HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Gregory Plotkin

Uloge: Cynthea Mercado, Stephen Conroy, Amy Forsyth

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt1999890/

Trailer: https://youtu.be/j9TH2xV4wCU

Pogledajte još: Blood Fest (2018)

Kad smo već krenuli sa opisima prošlogodišnjih slashera čija se radnja dešava tokom Noći veštica hajde da nastavimo u tom tonu (dok se u sledećem opisu ne bacim na jedan kakav-takav horor hit), da vidimo šta to moderna slasher produkcija ima da ponudi i da li uopšte poseduje nešto originalno ili kvalitetno u sebi. Jedan od casual predstavnika slashera 2018-te može biti i Hell Fest, film bombastičnog naziva, ne baš ozbiljnog ali prenatrpanog postera a svi vrlo dobro znamo da takva kombinacija obično dovodi do slabog finalnog rezultata.

Pa, tako je skoro i ovog puta. No, krenimo redom: Hell Fest je horor zabavni park koji putuje diljem Sjedinjenih država tokom Halloween praznika a ostaje nepoznato šta se sa njim dešava tokom ostatka godine, da li samo skuplja prašinu i da li bi za tako kratko vreme koliko je u funkciji uopšte bio isplativ vlasnicima. Uglavnom, on zabavlja tj. plaši klince željne kvalitetne strave i još strašnijeg užasa a obzirom na njegovu veličinu i kvalitet nimalo ne čudi da je privukao horde klinaca, pa čak i onih malo starijih. Sam horor zabavni park je zaista enormnih dimenzija i čini se da se prostire na dobrom hektaru zemlje. Njega sačinjava sve ono što vam može pasti na pamet a tiče se horora: raznorazne odaje sa svakojakim karakondžulama (poznatim i fiktivnim), uski prolazi gde sa zidova vrebaju razne opasnosti (stvorenja, mačete...), tuneli sa jump scare momentima, slasher prizori koji prepadaju posetioce, vozići koji klince prevoze kroz jezive scenografije... Užas je proširen i na eksterijer pa tako vidimo da razna stvorenja imaju interakciju sa posetiocima i na ograđenom prostoru ispred objekta... Dakle, čim ste prošli ogradu tematskog parka imate priliku da iskusite stravu i užas, mnogo pre nego što se odlučite koji deo Hell Festa biste posetili...

Potpuno logično - ovako koncipiran tematski park na temu horora, gde maskirane spodobe prepadaju svakoga na svakom koraku, može biti veoma pogodan za jednog poremećenog krvoloka koji bi pod istovetnom maskom posedovao stvarno oružje i zaista slashovao klince, čak i pred drugim posetiocima koji bi bili ubeđeni da posmatraju samo dobro režiranu predstavu sa veoma kvalitetnim specijalnim efektima i ubedljivim glumcima. E, upravo to se desilo i našim junacima, tinejdžerima koji su posetili ovaj horor zabavni park a misteriozni maskirani ubica pod imenom The Other (zaista veoma „originalno” ime) se navrzao na njih, bez nekog posebnog povoda. Ono što sledi je već viđeno: ubica likvidira jednog od njih, drugi ne mogu da napuste park dok ga ne pronađu, zato se razdvajaju i tako postaju još lakša meta ubici koji se neopaženo kreće kroz horde posetilaca i još lakše sakriva leševe u kvalitetnoj i maštovitoj scenografiji. Priču koju sam video u filmu neću dalje prepričavati ali verujte mi na reč da nijedan njen momenat nije originalan i da ste svaku scenu ovog filma već videli, verovatno i bezbroj puta. Koliki je to problem zavisi od samog posmatrača ali znajte da Hell Fest i nije namenjen matorim gledaocima već klincima poput onih koji su centralni likovi filma.

Nisam siguran kako će pomenuti mlađi gledaoci podneti grupu ne previše simpatičnih ali zato bezličnih klinaca u glavnim ulogama, kao i da li će im leći priča u kojoj nijedan lik, bio on pozitivan ili negativan, nema svoj istorijat. Verovatno će im nešto lakše pasti to što je film veoma predvidiv, što odmah po pojavljivanju misterioznog ubice znamo kako će se film završiti (jer završetak mora biti u trendu) i što smo za dobar deo momenata znali da će se pojaviti u filmu, naprosto - jer ih svaki film slične sadržine mora sadržavati. Dodatni problem može biti ako gledaoci počnu da mućkaju glavom tokom gledanja filma, a za to će biti prilike jer film ima dosta „praznog hoda” (razni bespotrebni dijalozi, prikaz spoljašnjosti parka, međusobni susreti i drugo). Iako je određeni deo filma potencijalno izvodljiv ipak mislim da je u današnje vreme tehnologija i društvenih mreža nemoguće satima ubijati nekoga na samo nekoliko koraka od drugih ljudi, a da ne spominjem kako bi jedan tematski park ovih dimenzija (čitaj: ovih materijalnih ulaganja) definitivno bio pokriven mnogim sigurnosnim kamerama koje bi pre ili kasnije uhvatile jednog „uljeza” (pretpostavljam i da bi zaposleni u parku morali biti na neki način označeni/čekirani, jer bi organizacija viđena u filmu dovela do toga da se maskirani klinci švercuju u park bez plaćanja karte.

Iako sama radnja na papiru deluje kao da je došla iz nekih prošlih vremena (recimo iz 80-ih kada je ovakvih filmova bilo u određenom broju) ono što vidimo ni na trenutak nije retro, što je zaista šteta. Mislim da bi neki feeling filmova The Cabinet of Souls ili The Funhouse Massacre mnogo bolje legao, ali kao što sam već napisao u gornjem delu opisa - ovo je moderan film za neke nove klince. Zato za vreme trajanja Hell Festa ne treba tražiti nikakvu logiku u dešavanjima na ekranu već pokušati iz viđenog izvući što se više može. Racimo, specijalni efekti tj. ubista su relativno dobro prikazana (ali nikada eksplicitna) a pojavljivanje ubice dovodi do nekoliko prilično napetih scena (uvek napeta ali mnogo puta viđena scena u klozetu). Maska krvoloka je efektna, pojava dosta zastrašujuća, pa je samo falilo nešto ubedljivije okruženje (recimo neki pusti predeo) pa da film bude mnogo strašniji. Napetost se gubi usled gore spomenutog „praznog hoda” ali režija nije toliki problem kao nepretenciozna slasher priča koja ni za trenutak nije želela da donese nešto ili da bude šokantno na makar sekund (režiser ovog filma se pre Hell Festa okušao u lošem Paranormal Activity: The Ghost Dimension).

Paradoksalno ali najzanimljivije tokom gledanja ovog filma je posmatranje samog izgleda zabavnog parka što konstantno nameće misao kod posmatrača da li bi i sam posetio nešto slično i zašto se dotični parkovi ne pojavljuju i na našim prostorima (dodatna dilema je šta se dešava sa onim posetiocima kojima srce ne izdrži a definitivno bi bilo i takvih). Ostatak materijala je ovde suviše generički odrađen: i pored klinaca koji gube živote film ni na trenutak nije strašan, loši likovi dovode do toga da nas za junake nije preterano briga a završetak je očekivan čime finalni obrt gubi na svojoj šokantnosti. Zbog svega toga ovaj film je 10x manje strašan i šokantan nego samo jednominutna poseta nekakvom sličnom horor zabavnom parku.