnogo zanimljivije bi bilo da sobe nisu vremenski ograničene (mislim, likovi će svakako da ginu i umiru, i za 5 i 55 minuta), da junaci makar pokušaju hladne glave doći do rešenja a time bi dali prostora i gledaocima da sagledaju problem i zagreju svoje sive ćelije. Ali, kao što sam rekao već, ovo nije film namenjen onima koji hoće, žele i umeju razmišljati već mlađariji koja je tu isključivo zbog spektakla.

Spektakla ovde uglavnom nema jer je Escape Room PG-13 film, što znači da nema krvi i brutalnosti a to opet znači da se ubistva uglavnom dešavaju van ekrana (u dubini vode, u dubini ponora) ili naprosto nisu dovoljno brutalna (smrt na EKG aparatu, smrt od trovanja). Kada preostali „takmičari” stignu u komandnu sobu upoznaće lično Game Mastera a zatim u nekoliko zbrzanih i neubedljivih rečenica saznati zašto su baš oni učesnici ove igre i ko je organizator. Reći ću samo da pozadina priče nije ni najmanje originalna i da ste je već gledali više puta od Hostela pa naovamo a i u drugim elementima film ne briljira jer deluje kao skrpljen od delova Saw, Cube i drugih poznatijih ostvarenja. Pokušaji da se stvori neka dublja priča servirajući nam flasbackove svih likova deluju prilično jadno, i sami likovi su veoma stereotipni, plitki i nedovoljno realni a te i takve likove su savršeno generički odigrali isto tako prosečni glumci. Jedina koja se delimično ističe je Taylor Russell u ulozi tamnopute studentkinje ali se i ona utopila u opšte sivilo... Kada je došlo finale filma i konačni preokret više me nije ni zanimalo ko je šta i šta je gde već sam očajnički čekao odjavnu špicu i „ponosno” ispisana imena autora...

Završnica filma je veoma usiljena i (naravno) otvorena a obzirom na to kakav je finansijski uspeh Escape Room doživeo nije pitanje da li ćemo videti nastavak već kada. Idealno bi bilo već naredne praznične sezone, dok klinci nisu zaboravili ovaj film, a ne treba sumnjati da će sequel biti još akcioniji, zbrzaniji, eksplozivniji i - gluplji. Niko mi nije svedok ali vam dajem časnu horor reč da od ovog filma nisam očekivao mnogo ali sam pretpostavljao da je makar prosečan, u rangu sa drugim modernim komercijalnim horor filmovima. Ispostavilo se da je Escape Room zaista presedan jer (koliko se sećam) prvi put se susrećem sa situacijom da je mockbuster filma (No Escape Room) zanimljiviji od hita na čijem hypeu je hteo da profitira.