Tuesday, July 9, 2019

The Cleaning Lady (2018)


Režija: Jon Knautz
Uloge: Alexis Kendra, Stelio Savante, Rachel Alig
Pogledajte još: The Cable Guy (1996)

Kanađanin Jon Knautz je nakon nekoliko zapaženih filmova (Jack Brooks: Monster Slayer, The Shrine, Girlhouse) snimio 10-minutni The Cleaning Lady, a dve godine nakon toga i celovečernji, sa skoro istom ali istumbanom i proširenom glumačkom postavom. U pitanju je triler horor film o opsesiji jedne za ceo život obeležene spremačice prema prelepoj gazdarici čiji stan svakodnevno čisti. Tema filma svakako nije nova i originalna ali je uvek dobrodošla, pogotovo ukoliko ima jezivih momenata...


Gazdarica stana je Alice, mlada, lepa, plavokosa i uspešna žena, trenutno ljubavnica jednom dominantnom, uspešnom i oženjenom muškarcu koji „samo što se nije razveo”. Alice je svesna da dotični nikada neće napustiti svoju suprugu pa pokušava da raskine vezu, čak odlazeći na skupove ljudi koji imaju ili su imali neka slična iskustva (znate ono kada svi sednu u krug i uzajamno se ispovedaju). Tokom svojih pokušaja raskida, uglavnom bezuspešnih, Alice angažuje firmu za čišćenje svog luksuznog stana a ovi joj šalju izvesnu Shelly, stidljivu, nežnu ali vrednu devojku koja malo šta progovara. Ono što je ipak najuočljivije na devojci su ožiljci kojima je prekriveno njeno kompletno lice i vrat. Naime, Shelly je žrtva nekakvog davnog požara a ožiljci su doprineli da bude trajno obeležena, povučena, iskompleksirana, nekomunikativna i da uglavnom izbegava ljude i svetlost dana. Alice se nakon nekog vremena sažaljeva na devojku pa joj zbog toga, ali i zbog sticaja okolnosti, nudi prijateljstvo što ova iznenađena prihvata.


Iako se u tom trenutku postupak Alice čini kao dobro delo koje bi svako od nas učinio, jer gledaoci osećaju empatiju prema unakaženoj čistačici, ispostavlja se da je taj potez ključni po sudbinu plavuše jer nakon prijateljstva sa Shelly više ništa neće biti isto. Taman kada film uplovi u mirnu luku i gledaoci odahnu osećajući satisfakciju stiže prvi od preokreta i potpuno menja dalji tok radnje. Kao novouspostavljene prijateljice Alice i Shelly se međusobno ispovedaju, prva govori o svojoj ljubavnoj aferi sa oženjenim čovekom i pokušajima raskida a druga o tome kakvo je traumatično detinjstvo imala i kako je zaradila jezive ožiljke na licu. Prva ispovest dovodi do toga da Shelly želi da pomogne svojoj novoj a možda i jedinoj prijateljici u životu ali metodi kojima se služi ova devojka su najblaže rečeno diskutabilni, nedozvoljeni i bizarni. Iz druge ispovesti saznajemo sve o Shellynom detinjstvu pa delimično možemo skapirati zbog čega se tako ponaša a ti kadrovi osim odgovora na pitanja donose i određen broj uznemirujućih scena.


Flashback sekvence su dobre i odlično odglumljene, kako od strane majke tako i od strane male Shelly, možda im tek nedostaje neki retro filter kako bi i vizuelno delovale poput prologa, međutim, mnogim gledaocima ova vizuelna zamerka neće biti uočljiva jer će biti zgroženi neeksplicitnim ali skoro pa prisutnim scenama pedofilije i zlostavljanja dece. Autor se kod ovih kadrova zaustavio bukvalno u poslednjem trenutku a zatim nam dao odgovor i na pitanje za koga se to u uvodu filma sprema smuti od blendiranih pacova... Film, koji je inače sporije radnje, tek povremeno nagrađuje gledaoca brutalnostima ali kada se one dese veoma su efektne (scena sa međunožjem deluje izuzetno bolno, naprimer). Završnica donosi torture porn elemente, totalno ogoljavanje likova te očekivano otvoreni završetak, čisto da The Cleaning Lady bude u korak sa modernim horor tendencijama. Nisu mi se svideli neki delovi završetka i sudbine pojedinih likova jer film tu nije potpuno pravedan: neki pozitivni likovi stradaju dok oni krivi ne, što jeste životna situacija ali gledaocu ne pruža satisfakciju.


Verujem da za neke vizuelne elemente ovde nije ni bilo mogućnosti jer je film sasvim očigledno nižebudžetni, dakle snimljen je uz ograničena finansijska sredstva. To se srećom ne primećuje na Shellynoj masci, što je primarni specijalni efekat filma, jer njene opekotine deluju uverljivo i jezivo, pogotovo kada su potpomognute njenom neurednom i prljavom pojavom te karakterističnim pogledom i zaglušujućim ćutanjem. Njena pojava je najjači adut filma jer se gledaoci konstantno kolebaju između zgražavanja i simpatije prema njoj, međutim, verujem da njen poslodavac ne bi: najveća prepreka za prihvatanje ovog filma kao realnog je upravo devojka poput ove koja radi na radnom mestu poput njenog. Naravno da invalidi imaju prioritet kod zapošljavanja na neke pozicije, i naravno da tako treba da bude, ali sumnjam da bi jedna firma za čišćenje privatnih stanova unajmila devojku koja je na ovaj način obeležena, i to ne samo fizički, plus neuredna i čudnog ponašanja. Naprosto, sumnjam da bi je neko takvu pustio u svoj stan čime bi automatski na gubitku i lošoj reputaciji bila i agencija za koju radi. Verujem da bi mogla da radi u nekoj kancelariji, skladišu ili kanalizaciji ali u luksuznim stanovima ili hotelima ne.


The Cleaning Lady je svakako vredan gledanja iako njegova radnja nije originalna i iako ćete u njemu prepoznati mnoge detalje sličnih ostvarenja, od Psycho pa naovamo. Sporo odvijanje radnje u prvoj polovini filma nije teret ovom ostvarenju prvenstveno jer je glumačka postava pogođena a nakon nekoliko manjih i većih preokreta, te gnusnih flashbackova u završnici vidimo i neke brutalne scene.

+ Rachel Alig u ulozi čistačice Shelly
+ nekoliko nelagodnih i gnusnih scena
+ nekoliko manjih ili većih preokreta
— sudbine nekih likova nisu logične
— teško se uživeti u realnost filma


 Ocena: 7/10

Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

0 comments:

Post a Comment