HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Johan Bodell

Uloge: Christopher Lee Page, Caitlin Crommett, Erik Kammerland

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt5963066/

Trailer: https://youtu.be/26ysBjeQ6Ig

Pogledajte još: Bodom (Lake Bodom) (2016)

The Cabin je film originalan taman toliko koliko i njegov naziv, znači – nula bodova. Ali ni to nije sve što se tiče famoznog imena filma: iako nosi naziv po nekakvoj Kolibi u dotičnoj se ovaj film uglavnom ne dešava jer je radnja koju posmatramo smeštena na kompletno (polu)ostrvce, jezerce, i deo zaseoka koji se nalazi sa druge strane bare a događaji se odigravaju uglavnom na otvorenom prostoru, što nije toliko loše ali obesmišljava ionako generički naziv filma.

E upravo u tu zabit i na „romantični” vikend se uputio naš ljubavni par, momak po imenu Harry i plavokosa devojka mu Rose, „skladni” intimusi čiji odnos balansira tankom ivicom ljubavi i mržnje, par koji se jednog trena večno voli a već drugog je na ivici fizičkog obračuna i uzajamnog masakra, te im lokalni krvolok nije ni potreban. Ali lokalni krvolok je tu, ofkors. Nedugo pre njihovog dolaska u Harryjevu kolibu, gde je on kao dječarac znao letovati, u zaseoku se desio masakr jednog meštanina koji je ubijen od strane maskiranog napadača upravo u trenutku dok je svirao orgulje. Ne znajući za taj „mali akcident” naš par dolazi u zaselak, parkira svoj automobil, vesla čamcem preko jezera a zatim odseda u kolibi na „obostranu radost”. Međutim, ako je išta u ovom filmu realno to je reakcija plavokose devojke po pristizanju na „destinaciju iz snova”, po susretanju sa svim blagodetima ruralnog života, nehigijenom, odsustvom električne energije i manjkom signala mobilnog telefona. Verujem da bi većina današnjih devojaka odreagovala na sličan način i da bi momcima zaista život bio u opasnosti, i to ne od lokalnog krvoloka već od njihove lepše polovine.

No, u ovom filmu je to samo povod da se par dodatno posvađa, vrati nazad i utvrdi da se neko s one strane jezera baš ne slaže da oni napuste kolibu; već isto veče biće im savršeno & kristalno jasno da su na udaru napadača i da im je život u opasnosti a ko bi taj napadač mogao biti – niko ne zna (zaselak ima samo još jednog mlađanog stanovnika pa vi budite oštroumni i zaključite)... Dalja radnja filma se može opisati kao village invasion, dakle kao house invasion samo mnogo širih, gotovo lokalnih razmera. Jedan (i slovima 1) ubica drži naše junake zarobljene u zaseoku i kolibi preko jezera iako ne barata nikakvim oružjem, recimo snajperom. Ne, on jednostavno ima sposobnost da se uvek nađe iza njih bez obzira što oni trče a on ne, on je uvek baš tamo gde oni pobegnu, uvek je u delu šume gde su se oni sakrili a naš cenjeni dvojac ga nikada ne čuje kada im se po zemljanom ili šljunkovitom terenu prikrada iza leđa. Kompletan film iritira svojom radnjom koja osim što je nelogična i iritantna pati i od nemaštovitosti. Jedino što autor uspeva je da servira nekoliko prilično napetih scena ali je to suviše malo za jedan film, pogotovo kada je na drugoj strani kantara toliko “tegova”.

The Cabin je uglavnom sastavljen od klišea, baš poput svog klišeiziranog naziva. Mladić i devojka putuju u zabit, usput staju na benzisku pumpu i ulaze u prodavnicu u kojoj sve staje i sve oči su uprte u njih... Čini se da smo sličnu scenu videli najmanje hiljadu puta a jedino što razbija neoriginalnost je urnebesni komentar plavuše koja po ulasku u prodavnicu primećuje: „Tamo su neki stranci”. Da, izgleda da su na nama nepoznatim lokacijama uvek neki stranci, i ona nam to saopštava, čisto da znamo... Već na prilasku u zaselak Harry se i pored upotrebe mape gubi (ja zaista ne znam da li su takvi puteljci uopšte ucrtani na auto karte) a onda za trenutak vidi nešto u šumi a to je (naravno) ubica koji će im se nešto kasnije nakačiti na kičmu. Kako su baš stali pored drveta iza koga je ubica i da li je dotični ubica iza svakog drveta u toj šumi – ostaje misterija ali nije misterija da se klišei nastavljaju i dalje. Automobil biva veoma brzo neutralisan, telefona u selu nema, nema ni stanovnika, nema drugih automobila, tu je samo krvolok himself i klišeizirana igranka može da počne, igranka u kojoj se likovi non stop razdvajaju kako bi bili što lakši plen manijaku...

The Cabin nije jedan od onih filmova gde se zaljubite u lokaciju, u kolibu, jezero i atmosferičnu šumicu, gde biste mogli reći – proveo bih vikend na ovoj destinaciji ukoliko ne bi bilo nekoga u šumi raspoloženog za slashovanje. Ne, The Cabin je film u kojem je sve odvratno, prljavo i odbojno, počevši od njuški meštana, preko likova glavnih glumaca pa do lokacije na kojoj su završili. Sve deluje hladno, prljavo, neprivlačno, iz svake scene se oseća smrad, negostoljubivost, nemamo osećaj da se pored ove kolibe i u zaseoku oseti miris roštilja već smrad pomija, povraćke, decenijske nečistoće i eventualno zaudaranje pokoje crkotine, makar životinjskog porekla. Ovo nije mesto gde bismo želeli da odemo sa prijateljima, ovo je mesto na kome bismo se gadili imati seks, gde bi nam bilo mučno pojesti bilo šta, gde se većina pristojnih i normalnih ljudi ne bi zadržala ni jedan sat. Da stvori takav utisak potrudio se i autor filma, nebitnog imena, koji svoju kameru koristi ne da istakne lepote predela već da stvori turoban utisak kod gledalaca, prvenstveno stavljajući akcenat na gnusne detalje svakodnevnice u zaseoku a zatim i drmusanjem kamere koja apsolutno nikada nije na stalku.

Kao da ni to nije dovoljno pa je prisutna i brza montaža, uz prebacivanje akcenta između dve paralelne priče, od kojih druga nije uvek najjasnija pa ti kratki kadrovi deluju kao nekakvi flashbackovi. Ovi nedefinisani kadrovi apsolutno nisu potrebni jer od prvog minuta filma znamo ko je ubica, njegovi motivi nisu ni bitni (ostaju nejasni i nakon završetka filma) pa bi bilo dovoljno da pratimo dešavanja iz vizure aktera, Harryja i Rose. Potpuno je nebitno da li neko trenutno vozi motor i šta se u ovom trenutku dešava sa matorim orguljašem a to je u film ubačeno isključivo radi horora, šoka i brutalnosti, jer je ostatak radnje suviše tanak. The Cabin ne poseduje dovoljno maštovitosti i hrabrosti da nam ispriča nešto originalnije i zanimljivije a za takvim je svakako postojala mogućnost. Recimo, da se umesto sasvim običnog i ničim izazvanog krvoloka koji nakon posete frizeru ubija bez plana i programa ispriča neka pozadinska priča, recimo o gresima predaka našeg junaka, ili da se stvori nekakva neočekivana zavera (kakvu smo videli u You're Next, naprimer).

Jedino što vidimo je efektna maska ubice koja je relativno uspela i dosta jeziva ali autor, naravno, ne uspeva da izvuče maksimum iz te i takve maske jer ambijent nije odgovarajući, akcenat je stavljen na druge stvari a masku i ne vidimo često. Maska je ovde ubačena samo zato što je jeziva maska u modi i zato što je to cool, baš kao što su i drugi elementi koji sačinjavaju ovaj film trenutno u trendu (nakalemljeni otvoreni završetak, recimo). The Cabin je film isključivo za najnezahtevnije gledaoce, koji od jednog horor filma ne očekuju više osim da se dva lika nađu u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, na mestu gde će ih ubica slashovati bez ikakvog povoda i bez bilo kakvih odgovora, koristeći najiritantnije klišeizirane tehnike. Oni zahtevniji ovde nemaju šta da vide ali ti gledaoci svakako neće ni pristupiti filmu koji nosi ovako izanđali naziv.