HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Peter Markle

Uloge: Ron Eldard, Karynn Moore, Markus Silbiger

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt7819860/

Trailer: https://youtu.be/rpGoJL8Y1Jk

Pogledajte još: Truth or Dare (2018)

Prošlogodišnji triler sa elementima horora pod nazivom Odds Are je dokaz kako ne mora svaki film ovog žanra biti dobar... Iako je kakav-takav scenario završio u rukama relativno iskusnog režisera finalni proizvod je ispodprosečan, i to u svim aspektima, pa ovaj film svrstavam u zaista brojnu kategoriju filmova - ja-sam-ga-pogledao-da-vi-ne-biste-morali. Film je slab u svim aspektima a u nastavku opisa pročitajte detaljniji osvrt...

Kao prvo - priča je loša. Imamo tri glavna lika lika koja su u sumnjivim relacijama ali se iz nekog razloga druže, iako se takoreći i ne poznaju (pokazaće se kasnije). Tracy (Karynn Moore), Kelly (Alejandra Morin) i Ryan (Markus Silbiger) izlaze zajedno, zezaju se, sprdaju, smaraju, pa ne znajući šta će od sebe igraju nekakvu igru pod nazivom Odds Are. U pitanju je igra izazova, svako onom drugom zada neki zadatak a taj drugi to ne sme odbiti iz nepoznatog razloga, valjda da ne ispadne šmokljan(ica)... Nakon trivijalnih i veoma „duhovitih” igara (krađa sladoleda vlasniku ispred nosa, recimo) prelazi se na „hrabre” i nadasve poučne (vožnja automobila kroz šiber) a sve kulminira vrhuncem večeri: zadatkom u kojem treba ući u nasumično izabranu kuću naočigled njenog vlasnika. No, kako to već biva - svakoj igri dođe kraj jer naši lepo vaspitani i ničim izazvani klinci nailaze na opasnijeg od sebe, u ovom slučaju na (zamalo) dokazanog psihopatu iz čijih prostorija se onaj koji uđe neće vratiti... Oni koji ostanu vani nemaju šta da čekaju, pozivanje policije ocenjuju kao beskorisno pa lično ulaze u istu kuću kako bi našli nestalog...

Kao drugo - radnja filma je veoma loša. Kada preostali dvojac takođe uđe u kuću nastaje najdostaniji i najrazvučeniji deo filma. Bukvalno polovina filma protiče u šunjanju kroz brojne prostorije kuće i potrazi za zarobljenim članom ekipe. Iako je u tom trenutku četvoro ljudi u kući (troje klinaca i pomahnitali domaćin) gotovo nikada ne nabasaju jedno na drugo što je zaista nonsense. Tu i tamo pronalaze tragove i snimke na kojima psihopata emituje svoje poruke a uglavnom se šunjaju kroz mračne prostorije, podrume i tavane, bez skoro ikakve napetosti i tenzije. Monotoniju upotpunjuje konstantno dopisivanje preko mobilnih telefona i to je gotovo jedina komunikacija u prvoj polovini filma, što je dobro zbog - loše glume. Gluma ženskog dela ekipe je tek prolazna, iliti - viđali smo i gore, dok tip koji glumi Ryana ne pruža ni to. Reklo bi se da su se akteri ovog filma savršeno dobro uklopili u lošu, neubedljivu i nezanimljivu priču a na ruku im je išao i loše smandrljan scenario, koji je toliko slab da prosečni gledalac neće ni znati šta se dešava na ekranu. Ključne informacije doznajemo u finalu filma ali će posmatrač u tim trenucima već biti toliko pod uticajem dosade da ga neće preterano zanimati smisao preokreta i poenta cele priče.

Loši su i postupci likova, te režiserske odluke. Gledamo čitav niz nerezonskih odluka i neverovatnih momenata, počevši od toga da nikada ne znamo zašto neki karakter radi to što radi (cura kaže da se tip ne pentra na sprat jer je tamo ubica a on ode baš na sprat) pa do spektakularnih scena gde jedan od likova provodi onesvešćen gotovo 10 minuta na dnu bazena a zatim kada dođe sebi izlazi napolje, uz obavezno iskašljavanje dva-tri gutljaja vode... Ambijent je takođe loš. Skoro ceo film (izuzev finala) se odigrava u jednoj jedinoj kući, uglavnom mračnoj, na nekoliko nivoa, po takođe mračnoj okućnici i nešto osvetljenijem bazenu. Odds Are je vizuelno veoma monoton, mračan, uglavnom se u toj tmini razaznaje ko šta radi ali i nema mnogo toga da se vidi... I ono malo specijalnih efekata koje vidimo nisu preterano kvalitetni, što govori o budžetskom rangu filma, film nije strašan, napet ili jeziv, čak i kada to pokušava da bude a o šokantnosti nema ni govora iako završetak pretenduje da bude takav. Ima li nešto pozitivno pitate se? Recimo da je okoliš u kojem se dešava završnica mnogo efektniji i ugodniji od mračnog ambijenta kuće i da bi film bio mnogo gledljiviji da se dešavao na toj sunčanoj periferiji...

To naravno nije bilo moguće jer je Odds Are rađen na osnovu istinitih događaja. Kakvi su ti događaji bili zaista ne znam, kao što ne znam ni u kojoj meri se film pridržava stvarnih dešavanja... Postoji mogućnost i da su stvarni događaji bili zaista ovako glupi, nezanimljivi i jalovi ali je greška autora što su za svoj film odabrali baš istiniti događaj koji ne sadrži elemente za više od 25 minuta pa je film dodatno produžen bespotrebnim i predugačkim kadrovima... Dokumentarni završetak ipak daje kakvu-takvu težinu filmu pa čini da njegovo gledanje možda ne bude potpuni gubitak vremena (ili to ja sam sebe tešim)...