HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: James Whale

Uloge: Boris Karloff, Melvyn Douglas, Charles Laughton

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt0023293/

Trailer: https://youtu.be/WqhzhNoTKps

Pogledajte još: The Old Dark House (1963)

U nedostatku novih kvalitetnih naslova, pa čak i onih osrednjih, pribegavamo starom dobrom oprobanom receptu - posezanju za proverenim ostvarenjima koja su uspešno izdržala test vremena i kao takva su postala obavezno filmsko štivo svakog horor fana. Ovoga puta posegnuo sam duboko u prošlost, gotovo do samih početaka horor žanra i pogledao The Old Dark House, pomalo zaboravljeno i nepravedno skrajnuto ostvarenje koje iznenađuje svakim svojim trenutkom. Gledanju filma nisam pristupio sasvim slučajno već na preporuku kolege i horor fana Vedrana (autor portala Monsterflix).

Radnja ovog filma dešava se jedne olujne noći u šumskoj periferiji Velsa, kada troje prijatelja na proputovanju biva gotovo poplavljeno u svom automobilu a zatim i gurnuto u provaliju odronom koji je uzrokovala provala oblaka i bujica vode. Oni spas u zadnji čas pronalaze u last house on dead end street, zapravo, u jedinoj kući na koju nailaze, jednoj ovećoj staroj građevini koja se nalazi na koliko-toliko sigurnoj čistini podno planine. Putnici su i pored svega što ih je ove noći snašlo vedrog raspoloženja pa ih ni tradicionalno negostoljubiva lokalna porodica ne uspeva odvratiti od jednog noćenja i sušenja pored toplog kamina. Ispostavlja se da u kući obitava porodica Femm, skoro gluva starica Rebecca koja prezire kletvama sav nemoral, seks i mladost, njen plašljivi brat Horace i nadrndani nemi batler Morgan koji često pije a tada postaje agresivan. Negde gore leži Rebeccin i Horaceov stogodišnji otac a, kako to već to biva u sličnim filmovima - tu je i jedan misteriozni stanar kojeg ova čudna porodica iz njima dobro znanih razloga skriva od svojih iznenadnih posetilaca.

Bračni par i njihov prijatelj se suše pored vatre kada u kuću dolazi još jedan par, biznismen i njegova devojka, pa se brojno stanje neželjenih gostiju dodatno uvećava. Kako vreme bude prolazilo oluja nimalo ne jenjava, starica Rebecca postaje sve sumnjičavija i nervoznija, Horace se u svom strahu negde gubi, batler Morgan pije i postaje sve agresivniji a putnici nenamernici postaju svesni da kuća sadrži neke bizarne tajne koje su zaključane u mraku tavana. Naravno, oni u tom trenutku ne znaju da ih otključavanje tavanskih vrata može koštati života, radoznalost bejaše jača a to obezbeđuje napeto finale i za današnje kriterijume očekivani twist. Pre tog preokreta gledamo za današnje standarde takođe očekivano i klišeizirano razdvajanje likova ali svakako treba imati na umu da za većinu neoriginalnosti koje vidimo u The Old Dark House nije kriv ovaj film već svi oni horori koje smo gledali u prethodnim decenijama, horori koji su besomučno eksploatisali svaki mogući kliše iz starih filmova i ostalih horor uzora.

Iako se dešava u gotskom okruženju, dakle u staroj jezivoj građevini tokom jedne olujne noći, sam setup ne omogućava da prisustvujemo jezivim scenama, iako i njih ima u nešto manjem broju. Za to nije zaslužna isključivo brojnosti gostiju već i ton filma koji je dosta komičan. Film ne odlikuju nikakvi štosevi, gegovi ili urnebesni preokreti, niti ćete se gromoglasno smejati gledajući ga već je sve obojeno dozom neozbiljnosti koja uglavnom ne smeta niti opterećuje. Sam film je nastao na istoimenom pisanom delu izvesnog J. B. Priestleya koje se pojavilo pet godina ranije a komični elementi su ubačeni isključivo za potrebe ovog filma. Akcenat radnje je uglavnom na razgovorima, dijalozima i odnosima među likovima a pravo iznenađenje je da ti i takvi dijalozi uglavnom nisu dosadni, da je tu i takvu prvu polovinu filma pravo zadovoljstvo gledati a da rečenice, replike, dosetke pa i humor uglavnom nisu zastareli, ili barem ne mnogo.

Gluma je uglavnom vrhunska i iznenađujuće dobra, pogotovo imajući u vidu pojedina ostvarenja tog doba koja karakteriše pomalo teatralna gluma. Nijedan akter u glavnim ulogama ne razočarava ali film briljira na polju sporednih uloga, recimo kod izuzetne Eve Moore u ulozi Rebecce ili kod maestralne Elspeth Dudgeon u ulozi stogodišnjeg oca. Navodno, autori filma nisu uspeli da pronađu muškog glumca koji bi dovoljno uspešno i ubedljivo odigrao ovu ulogu pa su pribegli zaista neobičnom rešenju i angažovali glumicu koja je ovu malu rolu odigrala zbilja za pamćenje i ulazak u legendu. U legendu je svakako ušla i Gloria Stuart (plavuša sa slike) ali 65 godina kasnije kada je nominovana za Oskara za ulogu u filmu Titanic. Ipak, najveća zvezda The Old Dark House je Boris Karloff u ulozi pomahnitalog nemog batlera Morgana a za tadašnje gledaoce koji ga možda nisu prepoznali u ovom ili prethodnom filmu (Frankenstein) tu je upozorenje pre najavne špice da se obrati pozornost. Zanimljivo je i što film sadrži brojne detalje koji nisu bili svojstveni onom dobu i kojih se ne bi „postideo” ni današnji horor, pa tako recimo gledamo jednu gošću sumnjivog morala i njenog foot fetish udvarača.

Iako je režija filma vrlo dobra scenario u drugoj polovini pomalo gubi fokus, pa se umesto glavne grupe likova (one koja je inicijalno doživela vremensku nepogodu i pokucala na vrata jezive kuće) u centar pažnje smešta druga grupa likova, što deluje dosta nespretno pa gledalac ima utisak da je film nedovršen i slabo napisanog finala. Ipak, gledanje ovog filma svakako mora biti obavezno ukoliko sebe smatrate horor fanom a odlične tehničke karakteristike filma (postoji prerađena verzija filma u višoj rezoluciji), zvučna podloga (koje zapravo nema ali upravo zbog toga film poseduje sablasnu atmosferu), vrlo dobra gluma, odlični likovi i nekoliko jezivih scena svakako će vam prijati i nećete imati utisak da gledate nešto što je starije od vaše (pra)bake.