HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Hunter Adams

Uloge: Ted Levine, Samantha Isler, Danny Goldring

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt2633076/

Trailer: https://youtu.be/GsP2t2wUl4Y

Pogledajte još: Wish Upon (2017)

Nastavljamo sa ispunjavanjem želja čitalaca a ovom prilikom recenziramo film koji nam je svojevremeno promakao, nažalost. Zvanično Dig Two Graves je etiketiran kao ”gothic thriller” a nezvanično (verujte mi na reč) u pitanju je mračna, pomalo depresivna drama, poučna i misteriozna, sa tek nekim elementima horora. Ukoliko želite jeziv horor film ovo nikako nije ostvarenje za vas ali ukoliko tražite odlično snimljen film osvete koji je prošao ispod radara Dig Two Graves može biti vaš izbor...

Priča počinje davno, sredinom 40-ih godina prošlog veka, kada šerif i njegov pomoćnik vade dva tela iz gepeka svojih automobila i bacaju ih sa litice u jezero. Tri decenije kasnije gledamo tinejdžerku Jacqueline Mathers zvanu Jake (Samantha Isler) i njenog brata Seana koji nesrećnim slučajem ne izranja iz vode nakon skoka sa one iste litice iz prologa. Mada telo utopljenika nikada nije pronađeno zvanično je proglašen mrtvim a Jake je skrhana bolom zbog gubitka svog najbližeg i oseća određenu dozu krivice. Iako živi sa roditeljima Jake u njima nema preteranu podršku; jedini koji čvrsto stoji uz nju je njen deda koji je istovremeno i šerif. Prekretnica filma nastaje onog trenutka kada Jake vraćajući se iz škole ispred jednog tunela sreće trojicu lokalnih Cigana. Na njeno iznenađenje dotični joj nude uslugu: koristeći magiju oni će joj pomoći da vrati svog brata iz mrtvih, naravno, žrtvujući nekog drugog sa one iste litice. Izbor bi mogao biti Willie, klinac koji je zaljubljen u Jake a unuk je bivšeg šerifa...

Film je uglavnom misteriozan jer sve do samog finala nećemo saznati šta je prethodilo davnom bacanju tela sa litice i ko je uopšte bačen. S druge strane, već na samom početku filma je jasno da dva matora šerifa ne samo da imaju veze sa onim nekadašnjim već će svaki gledalac biti siguran da su u pitanju iste osobe. To nimalo ne smeta filmu jer je misterija ta koja tera gledaoca na dalje gledanje i otkrivanje detalja na kašičicu, kroz seriju flashbackova. Flashbackovi su odlično inkorporirani u film, naizmenično se prepliću sa radnjom koja se dešava u sadašnjosti i vremenom se umnožavaju kako se film primiče svom finalu, stvarajući tako i određenu dozu tenzije. Vrlo često flashbackovi su kratki ili se dešavaju u pola kadra, na taj način veoma uverljivo delujući kao nedovoljno izbledela sećanja lika na kojem je trenutno fokus. Ipak, gledalac ne bi trebao biti zbunjen gledajući dve paralelno vođene radnje jer su flashbackovi odvojeni od sadašnjosti prvenstveno vizuelno, propuštanjem kroz neki retro sephia filter i kao takvi zaista igledaju odlično.

I ostatak filma izgleda zaista odlično, tim pre jer je u pitanju nezavisno ostvarenje sa prilično skromnim budžetom (ispod jednog miliona dolara). Neću preterati ako kažem da svaki kadar Dig Two Graves izgleda perfektno, bukvalno toliko dobro da se čak i ako vam se film ne svidi može uživati posmatrajući ga. Autorima je svakako u korist išla i lokacija Južnog Ilinoisa na kojoj je film sniman a sve je verno preneseno odličnom kamerom koja je uverljivo zabeležila sve specifičnosti kraja. Teško je odlučiti se da li je efektniji kadar sumorne škole, mračnog šumskog puteljka, jezive pećine ili prelepi eksterijer na vrhu litice ispod koje se nalezi duboka voda koja krije toliko tajni. Svaki kadar je izuzetno efektno snimljen, boje su veoma a atmosfera filma je pomalo setna i depresivna, baš kakva su i sećanja na davne tragične događaje... Dig Two Graves je verovatno jedan od vizuelno najefektnijih niskobudžetnih filmova koje možete pogledati i kod kojih mali budžet nećete ni primetiti tokom gledanja.

Osim odličnih vizuelnih karakteristika i isto takve režije glumačka postava je takođe na visini zadatka. Tu pre svega mislim na tada 16-godišnju Samanthu Isler i odličnog Teda Levinea u ulozi njenog dede. I ostatak glumačke postave (uključujući tu i sadašnje i nekadašnje Cigane) su na nivou ali je akcenat filma na odnosu dede i unuke pa ne čudi da su čak i njeni roditelji pomalo skrajnuti iz svih dešavanja. Pojedinim gledaocima može zasmetati što su određeni delovi priče pomalo naivni, gotovo bajkoviti, pogotovo što se film trudi da sve ispriča na realan način. Meni je pomalo zasmetalo što su određeni delovi priče dosta zbrzani, nejasni i ovlaš dotaknuti, što se preko nekih važnih detalja prešlo dok je fokus stavljen na neke manje bitne detalje po centralnu priču. Oni gledaoci koji nemaju strpljenja ne bi ni trebalo da pristupe gledanju Dig Two Graves jer film odlikuje prilično spora radnja (otud gomila niskih ocena širom neta koje sadrže reč „dosada”) a, kao što sam već rekao u uvodu, oni koji očekuju horor film takođe mogu biti razočarani.

Ipak, u pitanju je vrlo dobro ostvarenje kojem je osim (subjektivno/objektivnih) primedbi na delove priče veoma teško naći veću manu. Ono što ćete videti i doživeti gledajući ga nije spektakularno i atraktivno (upravo zato je i film prošao mnogo lošije od mnogih izvikanih i smandrljanih horor hitova poslednjih sezona) ali je kvalitetno na više nivoa (zasluge idu i producentu Larryju Fessendenu). Plus - Dig Two Graves uspeva da izazove emocije, što u (modernom) hororu nije čest slučaj.