HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Joe Hendrick

Uloge: Bill Oberst Jr., Katy Foley, Zach Silverman

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt2523426/

Trailer: https://youtu.be/b0N8eTigFAA

Pogledajte još: Dismal (2009)

Ditch Day Massacre je debitantsko ostvarenje jednog režisera ne toliko bitnog imena koje je snimljeno uz pomoć veoma ograničenog budžeta, ostvarenje koje je nešto kasnije iz nepoznatih razloga skraćeno na Ditch Day, a onda i na Ditch (sledeće bi verovatno bilo “D”) pa se valjda i iz tog razloga razlikuju i datumi pojavljivanja određenih verzija i pakovanja (na netu se pominju datumi od 2013. do 2016. godine). No, naziv filma nije toliko bitan koliko njegova sadržina...

A njegova sadržina je ovakva: film počinje izrekom čuvenog Einsteina, zatim se nastavlja ne baš ubedljivim kadrovima jedne saobraćajne nesreće a onda se prelazi na špicu tokom koje gledamo pripremu jednog opasnog čove koji kreće da iz nekog razloga slashuje. Tu je odlučno lice sa ožiljkom, tu su moćne rukavice, sekira, tu je jasna namera ali najstrašnija scena koju ćete videti su jezivo izgriženi nokti na rukama glavnog glumca. Zatim se radnja seli u sunčani i vedri dom jedne tinejdžerke po imenu Jenny a mi posmatramo trenutak kada njeni roditelji najavljuju da putuju za vikend tako da je cela porodična kuća samo njena i njena. I njenog momka po imenu Mike. On dolazi odmah, Jenny simulira bolest kako ne bi išla u školu, istog trena oni pozivaju svoje prijatelje i - žurka može da počne. Svi se namah napijaju, provode, luduju, striptiziraju, izvode neubedljive igre, tu je naravno i sex, a tu je i (na njihovu žalost) onaj namrgođeni opasni baja iz uvoda koji dolazi izdaleka ali sa jakom željom da populaciju u Jennynoj kući svede na nulu. I to s razlogom.

Naime, čova s ožiljkom se zove Vick i njegova porodica je nastradala u saobraćajnoj nesreći. Istovremeno - Jenny od svog boyfrienda Mikea krije detalje svoje prošlosti a čak i da je ovaj film mnogo uverljiviji nego što jeste ne bi trebalo sabrati dva i dva pa zaključiti da tragedija pomahnitalog Vicka ima direktne veze sa ovom tinejdžerkom a da je sve to povezano sa onim kadrovima iz uvoda filma. Uglavnom, Vick ne dozvoljava da mu išta stoji na putu i on od ničega ne preza, ne pokazuje nikakvog obzira prema zakonu, mestu dešavanja, svedocima ili potencijalnim usputnim žrtvama. On dolazi u sred podneva, po jarkom suncu parkira svoj automobil na ulici, bez ikakve potrebe ubija prvo komšinicu a onda upada u dom naše junakinje i kreće na svoj krvavi pir, eliminišući klince redom, sve dok ne dođe do svog cilja. Reklo bi se da bi ovaj film bio efektniji da nema onog uvoda s početka filma i da je to što smo već na samom početku saznali moglo biti saopštavano gledaocima na kašičicu, tokom povremenih flashbackova iz sećanja, bilo junakinje (Jenny) ili „junaka” (Vicka).

Evo koji su moji utisci... Prvo i osnovno - naš stari znanac Bill Oberst Jr. je odličan izbor za jedan ovakav film jer njegova njuška izuzetno odgovara pomahnitalom ocu koji sam traži svoju pravdu sa sekirom u ruci. Iako je Bill odličan i u mnogo zahtevnijim ulogama (Abraham Lincoln vs. Zombies, A Haunting in Salem a pogotovo Children of Sorrow) u ovoj ne progovara mnogo jer sve što ima kazuje svojim ubilačkim alatkama. Ipak, ova uloga mu savršeno dobro pristaje jer ekipa zadužena za specijalne efekte nije morala da mu stavlja mnogo ožiljaka na lice, šminka ga i montira mu mutni ubilački pogled, sve potrebno za pojavu jednog pomahnitalog i odlučnog krvoloka su već po defaultu imali na raspolaganju. S druge strane klinci nisu dorasli svom starijem kolegi i kao da su traženi u noćnom klubu, dakle ne deluju ni kao (polu)amateri sa prve godine studija glume. Glavni dvojac mlađanih likova je bezličan (Jenny i Mike) dok su neki drugi likovi dobri i talentovani ali ne za glumu (tetovirana devojka, recimo).

Dešavanja koja posmatramo ne sadrže bogzna kakva iznenađenja, makar dok se sve odvija u Jennynom domu a tu se odvija 90% radnje filma. Ubica se prilično neprirodno šunja, pojavljuje se na mestima gde bi ga klinci morali videti, deluje da poznaje kuću bolje od njenih stanara a ne treba ni napominjati da bilo koja njegova aktivnost (šunjanje, penjanje, slashovanje, nošenje tela...) ne proizvodi nikakav sumnjivi zvuk i ne ostavlja bilo kakav trag. Ponašanje klinaca je za lestvicu ispod prosečnog slashera, pa tako oni nikako ne uspevaju da uteknu ubici već uvek naleću pravo na njega i sečivo njegove sekire. Ubistva su prilično brutalna ali je i u njima primetan mali budžet filma, baš kao i u kvalitetu fotografije i kastingu. Ambijent stana je suviše osvetljen a kamera je suviše direktna pa iako je tako sniman film lak za gledanje ne deluje dovoljno prirodno. Dva preokreta koja ćete videti tokom (ne)očekivanog finala su relativno podnošljiva a poslednja trećina filma jeste najnapetiji deo ovog ne previše dugačkog filma (75 minuta).

Ditch Day Massacre je triler film osvete sa nakalemljenim brutalnim efektima koji u završnici čak prete da prerastu u torture porn. Najveći problem ovog filma je - nedovoljni budžet, jer bi uz kvalitetniji kasting mlađe ekipe glumaca i nešto bolje tehnikalije ovo bio makar prosečan film.