Režija: David Gordon Green
Uloge: Jamie Lee Curtis, Judy Greer, Andi Matichak
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt1502407/
Trailer: https://youtu.be/ek1ePFp-nBI
Pogledajte još: bilo koji od prethodnika (osim dva Zombijeva)
Halloween 2018 dolazi tačno 40 godina nakon pojavljivanja originala, 30 godina nakon Halloween 4: The Return of Michael Myers i 20 godina nakon Halloween H20: 20 Years Later, tako da se, ako ništa drugo, i dalje pazi na obeležavanje značajne godišnjice a gledaoci i dalje bivaju darovani „dogodovštinama” svog omiljenog (anti)junaka. Ono što nije dobro, makar za moj ukus, je da se svi prethodni nastavci serijala u potpunosti ignorišu, pa čak i direktni sequel Halloween II i uglavnom najcenjeniji gore pomenutiu nastavak H20, oba sa Jamie Lee Curtis u glavnoj ulozi.
Zaista ne znam zašto autori imaju potrebu da prave haos od svog serijala (medalju u ovoj disciplini i dalje „ponosno” nosi The Texas Chain Saw Massacre franšiza), zašto zanemaruju nešto što se desilo, zašto kažnjavaju i/ili zanemaruju iskusne gledaoce i fanove serijala i zašto nagrađuju one mlađe posmatrače i slučajne nehoror posetioce bioskopa (zapravo znam, a tiče se isključivo zarade). Isto tako ne znam zašto svoj film nazivaju istovetnim imenom kao onaj iz 1978. kada bi mnogo logičnije bilo da se on zove Halloween (number) ili Halloween H40, naprimer (zapravo znam i zašto to čine - isključivo pokvarenog marketinga radi). Uglavnom, prošlogodišnji Halloween nije nikakav remake ili reboot, kako bi to njegovo jednostavno ime moglo sugerisati, već direktni nastavak originala iz 1978. godine ali koji se odigrava četiri decenije kasnije. Noć veštica godine 2018. zatiče Michaela Myersa u psihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa i vrlo čudnih, prilično nerealnih metoda lečenja tj. ophođenja prema pacijentima. U tu istu bolnicu dolazi jedan novinarski par kako bi snimio podcast dokumentarac o Myersu a upravnik bolnice ih pušta unutra, naravno, zašto ne bi, da sada već matorog krvoloka iritiraju njegovom nekadašnjom jezivom „radnom” maskom...
Glup uvod nakon špice prelazi u nemaštovit zaplet: kada uprava psihijatrije bude prevozila Myersa i druge zatvorenike u neku drugu takođe ustanovu zatvorenog tipa neko od zatvorenika, možda i sam Myers, onesposobljava vozača, zatim i druge čuvare (a nema ih mnogo, kao što nema ni oružane pratnje) i beži u nepoznatom pravcu skupa sa ostalim mentalno obolelim pacijentima iz autobusa. Ovo prethodno je samo pretpostavka jer gledaoci „stižu” na mesto događaja već po odigranom akcidentu samo da bi videli Myersa koji beži automobilom ubijajući dečaka a zatim ubija još dva donekle bitna lika da bi vratio svoju staru masku na lice i time bio spreman da nastavi gde je onomad stao, pre punih 40 godina. Naravno, njegova stara meta, i po godinama borbe a sada već i po njenoj ličnoj starosti je Laurie Strode, gospođa sada već na pragu sedme decenije života, koja je sve ovo vreme dok smo mi gledali nastavke serijala koji se nisu ni desili provodila u pripremama za konačni obračun. Ona je svu svoju ušteđevinu (nije poznato odakle joj i čime se bavila u međuvremenu) utrošila na obezbeđivanje svog ranča, na kojekave sisteme odbrane, na naoružanje, tajne prostorije i druge elemente koje ćete videti u poslednjoj trećini filma.
Da ovo ne bude samo reciklaža originala (ili nedajbože nastavka u bolnici koji se nikada nije ni odigrao) tu su i sporedni likovi koji nisu mnogo bitni po samu radnju već su prisutni isključivo u cilju razbijanja monotonije i produžetka minutaže. Tu su Laurina ćerka (koja nije Jamie Lloyd, jer se 4-ti i 5-ti deo serijala nisu desili) i zet, a tu je i unuka koja je nešto značajnija po sam film, kao i njeni prijatelji/poznanici koji su isključivo potrebni kao meso za Myersovo slashovanje. Akcenat je stavljen na finalnu borbu na Laurienom ranču a sve ostalo je manje bitno, pogotovo ukoliko ste stari fan serijala ili slashera uopšte (o tome malo više kasnije). No, nekoliko stvari mi se ne sviđa već od samog uvoda filma: prvo, koloriti i kvalitet fotografije ne odgovaraju vrhunskom ostvarenju A produkcije, što bi najveći i najpoznatiji slasher naslov u istoriji horora trebao biti, već nečemu što bi snimio, recimo, Rob Zombie (namerno njega navodim). Boje deluju pomalo prenaglašeno, slika je dosta direktna a kadriranja ne na nivou, makar ukoliko bismo uvod poredili sa uvodima nekih drugih nedavnih horor hitova (prvi mi na pamet pada It 2017).
Osim vizelnih (ne)kvaliteta nije mi se dopala ni sadržina uvoda i zapleta jer, makar u početku, sve deluje pomalo drugorazredno, naivno i jeftino, kao da je prolog preostao iz poslednjeg Zombijevog Halloween zlodela: dakle, vidimo nerealnu scenu kako upravnik bolnice 'ladno pušta nekakve novinare u pokušaju da iritiraju najkrvoločnijeg ubicu u čiji mozak i ponašanje niko nikada nije pronikao. Ti amaterski novinari ipak troše hrpu love (za nivo njihovog podcasta, naravno) da snime nekoga ko je ubio samo 5 ljudi (ne zaboravite da se nijedan nastavak serijala nije desio i da tih žrtava nema na spisku) iako pretpostavljam da Amerika na godišnjem nivou „rađa” mnogo više masovnijih ubica. Jednostavno, sumnjam da bi mlađarija koja snima podcastove na internetu pamtila nekog matorca koji je pre skoro pola veka pobio pet ljudi i sumnjam da bi to klinci uopšte gledali a podcastovima je gledanost isključivi cilj... A onda vidimo i ono što nikako ne bismo trebali i smeli videti a to je matori, olinjali, ćelavi i naborani sedokosi Myers. Ovo je zaista porazno jer vulgarizuje i narušava Myersa kao centralnu figuru koja bi trebala i morala zauvek biti mlađana, aktivna, pokretna i dinamična. Ona to jeste i u ovom filmu ali se postavlja pitanje kako je to moguće ukoliko imamo u vidu da je dotični već 61 godinu star i da poslednje dve trećine života nije bio preterano fizički aktivan.
Treba biti iskren pa reći da film nakon problematično osmišljenog i snimljenog uvoda postaje dosta bolji, ugodniji za gledanje i dinamičniji. Nakon što Michael stavi masku na lice ne moramo (uvek) imati utisak kako gledamo starca čiji biološki sat otkucava i možemo se prepustiti njegovim aktivnostima... A njegove aktivnosti su uglavnom reciklirane, makar dok se radnja dešava u gradu. Ono što vidimo ne samo da podseća na ono što smo gledali u Halloween 1978 već su autori filma Halloween 2018 preslikali određene scene, valjda kako bi povukli paralelu sa originalom, delimično ga i rimejkujući. Nažalost, ovo nije 1978. godina a iza kamere nije John Carpenter tako da svaka od recikliranih scena izgleda lošije od onih nekadašnjih. Iskreno, nisam ni očekivao da te scene budu bolje ali ono što jesam očekivao (sa svim mojim spuštenim kriterijumima) je da film bude maštovitiji i brutalniji od slasher standarda ovoga veka. Ništa od toga, osim što Michael ubija isključivo svojom nožekanjom dobar deo ubistava se dešava van našeg vidokruga, kao da je ovo tamo neki ispodprosečni slasher a ne naslov koji bi trebao udahnuti svežu krv žanru pa čak i nametnuti neke nove standarde za narednu deceniju.
Michael slashuje sve na koga naiđe ali film ne sadrži nijednu scenu za pamćenje. Možda najupečatljivija scena, scena koja bi se mogla pamtiti duže čak i od finala u „blindiranoj” Laurinoj brvnari, je scena na travnjaku sa reflektorima koja je, čini se, i jedni odlično režiran komadić filma. Za najvišu ocenu te scene nedostaje samo simpatična žrtva jer je debeljko koga gledamo toliko antipatičan kao da je rođeni brat mladog Myersa iz Halloween 2007. Ovako recikliranom slasheru se mora prigovoriti još nešto, makar ukoliko ga posmatramo realno: on izgleda mnogo naivnije nego nekada, naprosto jer ovo nije 1978. godina. Sporog i starog krvoloka koji šeta predgrađem sa nožem u ruci i ubija sve na šta naiđe verovatno bi neutralisala prva grupica tinejdžera a da ne kažem šta bi se desilo kada bi neko izvukao sačmaricu sa sa stražnjeg sedišta svog automobila. Osim toga, danas je sve umreženo, društvene mreže su (posebno kod klinaca) mnogo ispred ličnog kontakta pa deluje veoma neuverljivo da se na jednom kraju predgrađa dešava pokolj dok nekoliko ulica dalje klinci nasmejano šetaju ulicama i provode se.
Poslednje što ću prigovoriti ovom filmu je Jamie Lee Curtis koja je u ovom filmu ipak podbacila, ali definitivno ne svojom krivicom već odlukom sumnjivo talentovanih scenarista (bez dana radnog staža u hororu, baš kao i režiser ovog filma). Jamie tj. Laurie uglavnom unezvereno i preplašeno gleda u pravcu kamere samo da bi se sledećeg trenutka pretvorila u mašinu za konačno ubijanje Michaela Myersa. Ona ima traumu već 40 godina, ona malo govori, ona je uzela honorar i pojavila se u ovom filmu ali je ono što vidimo nedostojno njenog imena, renomea i imidža najpoznatije the final girl (sada već the final grandmother) u istoriji horor žanra. Ipak, to se savršeno dobro uklapa u sam film koji može biti dobar ukoliko ste mlađan gledalac, ukoliko niste gledali prethodnike, pa i ukoliko niste gledali mnogo slashera ukupno u životu. Ukoliko ih pak jeste gledali u zavidnom broju - tokom gledanja Halloween 2018 uvidećete nešto veoma porazno: da on kopira sve one filmove koji su prethodnih decenija kopirali original iz 1978. godine.
+ muzika; Myersova maska i pojava
— zanemaruje sve prethodne nastavke
— neoriginalan, recikliran i nebrutalan
— vrlo loše osmišljen lik Laurie Strode
— suvišne scene i neubedljivi momenti
Ocena: 4/10
Dopuna nakon drugog gledanja (14.10.2021.)
Kao pripremu za nadolazeći Halloween Kills ponovo smo pogledali film na koji se on hronološki nadovezuje. Nakon drugog gledanja prvog dela nove Halloween trilogije (navodno i završne) mišljenje nam je skoro istovetno i gotovo sve iz gornjeg opisa potpisujemo. Deo sa kojim se ovoga puta ne slažemo je Laurie Strode, koja nam ovoga puta nije delovala tako slabo kakvom smo je upamtili. Više su nam zasmetali drugi likovi (ćerka, zet, unuka, momak...) koji su previše slabi. Ipak, glavni utisak nakon drugog gledanja je to da film koji nosi ovo slavno ime ne bi smeo biti tako bezličan: Halloween 2018. ne sadrži bukvalno nijednu scenu za pamćenje, nijednu scenu o kojoj će se diskutovati za 20 godina i čije slike će se kačiti po tadašnjim društvenim mrežama. Film jeste dinamičan, nije dosadan za gledanje, ali ne izaziva nikakve emocije. Ubistva se dešavaju rutinski, nema bukvalno nikakve jezive atmosfere, čak i one scene koje bi nekada Carpenter napravio jezivim ovde su nabrzinu odrađene a ubistva su suviše obična i generička. I dalje mislimo da je uvod slab i naivan, a posebno naivno deluje lik famoznog doktora. Njegovi nerealni postupci čak nadmašuju nerealnost kojom sporo hodajući Myers uvek utekne od lika koji trči za njim. Paralele i poveznice sa originalom deluju jadno (Laurie se obraća doktoru sa "Oh, you're the new Loomis".), reciklirane scene su samo blede kopije a finale filma je korektno, dovoljno napeto i nije predugačko. U svakom slučaju zadržavamo staru ocenu - 4/10.Dopuna
nakon trećeg gledanja (24.10.2022.)
U cilju što bolje pripreme za Halloween Ends pogledali smo Halloween 2018, prvi deo poslednje Halloween trilogije ili drugi deo tetralogije, zavisi kako posmatrate ovu najnoviju vremensku liniju. Pomalo smo se pribojavali kako će nam leći ovaj film jer nas nije oduševio ni u prethodna dva posmatranja ali na naše veliko iznenađenje – izuzetno nam je prijao, i pored određenog broja objektivnih mana. Da li je u pitanju specifično raspoloženje nas kao gledaoca, činjenica da je film dobro ostario ili naprosto snižavanje kriterijuma usled velikog broja oslabih novijih horora, tek, ovoga puta mu dajemo znatno višu ocenu. Uglavnom se slažemo sa gore navedenim ustiscima iz prvog i drugog gledanja a ovoga puta zaključujemo da film ne izgleda nimalo loše, pa stoga povlačimo tvrdnju o kvalitetu fotografije iz originalne recenzije. Film je prilično ugodan i iznenađujuće zanimljiv za treće gledanje a na sve gore iznesene zamerke smo jednim okom zažmurili osim na tri: Michael u nekim momentima iritirajuće sporo hoda a opet utekne onima koji ga gone, karakter doktora je katastrofalan a njegove težnje i planovi užasno neuverljivi a najgluplja rečenica u kompletnoj trilogiji je i dalje “Oh, you're the new Loomis”. U svakom slučaju dižemo ocenu filma na – 7/10 i pitamo se kako li će Halloween 2018 podneti četvrto gledanje naredne godine?
katastrofa...mozda sam ocekivala previse .. Halloween H20 i Halloween: Resurrection su vrh za ovo sranje !
ReplyDeletePotpuno je normalno da se od jednog filma koji nosi naziv Halloween očekuje previše :) Ipak to ne bi trebao biti film koji je samo prosečan ili ispod toga a ovaj film je baš takav, da se pogleda i posle par minuta potpuno zaboravi...
Delete