HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Dean Devlin

Uloge: David Tennant, Robert Sheehan, Kerry Condon

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt3203528/

Trailer: https://youtu.be/yyuRdsik_P0

Pogledajte još: The Collector (2009)

Od strane nedokazanog režisera ali zato dokazanog pisca scenarija nekoliko čuvenih SF filmova stiže nam Bad Samaritan, triler horor film koji bi meni potpuno prošao ispod radara da nije bilo jedne cenjene čitateljke... To bi bila prava šteta jer je u pitanju odličan film, toliko u nekim aspektima zanimljiv da je zbilja čudno zašto nije poznatiji i zašto nije dobio bolje ocene. Ali, izgleda da nekim gledaocima/kritičarima ne treba bolje od rimejkova, rebootova i „originalnih” filmova o superherojima...

Sve počinje kada jedan pomahnitali klinac u prologu filma ubija konja a nastavlja se kadrovima u kojima posmatramo Seana (Robert Sheehan) i Dereka (Carlito Olivero), dvojicu najboljih prijatelja. Pitate se kakve veze imaju njih dvojica sa misterioznim konjoubicom? To će se otkriti nešto kasnije ali prvo moramo videti čime se to Sean i Derek bave. Njih dvojica se naprosto bave kriminalom, krađama po elitnim kućama u koje provaljuju uz pomoć vozila i ličnih dokumenata koje zloupotrebljavaju na svom radnom mestu. Naime, njih dvojica rade na parkingu jednog elitnog restorana, gde parkiraju automobile gostiju, te im ista dovoze nakon njihovog obeda. Dok bogati i izgladneli gosti uživaju uz predjelo, aperitiv, glavno jelo i vino Sean ili Derek (naizmenično ispunjavaju svoje „poslovne obaveze”) imaju određeno vreme da se automobilom umesto na parking restorana odvezu do nekretnine vlasnika, uđu kroz garažu, prošunjaju kroz njegove odaje i pokupe neke dragocenosti ili vredne stvari koje kasnije koriste ili prodaju. Za to vreme njihovi najmiliji su ubeđeni da se oni bave poštenim poslom u velikom gradu...

Sve se menja kada u restoran jedne večeri dođe sumnjiv tip u skupocenom Maseratiju Quattroporte (sa užasno prepravljenom prednjom maskom, što nema nikakve veze po film ali sam morao reći). „Odrađivanje” nekretnine vozača Maseratija dobija Sean, odvozi se u luksuzno opremljen i maksimalno digitalizovan stan na periferiji, ulazi kroz garažu, kupi čekove i kreditne kartice a zatim umesto da napusti objekat ulazi u jednu prostoriju koja je upadljivo zamandaljena, ubeđen da se iza čvrste brave kriju veliki plen. Ispostavlja se da u domovima nekih ljudi nisu samo skupe stvari zaključane već i one koje vlasnici pokušavaju držati dalje od očiju onih koji ulaze u njihov dom. Ovo je upravo takav slučaj: ono što je Sean pronašao u zaključanoj prostoriji menja ne samo njegov život već i život njegovih najmilijih, počevši od Dereka, koji na ovaj ili onaj način takođe učestvuje u akciji, tako i njegove devojke, roditelja i ostalih... U ovom aspektu film je izuzetno poučan jer jasno govori da se provala ne isplati; ko zna kakvih sve ljudi ima i na šta su sve spremni pa iako ste možda sposobni i potkovani određenim znanjima i sposobnostima postoji mogućnost da naiđete na nekog ko je još sposobniji od vas, plus umobolniji i spreman na sve. Ovo je priča o tome.

Film može da se podeli na dva dela, u prvom gledamo nekoliko provala, otkrivanje „sadržaja” tajne sobe, zatim opet nekoliko upada a nakon toga se ton filma menja u drugom pravcu. Ta i takva prva polovina filma je izuzetno napeta, toliko napeta da će neki gledaoci posegnuti za pauzom tokom gledanja, konstantno strepimo da neko ne otkrije naše junake (koji u tom trenutku jesu negativci, ali ipak) i uglavnom smo „na iglama” da sve prođe dobro i da na vreme izađu iz objekta i dovezu automobil do restorana pre nego što najedeni gost izađe. Kada stvari krenu da se komplikuju situacija postaje skoro bezizlazna a film dobija drugačiji ton, nešto manje napet ali ništa manje zanimljiv. Uloge se obrću pa žrtva pljačke postaje progonilac a naši pljačkaši pokušavaju da dejstvuju na dva fronta: da se spasu kako znaju i umeju od „omče” koja im se steže oko vrata sa svih strana i da reše „problem” sadržaja sobe (namerno ne govorim ništa više na tu temu da ne bih kvario iznenađenje potencijalnim gledaocima). Drugi deo filma nam govori nešto i o tromom funkcionisanju američke policije (mogu misliti kakva je tek domaća policija) a po svojoj sadržini poseduje dosta kriminalističkih elemanata.

Ipak, ono što je najzanimljivije i najvrednije u ovom filmu je (još jedan) prikaz svih opasnosti koje vrebaju od (zlo)upotreba modernih tehnologija. Bez obzira koliko moderne tehnologije u nekom trenutku koristile i pljačkašima i vozaču Maseratija po imenu Cale Erendreich (David Tennant) i bez obzira koliko svi oni dobro vladali brojnim digitalnim cakama svaki vid tehnologije se u nekom trenutku okreće protiv njih. Film obrađuje teme neovlaštenog praćenja, zloupotrebe automatskog otvaranja garaža, skidanja zaštićenih fajlova sa računara, zloupotrebe bankovnih računa, anonimnih telefonskih poziva, pretnji upućenih sa brojeva koji su odmah neutralisani i zloupotrebe društvenih mreža. Mislim da su sve ove teme obrađene prilično realno u ubedljivo osim poslednje jer mi deluje da su reakcije nakon obelodanjivanja eksplicitne fotografije prenaglašene u današnje vreme kada fotografija obnažene devojke više nije skandal. Ništa manje poučno, autor filma nam govori - da bi se „pobedio” neko ko vlada modernim tehnologijama potrebno je upotrebiti nešto „analogno”, što se jasno vidi u nekoliko navrata u finalu filma.

Finale filma je zadovoljavajuće, možda je završna scena pomalo nakalemljena bez preke potrebe ali film je po mom mošljenju uspešno okončan, bez previše modernih upliva (čitaj: otvorenih završetaka). Ono što mi se nije dopalo je pozadinska priča koja se tiče Calea Erendreicha i njegove porodice, biznisa, detinjstva, kasnijeg života i ukupnih motiva. Ono što je izdeklamovano u nekoliko usputnih rečenica ne deluje previše uverljivo pa sam mišljenja da bi mnogo bolja odluka bila da je sve naprosto izostavljeno i ostavljeno gledaocima na procenu. Uostalom, psihopatama i nije potreban neki jak razlog da bi krenuli u svoj krvavi pir, koji u ovom slučaju zaista predugo traje i stoji otvoren. To, i još nekoliko ne baš ubedljivih momenata jesu jedine mane filma pa bi zaista bila šteta da ga ne pogledate ukoliko ste ljubitelj napetih triler horora.