HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Alex Merkin

Uloge: Jeni Ross, Mark Ghanimé, Hamza Haq

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt9099102/

Trailer: https://youtu.be/qRbgcWstM-8

Pogledajte još: Escape Room (2017)

Evo jednog malog ali po gledaoce značajnog filma, ne zato što je u pitanju bogzna kako vredno ili kvalitetno ostvarenje već zbog toga što je u pitanju - mockbuster. Naime, početkom ove godine na tržištu se pojavio hit film Escape Room, koji je već ostvario i pozamašnu bioskopsku zaradu, a manje poznate filmske kuće su to kao i obično iskoristile da plasiraju svoja niskobudžetna ostvarenja koja će naizgled sličnom radnjom i veoma sličnim nazivom filma prevariti one naivnije ili neupućenije gledaoce.

Upravo takav je i No Escape Room, film koji dolazi iz jedne nepoznate filmske kuće, od strane nebitnog režisera i apsolutno nepoznatog scenariste. Pa ipak, ukoliko snizite svoje kriterijume, pronađete ga slučajno na TV-u u kasne sate i ne budete besni jer ovo nije hit film koji ste planirali pogledati - No Escape Room može biti prihvatljivo i delimično zanimljivo ostvarenje za ubijanje vremena. Zvanično, ovo je psihološki horor film a sve počinje kadrovima oca i njegove ćerke. Situacija koju vidimo je kliše na kvadrat: ćerka u svojoj tinejdžerskoj dobi je tradicionalno nadrndana i slabo komunicira sa svojim ocem; ona bi svakako više volela da je ostala kod kuće sa svojim telefonom i prijateljima ali njen otac je iz nepoznatih razloga zapeo da je vodi na nekakav seoski vikend i jahanje konja. Otac neuspešno pokušava da ostvari komunikaciju sa ćerkom baš u trenutku kada im se kvari relativno novi automobil. Pauzu za servis oni prekraćuju u lokalnom restoranu kraj puta, uz hranu listaju lokalne novine a u njima - oglas, i to ne bilo kakav već za lokalni Escape Room! Naivni uvod se završava veoma brzo time da oboje odlučuju da posete Sobu za Bekstvo, da se malo zabave i približe, taman dok im se automobil ne popravi...

I zaista, taksi ih odvozi pred jednu stariju građevinu koja se nalazi izvan grada a u kojoj ih čeka još nekoliko igrača, ničim izazvanih persona željnih zabave i adrenalina, kako se to moderno kaže. Svi oni odmah upadaju u osmišljenu i dobro izrežiranu priču: dočekuje ih uvežbana kostimirana domaćica, kompletan scenario je unapred spremljen ali su pripremljeni i ugovori koje svi moraju potpisati ukoliko žele da učestvuju. Igrica veoma brzo počinje, pravila su jasno definisana, igra je zabavna, traži se izlaz iz sobe rešavanjem zagonetki, a ukoliko nekome dosadi ili mu se igrica ne dopadne može je prekinuti u svakom trenutku jednostavnom komandom. Zamalo. Veoma brzo se stvari komplikuju i to u paranormalnom pravcu, igra postaje brutalna i smrtonosna a u tim trenucima deluje kako niko od prisutnih neće napustiti brojne prostorije pripremljene isključivo za zabavu oštoumnih i inteligentnih. Igra koja je do tada zahtevala korištenje moždanih vijuga kako bi se pronašao ključ koji vodi u narednu prostoriju sada dobija svoja nejasna pravila, svaka soba pored zagonetki donosi i neke neobjašnjive pojave, žrtve se ređaju a naši junaci osećaju i nečije prisustvo...

Ono što mi se prvenstveno svidelo u ovom filmu je kvalitetna i jasna fotografija zbog koje je film pravo zadovoljstvo gledati. Jedina je šteta što nema više kadrova na otvorenom, ali tema filma je takva da se radnja uglavnom odvija u prostorijama famozne kuće i tome se nema šta zameriti. Odmah nakon toga sledi element koji zaista pohvaljujem a to je scenografija svake prostorije. Svaka od viđenih soba, bilo da se ona nalazi u prizemlju, na „nepripremljenom” tavanu ili mračnom jezivom podrumu, je bogato opremljena, sa izvrsnom scenografijom i  kadrovima koji obiluju brojnim detaljima. Svaka od prostorija zaista deluje poput prostorije neke stare kuće pa ma koliko drugi aspekti filma delovali slabo nije se toliko teško uživeti u situaciju u kojoj se nalaze likovi filma. Pomenuti likovi rešavaju uglavnom srednje teške zagonetke koje kao da su pristigle iz sada već skoro izumrlih P&C kompjuterskih avantura. Likovi istražuju prostorije, traže bilo kakve tragove, brojeve ili podatke koji bi im pomogli u otključavanju vrata koja vode u sledeću prostoriju ili pronalaženju preko potrebnog ključa koji osigurava napredovanje. Svi prisutni se dopunjuju, glasno razmišljaju, uglavnom se ne zaglavljuju (problem tako karakterističan za point & click avanture) ali onda se sve najednom menja.

Sve se u nekom trenutku menja u paranormalnom pravcu, što mislim da nije najsrećnije rešenje. Ovo kažem iz tog razloga što film ove produkcije (nema sredstava za kvalitetne specijalne efekte), namenjen toj ciljnoj publici i prikazivanju na tom mediju (TV film namenjen skoro svim gledaocima) ne bi trebao insistirati na stravi i užasu ukoliko stravu i užas ne može prikazati u pristojnoj meri. Istina, ima tu nekih polujezivih kadrova (dok se klinka krije u podrumu, ili kada se provlači kroz ventilacione cevi...) ali film ipak bolje funkcioniše kada je samo uvrnuta triler misterija. Pomenuti paranormalni elementi nisu ni sasvim jasno objašnjeni tako da će gledalac koji se za njih zainteresuje ostati uskraćen za bilo kakva objašnjenja viđenog čak i kada ugleda odjavnu špicu. No Escape Room bi bio mnogo bolji kada bi se držao isključivo terena uvrnute misterija, dakle nešto kao Escape Twilight Zone Room. On to i jeste u određenim momentima jer se u sobama gube svi zakoni fizike, prostora ili vremena, a ukoliko volite nešto slično i zanemarite paranormalni aspekt ni završetak filma vas neće (mnogo) razočarati.

Likovi upadaju i vremenske zamke i kovitlace pa film nakon horora, trilera, misterije, paranormal i ghost horora na trenutke postaje i - mindfuck, kako se to moderno naziva. Ipak, radnja nije komplikovana za praćenje, film je pristojno zanimljiv, gluma nije na vrhunskom nivou a scenario tek što može da dobije prelaznu ocenu. Za utehu je što film nakon uvoda i ne sadrži toliko klišea a oni koji primećuju sitnice videće i neke greške u montaži ili će otkriti da su se pojedine scene snimale iz nekoliko dublova što je dovelo do grešaka koje su morale biti izbegnute. Ipak, kada se sve sabere i oduzme No Escape Room nije toliko loš TV film za ubijanje vremena, naravno ukoliko ste do njega došli sasvim svesno a ne misleći da počinjete gledanje jednog ovogodišnjeg hit filma.