HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Wayne Berwick

Uloge: Jackie Vernon, Loren Schein, Al Troupe

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt0085937/

Trailer: https://youtu.be/PSm8a65m1uU

Pogledajte još: The Stuff (1985)

Microwave Massacre mnogi nazivaju „najgorim horor filmom svih vremena” dok mu ne tako mali broj fanova prišiva isto tako poznatu etiketu - „toliko je loš da je dobar”. I zaista, kada se objektivno sagleda malo šta u ovom filmu odiše profesionalnošću, ozbiljnošću ili kvalitetom, gotovo ništa se ne može pohvaliti ili istaći, a opet - njegovo gledanje jeste zanimljivo, pogotovo u odgovarajućem društvu koje kapira viđeni nivo (najčešće crnog) humora. Jer, Microwave Massacre je prvenstveno komedija pa tek potom ne baš ozbiljni horor film.

U glavnoj ulozi imamo Donalda, čoveka u šestoj deceniji koji radne dane provodi radeći na gradilištu. Nakon završetka radnog vremena on odlazi na nekoliko pića u lokalni bar a onda pristiže kući, samo da bi ga stroga, nadrndana i dominantna supruga po imenu May iziritirala famoznom večerom koju Donald prezire. On ne želi da jede njenu eksperimentalnu hranu čije ime kako sam kaže ne može ni da izgovori, ne želi podgrejano povrće u najnovijem ogromnom modelu mikrotalasne pećnice i ne želi sendviče sa krabama (plastičnim, kako se može videti u uvodu). Jedne večeri, nakon nekoliko pića ali i nakon žučne porodične rasprave za večerom, Donald gubi kontrolu i u afektu ubija svoju suprugu... Između zakopavanja leša u zadnjem dvorištu i pakovanja raskomadanog tela u frižider bira ovo drugo a zatim se dešava prelomni momenat filma: nakon što ogladni Donald greškom iz frižidera ne uzima hranu u foliji nego ruku svoje istranžirane supruge, to mu se izuzetno svidi, pa i nakon saznanja da je upravo probao ljudsko meso nastavlja sa tom ishranom, dodatno proširujući „posao”.

Donald nadalje počinje da se hrani isključivo ljudetinom, samo što sa žilavog starog mesa prelazi na mlado. On počinje da kupi prostitutke, slučajne prolaznice i druge ženske osobe mlađe dobi, dovodi ih u svoj dom a zatim se nakon seksa časti kasapljenjem i dobrom večerom (obično je u dilemi da li da zapali cigaretu nakon dobrog seksa ili pre dobre večere). Osim sebe on sušenom ljudetinom hrani i svoje kolege na gradilištu koji po sopstvenom priznanju nikada u životu nisu probali ništa ukusnije! Ipak, ma koliko vam ovako prepričan uvod filma zvučao monstruozno i jezivo film zapravo uopšte nije šokantan, već se na crnohumoran način bavi određenim temama koje su i danas aktuelne. Ton filma je već od prve scene neozbiljan (plastična kraba u sendviču i glupa scena sa golim ženskim grudima na gradilištu) pa će svako kasapljenje uglavnom mladih i lepih devojaka (koje pre toga moraju pokazati svoje grudi) biti brutalno poput nekog crtanog filma. Vidimo nekoliko scena kasapljenja žrtava (sve se uglavnom dešava van ekrana) tokom kojih su specijalni efekti vrlo jeftini a glineni modeli delova tela veoma neuverljivi što samo pojačava utisak amaterizma, neozbiljnosti i neuverljivivosti.

Ipak, specijalni efekti nisu ono što vas treba namamiti ovom filmu već upravo njegov neozbiljni ton, prepoznatljiva atmosfera 80-ih i (uglavnom) uspeli humor, te duhovite scene. Jackie Vernon u ulozi Donalda je skoro pa stand-up komičar (ovo je zapravo i njegova poslednja uloga) jer se film uglavnom sastoji iz njegovih monologa u kojima se nekoliko puta čak obraća i kameri tj. nama gledaocima. Rečenice koje on izgovara su uglavnom duhovite, mada se dešava i da su zaista dugačke i suvišne, humor najčešće nije datiran ali ima glupih štoseva koji ne mogu da se svrstaju čak ni u one - toliko su loši da su dobri. Jackie Vernon u nekoliko situacija malo preglumljava ali je i pored svega sasvim dobro rešenje za glavnu ulogu jedne bizarne horor komedije. Čak i mimo njega, Microwave Massacre deluje kao komedija koja često prelazi u parodiju, pa tako imamo bizarnog lekara Von Der Foola koji ne zna na kojoj strani je srce, perverznu seksi komšinicu koja okopava bašticu vibratorom i još nekoliko manje ili više uspelih ali apsurdnih likova.

Određene scene su veoma glupe, neke su zbilja nonsens ali za gledanje u odgovarajućem društvu ovaj film je odličan (testirano!) a Donaldovi one-lineri provereno funkcionišu čak i ako su na granici dobrog ukusa (”I'm so hungry I could eat a whore”). Film nije predugačak (74 minuta) a završetak je veoma originalan i neočekivan iako pomalo zbrzan. Ipak, ono što će definitivno odbiti gledaoce od ovog filma su njegove tehničke karakteristike koje su zaista trećerazredne, što ovaj film i jeste. Kvalitet fotografije je na novou kućnog videa a kvalitetnom vizuelnom užitku ne doprinosi čak ni ako dođete do kopije u visokoj rezoluciji. Režija nije toliko loša ali se primetni problemi u montaži, u brojnim scenama se vide članovi ekipe ili njihovi rekviziti, tempo filma je loš, gluma sporednih aktera slaba (uglavnom se pojavljuju tad-i-nikad-više glumci) a insistiranje na golotinji usiljeno, baš kao što su usiljeni i pojedini fazoni. Dijalozi su beživotni, izveštačeni, vrlo često su suvišni ili glupi a određene scene nemaju veze sa glavnom radnjom filma već su ubačene samo zato što su autorima u tom trenutku delovale kao duhovite.

Iz svega nabrojanog sledi zaključak da je Microwave Massacre veoma teško preporučiti bilo kome jer može da se svidi veoma malom krugu ljubitelja niskobudžetnih ostvarenja, isključivo onima koji traže zabavne trećerazredne naslove iz 80-ih godina, apsurnu radnju te gegove na granici uspelog i dobrog ukusa.