Režija: François Simard, Anouk Whissell, Yoann-Karl Whissell
Uloge: Graham Verchere, Judah Lewis, Caleb Emery
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt5774450/
Trailer: https://youtu.be/Lxj0mgS3fRg
Pogledajte još: Better Watch Out (2016)
Summer of 84 je kanadski tinejdžerski krimi horor triler film, rađen upravo onako kako očekujemo od jednog Stivena Kinga, naprimer. Radnja filma se dešava tokom jednog leta i prati grupu školaraca tokom njihovog poslednjeg zajedničkog raspusta. Međutim, pre odrastanja i selidbe u neke druge gradove i neke druge škole naši mlađani junaci se susreću sa jednom misterijom koja im kompletno zaokuplja pažnju i, pokazaće se, zauvek menja živote.
Naime, dosadu školskog raspusta i monotonu letnju svakodnevnicu američkog gradića razbija to što u okrugu već neko vreme deluje serijski ubica u medijima nazvan ”The Cape May Slayer”. On otima a zatim i ubija dečake dobi junaka ovog filma; policijska istraga već određeni period tapka u mestu a dečacima svašta počinje da pada na pamet nakon gledanja brojnih TV izveštaja ali i kada posumnjaju da je serijski ubica jedan njihov komšija, policajac u svojim 40-im, samac koji je na prvi pogled samo jedan od pristojnijih stanovnika ovog predrađa. Dečaci započinju svoju istragu, mahom na inicitijativu ili ideju njihovog „vođe”, dečaka po imenu Davey. Pored njega u grupi je još i debeljko nadimka mu Woody koji je između ostalog zadužen za vožnju automobila. Tu su još i štreber cvikeraš, zalizani frajer, po potrebi im se pridružuje i lepuškasta devojka po imenu Nikki (na koju svi trzaju, naravno, ali ona simpatiše samo jednog od njih) a tu si i roditelji koji u prvi mah nemaju pojma šta njihova deca rade a kada saznaju apsolutno im ne veruju (naravno).
Klinci isprva špijuniraju komšiju dvogledom, svakodnevno prate njegovo kretanje po tačno utvrđenoj satnici a kada postanu još sigurniji da je baš on taj koji otima i ubija klince odlučuju se i na radikalnije poteze, kao što je preturanje po njegovom smeću, kopanje po njegovoj bašti a zatim i finalni ulazak u njegov dom... Ono što će oni tamo pronaći može značiti samo jedno: ili je u pitanju dečačka mašta koja je od sasvim pristojnog policajca i komšije u njihovim glavama napravila serijskog ubicu ili je on zaista taj koga traže svi organi zakona i reda u okrugu... Kako god se situacija razrešila njihovi životi više nikada neće biti isti a to leto će pamtiti do kraja života... Osim u glavama klinaca dilema u vezi ubice konstantno postoji i u glavama gledalaca. Kada posmatramo njušku komšije policajca, njegovu pojavu, ponašanje i mimiku lica nismo u mogućnosti da naslutimo o kome se zaista radi. Naša pretpostavka je da je zaista u pitanju ljubazni komšija, samac, posvećen svom poslu ali i svojim hobijima, ozbiljni čova na pragu pete decenije ali delom i dalje dete u duši.
Konstantna dilema, izostanak šire podrške ali i diskutabilni rezultati početne „istrage” dovode do toga da sami klinci vremenom gube nadu... Misterija je u Summer of 84 sveprisutna i ona je garant da ćete ostati prikovani uz ekrane sve do samog završetka filma a on je... pa, recimo, stivenkingovski, otvoren i podložan nastavku, možda baš na isti način kao prošlogodišnji horor hit It. Teško je reći da li je otvoreni završetak ovde ostavljen mode radi ili su autori i tokom snimanja Summer of 84 imali nastavak u vidu; ono što navodi na drugu pretpostavku je i to što je uvod filma podugačak i što film suviše sporo ubrzava. Pretpostavljam da određeni broj gledalaca neće imati živaca za prvi sat ali oni koji budu bili strpljivi i sačekaju da se priča zahukta biće nagrađeni kulminacijom koja potpuno odudara od dotadašnjeg filma. Ostaje činjenica da i sa takvim raspletom Summer of 84 nije suviše strašan film, da bi bez nekoliko horor kadrova bio podoban čak i za prilično mladu publiku, ali je činjenica i da se filmu malo šta može zameriti, kako na audio-vizuelnom tako i na sadržinskom planu.
Period u kojem se dešava radnja filma, dakle leto 1984. godine, biće veoma prepoznatljivo, setno i toplo svima koji se sećaju tog perioda. Za one mlađe gledaoce kasetofoni, slajdovi, BMX biciklovi i voki-toki uređaji možda neće biti toliko poznati ili zanimljiivi ali svakako treba da pogledaju film čija se radnja dešava pre pojave kompjutera i interneta. Period prve polovine 80-ih godina prošloga veka ipak nije do kraja i autentično prikazan; ima tu dosta prepoznatljivih stvari, elemenata, pokućstva, pre svega automobila ali brojnih detalja ipak nedostaje. Recimo, ne vidosmo nijedan tadašnji kućni računar, ručne video igre, veoma malo ima stripova, albuma sa sličicama, tadašnjih TV kanala i svega onoga što je obeležilo detinjstvo mnogih generacija ali je očigledno predstavljalo finansijski problem zbog autorskih prava ili su autori filma smatrali da to današnjim gledaocima nije ni mnogo važno. S druge strane vidimo suviše moderne frizure (verujte mi na reč da tadašnji dečaci nisu išli kod frizera), ne baš vremenski pogođenu garderobu, neke osobine koje tada u principu nisu postojale (svi u automobilima se vezuju pojasima) pa se audio-vizuelni izgled epohe može se okarakterisati kao – 1984. godina kako je današnji klinci zamišljaju.
Ako je za utehu starijim gledaocima kompletan feeling jeste pomalo setan, dakle baš onakav kakav očekujemo od jednog davnog i lepog perioda i baš onakav kakvim nam deluje ta daleka godina. Zaista je šteta što ne postoji više sličnih triler/horor filmova, ne nužno na datu temu ali koji se dešavaju u nekim davnim vremenima. Pravi je odmor gledati film bez mobilnih telefona i ostalih tehnologija a i klinci u glavnim ulogama su savršeni izgovor za neke ne baš sasvim promišljene aktivnosti, manje ili više uočljive rupe i određene nelogičnosti u priči. Uglavnom, nadam se nastavku.
Jos na vestima o Olimpijadi pomenuse Jugoslaviju.Najveci razlog da tugujemo za tim vremenom.
ReplyDeleteDa, da, lepo beše, ili nam je samo takvo sećanje :)
DeleteSto se tice stanja u drzavi, samo dlud moze da kaze da je tada bilo boljejJa se (nazalost) malo secam i bombardovanja, ali se takodje secam koliko je bilo lepo detinjstvo, druzenje i igranje bez tupavih mobilnih telefona, kompjutera, fejsbuka i ostalih gluposti.To ne moze da se kupi.A danas je rec LOPTA misaona imenica za decu.Nazalost.Tako da je nekih 50:50. :D
ReplyDeleteMa naravno, ja se sećam i malo dalje u prošlost (ili malo više) i takođe su lepa sećanja, samo sam nekada u dilemi da li je tada zaista bilo lepše ili nam je lepše sećanje jer smo bili mlađi i bezbrižniji :) No, to je večna tema i dilema za dugačke rasprave... Ono što si u pravi i u čemu nema rasprave je da se tada više družilo, iako nije bilo društvenih mreža :)
Delete