HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Tommy Stovall

Uloge: Lin Shaye, Oliver Rayon, Valeska Miller

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt6747818/

Trailer: https://youtu.be/jKrZLGXiYMQ

Pogledajte još: Play Misty for Me (1971)

Lin Shaye je genije. Sad, kada sam razrešio ovu dilemu (ukoliko je i postojala) mogu detaljnije da se posvetim njenom najnovijem filmu pod nazivom Room for Rent. Ovo je psihološki triler sa tek blagim horor elementima ali film koji je zastrašujuć na jedan drugi način, možda i jeziviji od nekog slashera ili paranormalnog horor filma. Ostvarenje je u principu niskobudžetno, snimljeno je ograničenim budžetom i u skromnim uslovima ali iz svega toga izvlači maksimum, prvenstveno zahvaljujući glavnoj glumici.

Lin Shaye igra svežu udovicu po imenu Joyce, vremešnu ženu čiji je suprug pod nerazjašnjenim okolnostima pao sa krova kuće dok je popravljao crep. Njihov prethodni život ne vidimo i pravi karakter gospođe Joyce nije poznat, ali nakon nekoliko uvodnih scena (pusto opelo u crkvi, recimo) zaključujemo da oni nisu bili cenjeni u svom komšiluku i da nemaju prijatelje i rođake. Na Joycinu žalost pokojni muž je za života ispraznio sve bankovne račune, uz to se i dodatno zadužio, pa njoj ne preostaje ništa drugo nego da izvuče materijalnu korist iz onoga što joj je na raspolaganju: odlučuje da rentira jednu sobu u inače ovećoj porodičnoj kući, prvenstveno turistima. Prvi koji dolaze u Joycein pansion su Sarah i njen momak, mladi par koji je na nekakvom proputovanju da bi Sarah, inače spisateljica, dobila preko potrebnu inspiraciju za svoju narednu knjigu. Sarah odmah dobija naklonost inače povučene i čudne Joyce i one postaju čak i prijateljice. Ipak, negativne i nametljive osobine starice veoma brzo izbijaju na videlo što se mladiću ne dopada pa on i Sarah brže-bolje napuštaju svoj tek iznajmljeni smeštaj i odlaze u obližnji hotel.

Ipak, Joyce ne odustaje. Naprasno nudi uslugu smeštaja jednom zgodnom momku po imenu Bob, markantnom motoristi Hispano porekla, a ovaj to prihvata (ili bolje reći - ne može da odbije) i ne pomišljajući u kakve probleme se uvalio. Verovatno pre nego što se raspakovao Bob je postao Joycina bolesna opsesija, ljubav iz njene izopačene mašte i najveća emocija u dotadašnjem životu. Za Joyce razlika u godinama ne postoji, baš kao što ne postoji ni u ljubavnim romanima koje pasionirano iščitava više puta, a mnogo strašnije od toga je što apsolutno ne primećuje i ne prihvata da Bob nije zainteresovan za bilo kakav odnos sa njom osim čisto profesionalnog. Bilo kakvu Bobovu ljubaznost ili pomoć ona tumači na sasvim pogrešan način, veoma brzo počinje da mu se otvoreno udvara i nabacuje, trudi se da mu udovolji koristeći se patetičnim metodama koje joj ne pristaju i da se doteruje na način koji je veoma neprimeren njenim godinama. Uz sve to počinje i da ga uhodi što dovodi do niza napetih ali pre svega veoma neprijatnih momenata. Svaki trenutak Bobovog odsustva ona koristi za preturanje po njegovim ličnim stvarima, posteljini i sredstvima za ličnu higijenu što su scene mnogo gnusnije i degutantnije od slasher ubistava, recimo.

U tim i takvim momentima Lin Shaye naprosto briljira. Krhka, nežna i povučena starica za tili čas se pretvara u apsolutno bezemotivno stvorenje koje ne priznaje nikakvu prepreku u ostvarivanju svog nerealnog cilja i koje ne preza od upotrebe bilo čega što joj je na dohvat ruke, naprimer noža (mali spoiler iliti zanimljivost: nož sa omota u filmu ipak nije upotrebljen u filmu). Lin čini da se kod gledaoca konstantno mešaju osećanja i emocije: u jednom trenutku osećamo sažaljenje prema usamljenoj depresivnoj starici teške sudbine samo da bi u nekom drugom trenutku prema njoj osećali sažaljenje zbog psihičkog stanja u kojem se nalazi a onda i jezu zbog njenog poremećenog ponašanja i bolesne posesivnosti. Ove transformacije Lin izvodi sa lakoćom i takvom ubedljivošću da je zbilja čudno kako je do sada niko nije angažovao za sličnu glavnu ulogu ili neki visokobudžetni film. Kada bi postojao neki realan Oskar, ili Horror Oscar, Lin Shaye bi definitivno zaslužila nekoliko, baš kao što je zaslužila i mnogo bogatiju i cenjeniju glumačku karijeru. U svakom slučaju Room for Rent je njen najbolji film i definitivno jedna od (a možda i najbolja) gluma viđena u ovogodišnjoj horor/triler produkciji.

Sporednih uloga ima nekoliko a tu stvari stoje nešto slabije. Valeska Miller u ulozi Sarah je vrlo dobra, po mom mišljenju veoma pogođena, baš kakva jedna sasvim slučajna mlada prijateljica i treba da bude, ali zamerku stavljam na njenu knjigu koju piše budući da taj deo filma ostaje prilična nepoznanica, u tolikoj meri da gledalac ne može da se otme utisku kako je to inkorporirano u film samo da bi bilo nekog razloga za ponovni susret dva ženska lika. Oliver Rayon u ulozi Boba nije očarao glumom ali mu za to nije ni pružena prilika; on je „zgodan i lep”, kako to više puta Joyce kaže, predmet je njene čežnje i objekat kome upućuje sve svoje emocije i to je njegova (uglavnom klišeizirana) uloga u ovom filmu. Osim ovog trojca vidimo tek nekoliko epizodnih karaktera koji pružaju zanimljive i prilično autentične role, gotovo kao da nisu u pitanju profesionalni glumci. S druge strane, režija je izuzetno profesionalna a ne previše poznati čovek iza kamere u nekoliko navrata uspeva da stvori veoma napete kadrove, te pokazuje umeće u korišćenju osvetljenja i senki, čime kreira kadrove koji bi se mogli naći i u nekom mnogo jezivijem i napetijem trileru.

Room for Rent nije prestrašan film već svoju nelagodnost i jezu crpi iz situacije koja je potencijalno veoma moguća i realna. Maskirani ubica sa mačetom ili deformisani stvor koji pokušava da vas ubije su sasvim očigledni izvori opasnosti a njihovo neutralisanje se ne dovodi u pitanje i zakonom je, pretpostavljam, dozvoljeno. Međutim, kako prepoznati i izboriti se sa krhkom staricom koja vas uhodi, pretura vam po ličnim stvarima a ne preza od najrazličitijih metoda kako bi došla do svog cilja, cilja koji ne želi da deli ni sa kim? Joyce je osoba kakvu sigurno imamo u svom komšiluku, široj familiji a možda i mnogo bliže nego što mislimo i upravo to je najjezivije u ovom filmu...