HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Joel Edgerton

Uloge: Jason Bateman, Rebecca Hall, Joel Edgerton

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt4178092/

Trailer: https://youtu.be/I3IiZU9JBuE

Pogledajte još: The Invisible Guest (Contratiempo) (2016)

Evo jednog filma koji je trebao biti opisan mnogo ranije, recimo još 2016. godine, ali sam ga uvek preskakao, iz raznoraznih razloga. To je zaista šteta jer se film pomalo neinventivnog naziva The Gift (radni naziv filma je bio mnogo originalniji - Weirdo) pokazao kao vrlo dobar, skoro pa odličan, iako na samom početku ovog opisa moram dati jednu napomenu: iako se uglavnom reklamira kao horor film i možete ga pronaći u horor odeljku svakog online-filmskog-sajta-sa-prevodima on to naprosto - nije.

The Gift je zvanično etiketiran kao psihološki triler, autor filma navodi da je inspiraciju pronašao u pojedinim radovima Alfreda Hitchcocka, kao i u nekim poznatim triler naslovima, a moja definicija filma bi bila da je to psihološki triler osvete sa tek nekoliko jezivih kadrova, čisto da bi bio šokantan. Evo o čemu se radi: stručnjak za bezbednosne sisteme Simon i prostorna dizajnerka Robyn se nakon jedne „neuspešne bračno-roditeljske epizode” sele iz Čikaga u Los Anđeles, kako bi tu pokušali stvoriti novi dom, započeti novi život i konačno se ostvariti kao roditelji. Odmah po useljavanju u oveću kuću u elitnom predgrađu oni upoznaju svoje nove komšije ali (što je mnogo bitnije po ovaj film) u lokalnoj prodavnici upoznaju i izvesnog Gordona, ispostaviće se nekoliko minuta kasnije - nekadašnjeg Simonovog kolege iz srednje škole. Svi razmenjuju brojeve telefona kako bi se već prvom prilikom videli i to se uskoro zaista dešava. Ispostavlja se da je Gordon veoma raspoložen za druženje, čak i previše, jer svoje nove prijatelje obasipa poklonima koje im gotovo svakodnevno ostavlja ispred ulaznih vrata.

Međutim, prva prijateljska večera nije prošla sjajno jer je Gordon, što bi se narodski reklo - zaseo u domu Simona i Robyn, popio malo više vina i nije znao da ode kući. I dok je Robyn prema njihovom novom kućnom prijatelju dosta blagonaklona i ljubazna deluje da Simona ovaj pristojno iritira jer smatra da je bacio oko na Robyn. Nakon još jedne neuspele večernje sedeljke, kao i nekoliko Gordonovih iznenadnih poseta dok je Simon na poslu, uspešni i ambiciozni poslovni čovek rešava da stavi tačku na ovo porodično druženje i saopštava Gordonu da je sa prijateljstvom svršeno i da zaboravi na njih dvoje kao i na njihov telefonski broj. Čini se da je Gordon ovim potezom veoma skrhan i razočaran ali moraće da se pomiri sa situacijom i voljom svog dojučerašnjeg prijatelja, zar ne? Možda, ali već sledeće jutro naši mlađani bračni junaci otkrivaju da im je nestao pas, narednog dana uočavaju otrovane ribice u dvorišnom bazenčiću a tu su i pisma koja stižu od Gordona, koji je u školskim danima imao nadimak Weirdo. Za tili čas film poprima atmosferu koja preti da preraste u nekakav home invasion ili, pak, napeti triler horor film u kojem, recimo, pomahnitali manijak proganja nezaštićenu ženu dok joj je muž na poslu ili, eventualno, zatočava bračni par i maltretira ih zbog neuzvraćenog prijateljstva.

Ništa od toga. Home invasion očekivanja, napetost, tenzija i potencijane brutalnosti su samo očekivanja nekoga ko je duboko zagazio u horor žanr, poput mene, dok je The Gift ipak 99% na triler terenu, te svoje glavne adute poseduje u preokretima, otkrivanjima jedne davne misterije i porukama koje gađaju bukvalno svakoga, bez obzira na dob ili podneblje življenja. The Gift nas upozorava da pripazimo s kim se zbližavamo, da otvorimo četvoro očiju kada sklapamo nova prijateljstva, kada se zbližavamo sa drugarima ili kolegama na poslu ali i kada stupamo u neku vezu jer osoba koju volimo i poznajemo možda uopšte nije takva kakvom nam se predstavlja. Upravo ovo je najveća vrednost ovog ostvarenja i razlog zbog kojeg bi ga svi gledaoci trebali pogledati, bez obzira koje filmske žanrove preferirali. Meni se upravo dopalo što film nije krenuo u onom pravcu koji sam očekivao, što ne poseduje klasičnu podelu na dobre i loše likove i što je završetak filma veoma poučan i više nego zadovoljavajuć po posmatrača. Dopalo mi se i što film nije vizuelno šokantan, što ne sadrži brutalnosti, golotinju ili bilo koji drugi ekstremniji materijal već je sve podređeno priči i poučnom raspletu.

The Gift možda nije potresan ili emotivan kakav je mogao biti jer gore pomenutu misteriju „vidimo” isključivo kroz narativ glavnih likova filma ali ne i kroz flashbackove iz njihovog detinjstva što bi definitivno ostavilo mnogo snažniji utisak na gledaoce. Takođe, delovi te davne misterije ostaju trajno misteriozni, dakle nejasni, ali saznajemo dovoljno da možemo proceniti kakav je ko i kako treba da završi. Atmosfera u filmu nije na nivou španskih trilera, što je možda i dobro, jer upravo zbog toga ova priča deluje kao iz života nekog (relativno) običnog čoveka, ako ne baš našeg života a onda iz života nekog našeg komšije ili poznanika. Te sasvim obične ljude (nešto bogatije doduše ali ipak relativno bliske) su nam veoma ubedljivo predočili uvek odlična Rebecca Hall u ulozi Robyn i ništa manje kvalitetniji Jason Bateman u ulozi njenog supruga Simona. Kvalitetan glumački triling čini još i odlični Joel Edgerton u ulozi Gordoa, a isti se nalazi i iza kamere (The Gift mu je režiserski prvenac). Ostatak likova je ovde nebitan jer se sve dešava između tri glavna lika a dešava se uglavnom u jednom odlično prikazanom domu i na još nekoliko drugih ništa manje luksuznih lokacija.

Film je zadovoljavajuće režiran, reklo bi se čak i nenametljivo, muzička podloga je diskretna ali sasvim odgovarajuća, kadrovi su logični i na momente balansiraju granicom trilera i horora (i skoro nikada je ne prelaze) a filmu se osim nekih sitnica i nema mnogo toga za zameriti. Za ljubitelje trilera The Gift mora biti obavezno štivo dok će pogledanim jedino biti razočarani oni koji filmu pristupe kao čistokrvnom hororu, što je zasluga glupog marketinga koji je ovo ostvarenje iz nepoznatih razloga strpao u žanr strave i užasa.