HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Carl Lindbergh

Uloge: David Scott, Joshua Lang, Julianne Dowler

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt2043801/

Trailer: https://youtu.be/0iy2IRQa_YM

Pogledajte još: Bunnyman (2009)

Za one koji nisu pročitali objavu na Facebook stranici (ko još nije lajkovao Facebook stranicu Horor i SF Filmovi neka to učini klikom na desnoj strani sajta) decembar je mesec masakra pa će svaki film koji bude opisan do kraja ove godine biti na tu temu tj. imaće reč ”massacre“ u svom nazivu. Čisto da malo razbijemo monotoniju, privremeno skinemo sa dnevnog reda slabe ovosezonske naslove, vidimo kakvi su to ti masakri, koliko brutalni mogu biti i da li se među njima krije šta zanimljivo...

Starom dobrom a bogami i oprobanom random metodom izbor za započinjanje ovog tematskog meseca je pao na film The Bunnyman Massacre, negde nazvan i kao The Bunnyman Resurrection ili Bunnyman 2 iz prostog razloga što je u pitanju hronološki nastavak filma Bunnyman koji sam već opisao (kliknite na gornji „Pogledajte još” link). Film počinje pristojnom najavnom špicom koja zapravo nije povezana sa dešavanjima koja smo ili ćemo pratiti ali je snimljena u staroj 8mm tehnici i time savršeno odgovara mestu i radnji filma. Sam Bunnyman Massacre je navodno „inspirisan istinitim događajima” ali već prva scena jasno govori da su stvarni događaji, ukoliko su i postojali, labavo vezani za dešavanja koja ćemo ovde posmatrati. Naime, u uvodnoj sceni naš stari znanac Zec (krvolok koji nosi kostim zeca) upada u školski autobus i motornom testerom pravi pokolj usled koga se krv sliva niz autobus, kameru i znakove pored puta. Zaista neviđena scena (pogledajte gore linkovani trailer) a ona je, i pored svih moralno-sadržajno-zanatskih primedbi - highlight celog filma.

Nakon ovog „krvavog dečijeg spektakla” film se pomalo smiruje a nama postaju jasne neke stvari. Prvo, da film ima odličnu fotografiju i da se dešava na za ovaj tip filma odličnim lokalitetima koji su posebno efektni u osvetljenim, dnevnim scenama. Sve je snimljeno u ruralnim američkim predelima, u zabitima na koje policijska noga retko kada kroči pa ubice sa motornim testerama mogu da tranžiraju putnike nenamernike do mile volje. Na momente celokupni ambijent (sa sve motornom testerom) podseća čak i na The Texas Chain Saw Massacre, što nije neočekivano jer je dotični film uzor skoro celokupne brutalne produkcije. Zatim, primećujemo da Zekonja sada ne deluje sam, tj. da ima obezbeđen smeštaj (i pretpostavljam gorivo za motorku) kod jednog lika koji drži lokalnu prodavnicu (kome uopšte prodaje robu u sred nedođije?). Taj kompanjon je standardno odvratan, ima njušku kakva je baš potrebna jednom ovakvom filmu, u principu nije bio neophodan i u dobroj meri sklanja fokus sa Zeca ali se njime ipak razbija monotonija a film biva manje banalniji od prethodnika.

Treća i veoma važna stvar je da se u šumi nalazi grupa putnika, kampera, šta li, i da se Zec bez ikakvog povoda, jer njemu povod i ne treba (o tome malo više kasnije, u sledećem pasusu), nameračio na njih. Već sam setup gde imamo nekoliko ženskih likova sumnjivog morala ali nesumnjivih silikona i grupe momaka sumnjive inteligencije garantuju radnju koja uključuje više nego brutalne aktivnosti Zeca i neuspešne, uglavnom glupe pokušaje da se nevini klinci spasu njegovog zahuktalog lanca motorne testere. Ono čemu gledaoci mogu da prisustvuju je čitav dijapazon najšarenolikijih i najrazličitijih - već viđenih scena, sa akcentom na nerealnom, trećerazrednom, skoro pa crtano-filmovskom ponašanju i žrtava i krvoloka i na više nego glupim postupcima klinaca koji nikada ne koriste šansu da uteknu od svog ubice. Načini na koje se Zec uvek pojavljuje za leđima buduće žrtve, načini na koje ih uvek sustiže i uvek se pojavljuje u blizini iako je u pitanju višekilometarski prostor sa prirodno-veštačkim preprekama su iritirajući i prilično jadni (neuverljivo je blaga reč).

Prilično neuverljiva je i gluma svih aktera, pa dok se redneck još i drži nekako klinci su ovde samo potrošna roba. O glumi Zekonje se i ne može govoriti jer dotični ne progovara ni reč a autori su pokušali da prodube pozadinsku priču koja se proteže još iz originala i serviraju nam nekakav njegov istorijat. To je ok, ako ništa drugo dva filma se i povezuju nekakvim flashbackovima, ali detalj koji mi se nije svideo je što Zec u drugoj polovini filma nekoliko puta skida masku sa glave samo da bi nam pružio jeftine scene gnušanja i plašenja narušavajući tako svoj „ugled” misteriozne spodobe. Dijalozi koje slušamo su uglavnom trećerazredni a bez obzira između koga se vodili pristojno iritiraju svojom neubedljivošću. Specijalni efekti znaju takođe biti neubedljivi, pa u kompletu sa prethodno nabrojanim manama jasno stavljaju do znanja o kakvoj produkciji se ovde radi, ali su krvavi, brutalni, i svojim crvenilom jasno odudaraju od sumorne, vrele američke ruralne svakodnevnice.

Naravno, brutalna ubistva i kasapljenja su jedino zaista vredno u ovom filmu (ukoliko niste ljubitelji silikona u neuverljivim scenama seksa) pa ukoliko ste željni šašave i neuverljive krvave zabave ovaj film uz pomoć nekoliko boca piva i nešto grickalica može da prođe u dobro raspoloženom društvu. Ako ništa drugo - čini se da je film malo manje lošiji od prethodnika, da su neki elementi podignuti na viši nivo a da mu je glavna mana oslaba gluma, loši dijalozi i neuverljivi likovi. Postoji i treći deo ove Bunnyman trilogije pod nazivom Bunnyman Vengeance pa je možda jednog dana proverim.