HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Milanče Marković

Uloge: Goran Lekić, Tamara Antić, Radmila Nikolić

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt7997974/

Trailer: https://youtu.be/dqrzDL8Kpaw

Pogledajte ceo film: https://youtu.be/qU7Qg21Yll0

Evo jedne prave poslastice, domaćeg horor/triler filma, dužine tek oko 40 minuta od autora Milančeta Markovića koga smo imali prilike da vidimo u jednoj od sporednih uloga u Naprati (čiji je bio i producent). Milanče je Strašno mesto snimio bukvalno uz pomoć štapa i kanapa, u sopstvenoj radinosti i skromnoj produkciji, uspevši da stvori jednu zaokruženu celinu i nešto što uglavnom ne uspeva ni bogato produciranim filmovima prve klase...

Sve je počelo ko zna kada jer je ovaj scenario koji vidimo i čujemo u Strašnom mestu čak sedma verzija istog. Film je sniman od kraja avgusta do sredine oktobra 2017. godine a njegova radnja se uglavnom dešava na ušću Jasenice u Veliku Moravu i prati jednog sasvim običnog mladića po imenu Vlada. Vlada često dolazi noću na reku kako bi obasjan mesečinom zabacio udicu i pecao u bistroj i brzoj vodi. Tako je bilo i te večeri ali je u nekom trenutku začuo zvukove sa druge strane brdašca koji su ga uznemirili. Vlada se popeo na jedan bedem i sakriven žbunjem pokušao da utvrdi izvor tog zvuka. Od onoga što je video zastao mu je dah: ugledao je prizor nepoznate devojke koja pleše u vodi. Nije pobegao ali je skamenjen gledao neverovatan prizor lepe devojke koja se u nekom trenutku okrenula prema njemu, zadigla kosu i pokazala njeno Vladi dobro poznato lice. U pitanju je bila Lenka, devojka koja se nedavno utopila u reci, nedaleko od mesta na kojem je Vlada voleo da peca. Sada već preplašen Vlada je drhteći od straha počeo da beži, Lenka je krenula prema njemu a onda mu se i obratila...

Ovo je samo početak filma a nastavak neverovatnih, nepredvidljivih i potresnih događaja možete videti u filmu koji je raspoloživ za gledanje na Youtube-u. Scenario Strašnog mesta deluje prilično jednostavno, makar ukoliko bi ga poredili sa nekim prvoklasnim filmovima na istu temu, ali je specifičan način pripovedanja doprineo tome da se filmu nijedna rečenica ne treba dopisati, nijedan dodatni lik nije potreban (film sadrži samo 4 karaktera) i nijedan kadar ne fali. Naravno da bi likovi koje gledamo možda mogli izgovarati i ubedljivije dijaloge ali jednom amaterskom filmu zaista ne treba prigovarati što svi ne deluju sasvim ubedljivo budući da i u prvoklasnim filmovima gledamo eminentne glumce kako izgovaraju nonsens linije teksta. Strašno mesto je jedan od retkih (ako ne i jedini) do sada na ovim stranicama opisani domaći film kojem ne zameram niti na jednoj sceni i niti jednu ne bih izbacio iz filma. Naravno da bih voleo da je film duži ali smatram da je 40-to minutno trajanje idealno; mnogo efektnije od dugometražnog filma Strašno mesto bi figurirao kao deo nekakve domaće omnibus horor antologije ali dok ne postanemo (filmski i tržišno) normalna država to je samo daleki san...

Priča koju gledamo u ovom polu-celovečernjem filmu podseća na neke koje smo već gledali u mahom prekookeanskim ostvarenjima ali je Strašno mesto začinjeno lokalnim specifičnostima u vidu jedinstvene lokacije, karakterističnog govora i prepoznatljivog folklora a sve ima i, naravno, pečat domaćeg filma (efektni dijalozi i mala doza humora) koji će prijati svim gledaocima sa našeg govornog područja. Vizuelno najefektniji element ovog filma je reka - Velika Morava, na kojoj se i dešava gotovo ceo film. Morava je prelepa, brza i čista, a osim vizuelnog autor filma je uspeo da prenese i deo zvukova koji ova reka pravi, skupa sa zvukovima ptica iz okolnih šuma. Kada se radnja ovog filma premesti u okolne šumarke i puteljke atmosfera se donekle menja ali i dalje ostaje prelepa dok se samo jedna scena dešava u donekle urbanom okruženju i dobrodošla je u cilju razbijanja monotonije. Milanče svojom izuzetnom, sporom, doziranom, ravnomernom ali pažljivom režijom uspeva da ovekoveči sve lepote ruralnog predela ali i da stvori jednu bajkovitu priču, setnu i poučnu, lako gledljivu i naizgled svakodnevnu, priču koju sa ponosom može prikazivati na festivalima, nadam se i svetskim.

Fotografija koju pravi kamera specijalno naručena za snimanje ovog filma je odlična, čak i u poređenju sa mnogo poznatijim (domaćim) filmovima. Sve se savršeno jasno vidi, kako u onim dnevnim scenama punih sunca tako i u onim noćnim, koje ipak deluju kao da su snimane u sumrak. Ipak, ono što zaista čudi je dobar zvuk jer je on kod domaćih filmova uglavnom katastrofalan. U slučaju Stranog mesta svi dijalozi se začuđujuće dobro čuju, sve je razumljivo i razgovetno a skupa sa dobrom montažom potvrđuju teoriju da kvalitet jednog ostvarenja ne zavisi od budžeta (budžet za ovaj film je bio tek oko 100 evra!) već isključivo od talenta i zalaganja autora i ljudi koji učestvuju u projektu, ispred ili iza kamere. Ispred kamere su se ovde našli Goran Lekić u ulozi Vlade i Tamara Antić u ulozi Lenke i njih dvoje zaista savršeno dobro funkcionišu kao filmski par. Jedan od utisaka koje nosim iz ovog filma je da se u amaterskim pozorištima (troje glumaca u ovom filmu su članovi KUD Obilić iz Krnjeva) kriju veći talenti nego što ih gledamo na malim ili velikim ekranima a Goran i Tamara su definitivno jedni od njih.

Ovaj dvojac je neverovatno dobro „pogođen”, autentičan i izuzetno uspešno funkcioniše. Kada se pogleda takođe na Youtube-u dostupan klip "Iza scene - kako smo snimali horor film" vidi se da na snimanju vlada dobra i pozitivna atmosfera, pogotovo među nosiocima dve glavne uloge a deo te atmosfere i te hemije je svakako prenesen i na „digitalnu traku”. U nekim scenama dotični dvojac je dorastao i ostvarenjima A klase pa bih zaista voleo da i Tamaru i Gorana vidim u nekih drugim, dugometražnim i profesionalnim filmovima. Naravno, ne treba zaobići ni efektnu ulogu Radmile Nikolić u ulozi bake kao i (za potrebe ovog filma priučenog) traktoriste Dragana Ivankovića. Iako mnogi gledaoci izbegavaju amaterske i kratke filmove misleći da u tim budžetskim okvirima i tom trajanju ne mogu pružiti mnogo Strašno mesto je dokaz da to nije baš tako jer film ima nešto čime se ne može podičiti ni 99% moderne horor produkcije a to su - emocije. Završetak filma možda za neke gledaoce može biti predvidljiv ali suze u očima definitivno nisu; Strašno mesto je jedan od nekoliko filmova opisanih na ovim stranicama koji uspeva da bude emotivam, tužan i setan a element koji dodatno pomaže tome je izuzetno pogođena muzička podloga. 

Šta bi se moglo zameriti ovom film(čić)u? Neki bi mu mogli zameriti neprirodne prelaze između nekih scena mada ih ja nisam pronašao kao problematične jer tako čudni i nestandardni samo pojačavaju bajkovitost. Vidljivi su sitniji problemi sa zvukom, montažom, nestabilnošću kamere, neuverljivim linijama teksta, neubedljivo sporom vožnjom traktora ili glumom ali ovoj klasi filma tako nešto zaista ne treba zamerati. Mnogo veći problem može biti prikaz nekih brendova što mislim da je propust filmske ekipe a ne rezultat bilo kakvih sponzorstava. Bilo kako bilo - iako se neretko deklariše kao horor film Strašno mesto je u principu ljubavna priča sa elementima folklorne fantastike, baš kako ju je i autor filma definisao. Što se tiče ekipe filma ona može biti ponosna na svoje delo ali i oni i mi gledaoci možemo biti tužni što se talenat mnogih (horor) autora ne prepoznaje i što radovi mnogih ostaju samo u formi amaterskih pokušaja punih entuzijazma. I upravo zato pozivam gledaoce da pogledaju ovaj film, baš kao i sve propratne klipove na istom YT kanalu i oficijelnoj Facebook stranici, a zatim da ga podele prijateljima i preko društvenih mreža. Ko zna, možda će upravo gledanost ovog i drugih novi(ji)h domaćih horor naslova konačno pokrenuti zamajac naše horor produkcije...