HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Bob Giordano

Uloge: Abbi Butler, James J. Fuertes, Katie Gunn

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt8025310/

Trailer: https://youtu.be/F88c9_h3DDE

Pogledajte još: Would You Rather (2012)

Iako je The Odds zvanično etiketiran kao horor u pitanju je ipak triler, na momente prilično brutalan i veoma minimalističke radnje ali film koji akcenat stavlja na razvoj likova i istraživanje nekih psiholoških tema modernog društva dok mu specijalni efekti nisu prioritetni. The Odds je režirao jedan početnik i ovo mu je debitantsko ostvarenje a isti lik je napisao i scenario. Materijal je snimljen skromnim sredstvima, što je uglavnom primetno, pa film bukvalno deluje kao pozorišna predstava koja se bazira na dva centralna lika, njihovim dijalozima i akcijama...

Priča se vrti oko dva glavna lika, u principu i jedina dva karaktera koja gledamo tokom filma (vidimo tek još dva sporedna lika u nekoliko kadrova). Sve počinje kada jedan markantni muškarac ulazi u mračnu prostoriju i seda za sto gde ga već čeka ženska osoba. Saznajemo da se dotična prijavila za izvesnu „igru”, brutalnu kladioničarsku igru na život i smrt, igru u kojoj će se nadmetati sa drugim njoj nevidiljivim takmičarima u raznim „disciplinama” koje određuje nevidljivi organizator. „Igre” se uglavnom svode na brutalno samopovređivanje ili na testiranje sopstvenog praga bola, svaka disciplina traje dok većina takmučara ne odustane, pobednici prelaze u narednu rundu a onaj koji pobedi u poslednjoj igri (u kojoj je šansa za pobedu manja nego u ruskom ruletu) dobija milion dolara. Ukupno posmatramo šest rundi, svaka naredna je brutalnija od prethodne a naša na prvi pogled samouverena takmičarka počinje da se koleba i psihički popušta... Ipak, ulog je veliki, dotadašnje povrede mogu da budu uzaludne ukoliko se odustane pa se istrajavanje do samog kraja nameće kao imperativ...

Da bi ovakva brutalna igra uopšte mogla funkcionisati, jer da budemo realni većina ljudi bi odustala još kod prve igre bez obzira koliki bio materijalni dobitak, pronađena je odlučna, temperamentna, samouverena i čvrsto rešena takmičarka, takmičarka koja je u dubini duše veoma razočarana svojim dotadašnjim životom, skrhana porodičnom tragedijom pa i nema šta da izgubi. Njenu dotadašnju sudbinu i privatni život posmatramo isključivo kroz flashback scenu porodične tragedije (što je i jedini izlazak van mračnog objekta u kojem se odvija igra) a ostaje nepoznanica kako je saznala i na koji način se prijavila za učestvovanje. Nepoznanica je i lično ime takmičarke budući da je ona titlovana samo kao The Player... Stvari su nešto logičnije kod tipa koji vodi igru i koji je na konstantnoj bluetooth vezi sa organizatorima: u jednoj nezakonitoj igri iza koje svakako ostaje brdo leševa organizatori i saradnici bi svakako želeli ostati anoinimni pa njegovo ime Game Master itekako ima logike...

Radnja filma se dešava u samo jednoj jedinoj prostoriji, prilično mračnoj i veoma minimalistički nameštenoj, prostoriji koja deluje kao deo nekog podzemnog skladišta ili skloništa. Da li jedna prostorija, samo dva lika i brutalne igrice koje zauzimaju tek trećinu radnje filma znače da je The Odds dosadan i/ili monoton film? Ni najmanje. Čak više od samih „igrica” zanimljivi su likovi, dijalozi i njihov međusobni odnos koji se konstantno menja. Zaista je zanimljivo posmatrati Game Mastera koji se trudi da psihički destabilizuje takmičarku samo da bi je trenutak kasnije hrabrio. U početku on uspeva da zadobije njenu naklonost i bude joj ključna podrška u teškim momentima, međutim, dok u jednom trenutku on inicira samopreispitivanje takmičarke i izvlačenje nekih pouka već u narednom trenutku joj predstavlja teži teret od samih „igara”. Uz sve to prisutna je i konstantna misterija: muškarac koji posreduje između Igračice i Organizatora je konstantno tajanstven i sumnjiv, pa u nekom trenutku i gledaoci i takmičarka s pravom pomišljaju da dotični možda i nije taj za koga se predstavlja.

Na momente se čak čini da ga takmičarka poznaje, da ga je možda poznavala u prethodnom životu a zatim ga potisnula u podsvest ili je on naprosto samo podseća na neke osobe... Game Master može biti zavodljivi mladić sa šarmantnim osmehom koji silom prilika radi svoj dobro plaćeni posao, on može biti član ekipe koja organizuje ove kladioničarske igre ali i poremećeni serijski ubica i manijak koji sam režira mučenje i samopovređivanje devojke u kojem uživa... U jednom trenutku gledaoci su, baš kao i takmičarka, sasvim sigurni u svoju procenu ali odmah nakon toga svi ponovo upadaju u dilemu, jer - svi u svakom trenutku mogu postati predmet klađenja, pa možda i sam Game Master... Pravila „takmičenja” često postaju veoma rastegljiva i nedefinisana, tamičar nema uvida u ishod drugih takmičara već mora verovati Game Masteru na reč a reakcije oba lika je svakom narednom rundom sve teže predvideti. Maske ubrzo padaju a eksplozivno i iznenađujuće originalno rešeno finale filma ipak donosi nešto više dinamike.

The Odds je pravi primer kako snimiti film ograničenim sredstvima a da on stoji rame uz rame sa mnogo hvaljenijim i hypovanijim triler horor naslovima. Jeste, u filmu je primetan mali budžet, prisutna je i klasična Saw-ovska nerealnost u samopovređivanju i samosakaćenju, ali film poseduje dve stvari koje mu niko ne može osporiti a to su scenario i glumci. Autor filma konstantno gradi tenziju i napetost, ne samo na gledaoca već i na takmičarku, na čijem licu se jasno očitava bezizlazna situacija u koju se trenutno nalazi (i u koju se sama uvalila, jel') ali i dotadašnji težak život. Abbi Butler je perfektna u ulozi takmičarke, izuzetno uverljivo dočarava emocije i svu bol koju podnosi a između nje i Jamesa J. Fuertesa (Game Master) definitivno ima hemije. Zbog svega ovoga film nagrađujem na prvi pogled izuzetno visokom ocenom ali u pitanju je zaista prijatno iznenađenje pogotovo ako znamo koliko je malo novca u film uloženo (tek četvrt miliona zelembaća). Ne pamtim kada sam gledao jeftiniji a bolji film pa zato tvrdim da se od njegovog autora u budućnosti može očekivati mnogo toga i šteta bi bilo da tako ne bude...