HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Boaz Davidson

Uloge: Barbi Benton, Charles Lucia, Jon Van Ness

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt0082527/

Trailer: https://youtu.be/cRZb4QaCgg0

Pogledajte još: Visiting Hours (1982)

A sada nešto potpuno drugačije: nakon brutalnog otvaranja meseca masakra evo nešto malo smirenije u vidu old school slashera, baš onakvog kakvog odavno nisam opisao na ovim stranicama. U pitanju je film Hospital Massacre, koji je još poznat pod nazivima X-Ray, Ward 13 i Be My Valentine, or Else... Mnogo različitih naziva, nekoliko manje-više (ne)cenzurisanih verzija filma ali ukoliko ga ovih dana pogledate diljem neta trebalo bi da bude sledeće sadržine i necenzurisanih specijalnih efekata (čitaj: ubistava)...

Godine 1961. (koja tada nije bila tako daleka kao danas) odigrava se prolog ovog filma tokom kojeg jedan neomiljen, nepopularan, zaljubljen a vrlo verovatno i poremećen dečak po imenu Harold ubija jednog drugog dečaka. Naime, Harold je zaljubljen u njegovu plavokosu sestru (devojčica koju pamtimo iz Bloody Birthday) a kada ona odbije njegovu Valentine's Day card i ismeje ga ovaj se pretvara u Michaela Myersa iz dečačkih dana i killuje prvog na koga nailazi - nesrećnog klinca koga kači o čiviluk. Da, Hospital Massacre je tipičan slasher film s početka 80-ih godina prošlog veka koji pokušava da materijalizuje uspeh koji su tih godina postigli legendarni predstavnici podžanra stvarajući od slashera najpopularnije filmove decenije. Već u samom prologu vidimo pozajmljene detalje iz Halloween i My Bloody Valentine ali, srećom, selidbom u sadašnjost (tadašnju sadašnjost) radnja postaje donekle originalnija, čak i posmatrajući je sa današnje vremenske udaljenosti.

I posle 37 godina ne postoji mnogo (slasher) horora čija se radnja dešava isključivo u bolnici a ovaj film je upravo takav, kao da su autori hteli da liči na još jedan slasher tog vremena koji se pojavio nešto ranije - Halloween II. Dvadeset godina nakon dešavanja iz prologa plavokosa devojčica je odrasla i više nema plavu kosu ali likom deluje kao ista osoba, što je veoma pohvalno. Ipak, ono što je mnogo važnije je da se ona ostvarila i kao majka, dakle ima ćerkicu, da je razvedena i da ima novog momka (po nekim detaljima Hospital Massacre je zaista ispred svog vremena). Jednoga dana momak je dovozi u gradsku bolnicu kako bi ona izvršila neke rutinske testove, čini mi se zbog dobijanja posla ili nešto slično, ali se sve nenadano komplikuje iz njoj nepoznatih razloga. Navodno su neki rezultati sumnjivi pa je pod nejasnim izgovorima i na njeno iznenađenje smeštaju u jednu sobu i zabranjuju napuštanje bolnice. Istovremeno - jedan maskirani lekar počinje da ubija, čini se bez ikakvog reda i povoda, ali ne treba biti previše promućuran pa shvatiti ko je to i šta ga je nagnalo na takav krvavi pir.

Prolog sam vam prepričao, završetak ćete moći da predvidite ukoliko ste gledali makar nekoliko slasher horora u vašoj gledalačkoj karijeri a središnjica filma se može opisati kao - kombinacija dobrog i slabog, mešavina uverljivog i amaterskog, balans kvaliteta i neobjašnjivo čudnog sastava. Evo o čemu se radi. Maskirani ubica povremeno slashuje osoblje bolnice, sporo ali temeljno se približavajući našoj junakinji za koju znamo da će biti the final girl. Ubica je tajanstven, prilično jeziv jer proizvodi vrlo napete zvuke disanja pod maskom, kreće se sporo i zastrašujuće a koristi sve medicinske rekvizite, ne samo za ubijanje već i za stvaranje jeze tokom svog kretanja (ovo poslednje deluje pomalo neuverljivo ali veoma efektno po nas gledaoce - pogledajte naprimer ubistvo čaršavom u hodniku). Ubistva su prilično maštovita, znaju se dešavati van ekrana tj. nisu potpuno eksplicitna ali ipak vidimo odsečene glave, nekoliko ubadanja i klanja, posipanje raznim kiselinama... Dovoljno čak i za film snimljen poslednje sezone a kamoli za nešto što je starije od većine čitalaca ovog bloga.

Reditelj Hospital Massacre je odabran neposredno pred početak snimanja a nakon otkaza prethodniku (reditelja filma možete videti u jednom cameo pojavljivanju a la Hitchcock). Dotični se iznenađujuće uspešno snašao iza kamere, iako koliko sam video prethodno nije imao iskustava u horor žanru. Reditelj uspeva da stvori izuzetno napete scene, podjednako uspešne u više navrata, približavajući time svoj film mnogo uspešnijim, priznatijim i popularnijim predstavnicima. Te napete scene koje se dešavaju po bolničkim sobama, kancelarijama, požarnim stepenicama, liftovima i drugim bolničkim prostorijama su mi zapravo bile najugodnije za gledanje i najveće iznenađenje, te uz brutalna ubistva i glavni kvalitet filma. Ono što moram dodatno pohvaliti je preovlađujuća misterija, ili makar pokušaj iste, jer autor uporno pokušava da zavara trag, neprestano nam servirajući scene usled kojih bi mogli pomisliti da je više ljudi potencijalni ubica.

Ambijent bolnice je odličan i ona izgleda dosta životno, iako je za potrebe filma korišten napušteni objekat, međutim, ljudski sastav bolnice je najblaže rečeno čudan. Iako je bolnica opšteg tipa, dakle poput bolnice koja se nalazi u vašem gradu, retko koji pacijent deluje da je bolestan od vrata naniže. Naša junakinja kao da se obrela u psihijatrijskoj klinici zatvorenog tipa, pa tako njenu sobu nastanjuju tri nesumnjivo poremećene dementne bake, hodnicima baulja nesumnjivo retardirani tip pod uticajem alkohola a i ostali koji se tu i tamo nalaze po klupama se čudno tresu i ne deluju baš potpuno mentalno zdravo. Situacija postaje čudnija kada vidimo da se i neki doktori ponašaju čudno, govore stvari koje doktori ne bi trebalo da izgovaraju, izvode čudne preglede i ispitivanja a glavni nonsens je da se na istom spratu bolnice nalazi i ogledno odeljenje prepuno epruveta, bočica i nekakvih živuljki spremnih za eksperimente. Sve ovo nije slučajno pa su tu i čudni uglovi kamere koji pojačavaju neprijatan utisak, i to bi sve bilo dobro da je završetak filma drugačiji, nestandardniji.

No, i pored toga Hospital Massacre je više nego vredan gledanja, makar za fanove slashera. Poseduje vrlo nelagodnu i napetu atmosferu, čudan setup i brutalna ubistva a muzika je veoma dobra i u kompletu sa zvukovima medicinskog pribora stvara tenziju. Iako se filmu može štošta prigovoriti, pre svega na polju glume i likova, nakog njegovog gledanja neće vam biti svejedno kada se uputite u bolnicu na rutinsku kontrolu ili pregled a to je siguran znak da je ovo dobar film koji vam ostaje u sećanju.