HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Richard Shepard

Uloge: Allison Williams, Logan Browning, Steven Weber

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt7772580/

Trailer: https://youtu.be/q57D6kF5B1k

Pogledajte još: Excision (2012)

The Perfection je iznenađujuće dobar psihološki triler horor film koji negde etiketiraju i kao mjuzikl, što nije sasvim netačno. U pitanju je Netflix ostvarenje, veoma gledljivo, zanimljivo, kvalitetno, pa čak donekle i originalno, što je (makar po dosadašnjem ličnom iskustvu) postao zaštitni znak triler/horor filmova iz ove distributerske kompanije. Ipak, na početku stavljam malu zamerku i to zbog omota filma: naprosto, omot ne pokazuje pravo stanje stvari i kao da pokušava da zavara potencijalne gledaoce što može dovesti do nerealnih očekivanja, i to u oba pravca (o tome nešto više u nastavku opisa).

Radnju The Perfection je zaista teško prepričati jer film karakterišu brojni obrti i nehronološko odmotavanje događaja. Ipak ću pokušati: u fokusu naše pozornosti su dve mlade umetnice, violončelistkinje, Charlotte (Allison Williams) i nešto mlađa Elizabeth (Logan Browning). Obe su završile istu privatnu muzičku školu, veoma cenjenu u muzičkim krugovima, svaka je ovoj drugoj idol, ali im sudbine nakon završetka školovanja nisu slične: dok je Elizabeth završavala muzičku školu sa najvišim ocenama Charlotte je sahranjivala bolesnu majku, ženu o kojoj se brinula čitavu deceniju i zbog koje je potpuno zanemarila i prekinula svoju muzičku karijeru. Sada, kada nesrećne žene više nema, Charlotte odlazi kod svog nekadašnjeg učitelja Antona (Steven Weber), tu upoznaje Elizabeth, među njima se rađa prijateljstvo (kasnije i više od toga, na radost muških gledalaca filma) ali se sve menja kada na putovanju kroz nedođiju jedna od njih oboli od misterioznog virusa... Nakon toga sledi prekretnica u filmu (prvi od nekoliko preokreta) koja potpuno menja tok događaja u smeru koji je nemoguće predvideti.

Da, dešavanja koja ovde posmatramo su potpuno nepredvidiva, događaji se ređaju u vidu rollercoastera koji ponekad vozi i u rikverc, a biće i onih gledalaca koji će se s pravom smatrati nasamarenim jer se neki delovi filma mogu potpuno zanemariti, kako sadržajno tako i žanrovski. Naime, kako se kasnije pokazuje - neka dešavanja nemaju gotovo nikakvog smisla po glavnu nit radnje ali to može biti i draž ovog ostvarenja. Jedan od takvih događaja je onaj uvodni, sa proputovanja, a cenim da će te scene proizvesti bes i nelagodu kod ne-horor gledalaca, tačnije fanova trilera: oni će naprosto biti zgroženi viđenim, scenama napada misterioznog virusa na telo devojke i brojnim halucinacijama, povraćanjima, uneređivanjima i drugim produktima virusne groznice. Oni koji se groze ili gade buba u bilo kojim oblicima neće smoći snage da posmatraju sekvence koje se dešavaju u kineskom autobusu; iako se primećuju ipak ne prvoklasne animacije (ne treba očekivati vrhunske CGI efekte jer je ovo ipak TV film) scene su izuzetno dobro snimljene i odglumljene te efektno proizvode nelagodu i gađenje. Pitam se u kojem pravcu bi otišao ovaj film da se kinesko-virusna saga nastavila... The Perfection u tom slučaju definitivno ne bi bio toliko originalan ili nepredvidiv ali bi sadržao još mnogo gnusnih buba-povraćki...

Nakon prvog preokreta ljubitelji horora će ostati nešto uskraćeniji a gledaoci trilera nagrađeniji, makar oni koji do tada nisu prekinuli gledanje filma. Film nastavlja sa preokretima i flashbackovima (koji su najuspeliji element radnje), nastavlja da govori o ceni uspeha, o ljubavi, poverenju ali i o žrtvovanjima koja su preko potrebna kako bi se u nekim životnim trenucima nastavilo dalje. Ukoliko ga pažljivo posmatrate The Perfection može biti veoma poučan a ukoliko ga posmatrate površinski - više nego bizaran. Dok u jednom trenutku uživamo u zaista prelepim i opuštajućim kadrovima već u drugom film nas časti utrobama punih gmižućih buba, odsecanjem udova ili bizarnim fistingom. Film obiluje prelepim, toplim scenama ali i veoma krvavim, napetim, sve je odlično snimljeno perfektnom kamerom, kvalitetno obojeno i u principu neretko dosadno a tek nekoliko kadrova je možda nešto duže nego što bi trebalo (recimo scene iz Charlottinog detinjstva). Vidimo zanimljiva kadriranja koja kao da se trude da prate dešavanja na ekranu, gledamo dosta širokih kadrova ali u više navrata i zumove na glavnim likovima dok je ostatak zamagljen, što stvara nelagodan osećaj.

Allison Williams i Logan Browning su zaista odlične, u kvalitete Allison smo se već uverili onomad u Get Out, a mene je posebno impresionirala Logan koja, nadam se, neće dugo biti odsutna iz horor žanra. Ona je zbilja veliko iznenađenje jer jednako uspešno igra i dobricu i zloću, i naivnu i prevejanu devojku, i nežnu lezbejku i povređenu osobu željnu osvete. Veoma efektna je i uloga Stevena Webera ali od jednog veoma iskusnog glumca se ništa manje ni ne očekuje. Šta mi se nije dopalo? Osim nekoliko bespotrebnih momenata i nekoliko suviše dugih kadrova (jedan sam pomenuo u prethodnom pasusu) nije mi se dopala ni druga polovina muzičke podloge koja se u nekoliko navrata čuje: jednostavno, hip-hop tonovi se ne uklapaju dobro u klasično okruženje muzičke akademije i ne funkcionišu dobro nakon klasične muzike (zapravo, kod mene ta „muzika” nikada ne funkcioniše ali to sada nije tema). Utisak je da su autori hteli zadovoljiti i neku drugu gledalačku publiku (čitaj: onu mlađu) ali je vrlo upitno kakav je krajnji efekat. U svakom slučaju film sadrži određene nedostatke, uglavnom sitnije naspram kojih su veliki plusevi, pa kao takav definitivno konkuriše za jedan od najboljih horor/trilera tekuće godine.