HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Neil Jordan

Uloge: Isabelle Huppert, Chloë Grace Moretz, Maika Monroe

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt2639336/

Trailer: https://youtu.be/WAEoJkL_8zU

Pogledajte još: The Cleaning Lady (2018)

Režisera Neila Jordana uglavnom pamtimo po čuvenom filmu Interview with the Vampire a horor žanru se nije primakao sve do sada, iako je Greta prvenstveno psihološki triler. Priču koju posmatramo osmislio je Ray Wright (napisao Pulse, Case 39, The Crazies) što bi trebalo biti garancija da nas viđeno neće razočarati i to je uglavnom tako, mada je sasvim verovatno da film neće ispuniti vaša očekivanja jer ima problematičnih delova i diskutabilnih rešenja.

U fokusu naše pozornosti imamo mladu, tužnu i lepo vaspitanu devojku po imenu Frances (Chloë Grace Moretz) koja se nakon smrti svoje majke preselila u veliki grad, zahladnela odnose sa ocem, uselila se u stan kod bogate drugarice i zaposlila kao konobarica u jednom elitnom restoranu. Upravo vaspitanje će biti presudno po sudbinu ove devojke jer ona jedne večeri vraćajući se s posla pronalazi u metrou zaboravljenu žensku torbicu, u torbici lična dokumenta, na njima ime i adresu vlasnice a narednog jutra odlazi da vrati nađeno, ni ne pomišljajući da odlazi mečki na rupu. Ispostavlja se da je vlasnica torbice izvesna Greta (Isabelle Huppert), francuska udovica i učiteljica klavira, sredovečna i usamljena žena koja živi povučeno i koja Frances odmah nudi prijateljstvo, što ova prihvata. Problem je samo u tome (veoma brzo to uviđaju i Frances i gledaoci) što torbica u metrou nije zaboravljena slučajno već je u pitanju udica na koju se pecaju dobri i naivni a sa njima Greta ima posebne namere. Kakve - pogledajte u filmu, ne čitajte sledeći pasus zbog spoilera i svakako ne gledajte trailer koji mnogo otkriva, kao i obično kada su nova filmska ostvarenja u pitanju.

Greta je klasičan psihološki triler film sa nekoliko elemenata horora koji uključuje opsesivnu osobu željnu prijateljstva/veze i njenu metu koja je to i takvo prijateljstvo/vezu iz nekog razloga odbila. U ovom slučaju imamo ženu koja je izgubila ćerku i devojku koja je izgubila majku što u prvi mah dovodi do uzajamne potrebe da jedna u drugoj nađu utehu i makar prividnu zamenu za lični gubitak ali se sve veoma brzo menja i Frances odbija bilo kakve kontakte sa ženom sumnjive psihe. Sledi širok repertoar momenata koje smo uglavnom viđali u filmovina na sličnu temu, počevši od Gretinog proganjanja Frances, preko praćenja nje i njenih bližnjih, pa do odlazaka na njen posao i brojnih telefonskih poziva. Vidimo mnoge pokušaje kontakata koji nakon izvesnog vremena dovode do toga da se Frances počinje plašiti za svoju bezbednost, da u svakoj senci vidi Gretinu figuru i da počinje imati jezive košmare. Jedna od uspelijih i jezivijih scena u celom filmu sadrži san u okviru sna, što je možda najbolji pokazatelj pod kakvim psihičkim pritiskom se nalazi mlada konobarica koja nema efikasno rešenje da se izbori sa pomahnitalom gospođom.

Naravno da bi postojala manje ili više efikasna rešenja za ovu situaciju ali naša junakinja i njena drugarica su fino vaspitane, u nekoliko navrata se obraćaju policiji koja ništa ne može da učini jer gospođa nije prekršila nijedan zakon (očigledno je da su praćenje, slikanje, napad na javnom mestu i uznemiravanje telefonom dozvoljeni) a kako film odmiče vidimo sve više rupica u priči koja počinje da deluje kao nespretno polepljen splet određenih događaja. Film sadrži čitav niz slučajnih koincidencija, Gretinih sposobnosti za koje niko nije znao i nikome nisu bile sumnjive, nestanke osoba koje niko nije primetio, likova koji su nebitni ili loše napisani i situacija koje nisu sasvim logične. Ovi momenti čine da se gledalac teško može uživeti u realnost filma a upravo to je potrebno ovakvim ostvarenjima jer u suprotnom nemaju preveliku svrhu. Osim toga posmatramo i čitav niz filmskih klišea koji se kroz ovakve filmove provlače bukvalno decenijama a čini se da je većina viđenih mogla i morala biti izbegnuta.

Jedine dve osobe koje uspevaju da film izvuku iz (ispod)proseka su glavne glimice, Chloë Grace Moretz i Isabelle Huppert. Chloë je odlično izabrana za ulogu nevine i naivne žrtve, ima lepuškastu i tugaljivu facu koja odgovara dešavanjima na ekranu i uspeva da se izbori sa u principu po nju ne previše zahtevnim scenarijem. Pružila je korektnu ulogu i sasvim sigurno se iskupila za katastrofalan Carrie (naravno, ne njenom krivicom katastrofalan). S druge strane, prava zvezda ovog filma je gospođa Huppert jer podjednako uspešno dočarava i gospodske manire jedne francuske udovice i ludilo ženskog psiha XXI veka. Huppert očigledno uživa igrajući Gretu, u nekim kasnijim scenama se bukvalno poigrava sa drugim likovima i prava šteta je što joj scenario nije dao više prostora. Ostali likovi u filmu su prilično slabi. Prijateljica Erica (Maika Monroe) je tu isključivo kao poveznica između nekih scena, otac (opet protraćeni Colm Feore) nema ni toliku ulogu i njegov značaj je prilično nejasan dok je, recimo, na licu privatnog detektiva (Stephen Rea) jasno ucrtana njegova sudbina i ograničeno vreme trajanja.

Predvidljivost je problem ovog filma a onda i sumnjiva poruka koju on šalje gledaocima. Početna premisa koja nam poručuje da se ne isplati biti lepo vaspitan ovde ne mora biti bukvalno shvaćena jer ženska torbica može predstavljati bilo kakav zabačeni mamac koji je postavila neka osoba sumnjivih namera, ali rasplet kao da ne dovodi u pitanje da li je korsno biti fin i dobronameran prema starim i usamljenim osobama ili ne.