HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Julius Onah

Uloge: Gugu Mbatha-Raw, David Oyelowo, Daniel Brühl

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt2548396/

Trailer: https://youtu.be/jrxBaaINseI

Pogledajte još: Life (2017)

Ono što je 2008. godine počelo zaista odlično (found footage jednostavnog naziva Cloverfield) „samo” deset godina kasnije preraslo je u običnu mamiparu, ili slikovitije rečeno - ceđenje suve horor/SF drenovine, što jasno pokazuje da autor filma ni onomad nije imao ideju kuda bi krenuo sa svojim filmskim čedom i u kojem pravcu bi inicijalno zamišljena radnja mogla i trebala otići ukoliko taj prvenac doživi kritički i komercijalni uspeh pa bude bilo potrebno snimiti nekakav sequel ili prequel.

Nakon jedne decenije (i začuđujuće duge pauze između prvog i drugog dela) Cloverfield je već prerastao u pravi serijal (iliti franšizu), tačnije u niz filmova različitih žanrova koji iz potpuno različitih perspektiva bacaju pogled na (skoro) isti apokaliptični događaj, onaj koji smo posmatrali još 2008. godine. Dakle, nakon FF horora zvanog Cloverfield i SF mystery psihološke drame imena joj 10 Cloverfield Lane sada smo dobili čistokrvnu naučno-fantastičnu odiseju koja se uglavnom odvija u mračnom i hladnom svemiru... Priča se fokusira na izvesnu grupu naučnika koji su na specijalnom svemirskom zadatku na kosmičkoj stanici Shepherd a ova neoriginalnost je zapravo najkvalitetniji adut zapleta jer dalje pojedinosti zaista bole od nemaštovitosti, klišea i neoriginalnosti. Naime, na planeti Zemlji je iz nekog razloga u nekom trenutku ponestalo energije, što su pomahnitali Rusi jedva dočekali i odmah iskoristili mrak da napadnu dobronamerne Amerikance, kojima valjda tenkovi, nosači aviona i nuklearne bojeve glave rade isključivo na struju i pune se na kućne štekere. Da bi sprečili dalju katastrofu i svoje stradavanje Amerikanci nisu svoju pozornost usmerili na odmazdu ka zlom neprijatelju već su sve svoje resurse upotrebili u cilju smirivanja situacije pronalaženjem alternativnog izvora energije koji se nalazi skriven negde u dubinama mračnog i hladnog svemira...

U tom i takvom svemiru kosmička stanica Shepherd je popunjena naučnicima, operativcima i inžinjerima iz celog sveta, pa tako vidimo Nemca, Japanca, Britanca ali i - Rusa, što nam jasno poručuje da Amerikanci nisu zlopamtila, i da brzo praštaju atak na svoju domovinu, jel'. Uglavnom, ta mala ali odabrana multinacionalna ekipa pokušava da stavi u funkciju nekakav famozni akcelerator koji bi nekako trebao dovesti do izvora neograničene energije; oni to za trenutak i uspevaju (makar ako je sudeći po tek osrednjoj kompjuterskoj animaciji) ali i otvaraju portal u neku drugu paralelnu dimenziju usled čega počinju da se dešavaju nepredviđeni i neobjašnjivi događaji koji na koncu rezultuju svime onime što smo gledali u prethodna dva Cloverfield nastavka. Ili bi barem tako trebalo da bude... Baš kao ni u prethodnicima ni u The Cloverfield Paradox glavna nit radnje nije dovoljno jasna, autor se nije trudio da gledaocima podari ijednu informaciju u vezi pozadine cele apokalipse koja je zadesila našu planetu baš kao što nije ni objasnio šta su stvorenja koja su se naprasno na njoj pojavila. Ok, nakon tri nastavka serijala znamo odakle su stvorenja došla i ko ih je odatle „pustio” ali mislim da je to zaista premalo nakon čitave jedne decenije čekanja. Ukoliko će se na ostale važne elemente priče čekati još jednu deceniju (ili više) mislim da će mnogi fanovi originala izgubiti interesovanje a mnogi to neće ni fizički doživeti...

E sad, na stranu pozadina priče i svojevrsni bezobrazluk autora... Ukoliko zanemarimo finalnu scenu filma koja je najefektniji kadar koji se može videti u The Cloverfield Paradox (ali koji imajući u vidu dosadašnje iskustvo vezano za Cloverfield trilogiju ona može biti samo navlakuša kako bi oberučke prihvatili naredni nastavak serijala koji samo što nije) jedino što je vredno pažnje u ovom ostvarenju su događaji koji se dešavaju nakon prolaska u ili dodira sa drugom dimenzijom. Ovih dešavanja nema mnogo ali su dosta bizarna i deluju bolno (naprimer, prvo pojavljivanje nepoznate žene među kablovima). Te scene uglavnom nisu toliko loše prikazane (mada se oslaba animacija konstantno primećuje), na pragu su uznemirujućeg, da bi nedugo zatim sve to apsolutno bespotrebno prešlo na teren komedije (nakon odsecanja ruke jednom od članova posade). Film nadalje poseduje određene komične elemente koji su apsolutno suvišni, replike koje su trebale biti smešne to najčešće nisu u dovoljnoj meri a ceo neozbiljni fazon (i samostalna ruka a la Ash) ne uklapaju se dobro u kompletan Cloverfield univerzum koji je započet još 2008. godine. Zašto je to tako učinjeno zaista ne znam, kao što ne znam ni da li je u pitanju samo bizarna potreba autora da u dosadašnja tri Cloverfield naslova nakrka sve moguće (pod)žanrove.

The Cloverfield Paradox je najavljen još 2016. godine, od tada je doživeo nekoliko odlaganja a zatim se umesto u bioskopskim salama našao na TV ekranima. Potpuno ispravno, imajući u vidu ono što smo dobili. Film zaista i izgleda kao nekakva osrednja TV produkcija, nekad malo bogatija i kvalitetnija ali mestimično kao ona koja dolazi sa SyFy kanala. Na tu produkciju najviše podseća po smandrljanoj nonsens priči koja ni za trenutak nije ubedljiva, uglavnom nije dovoljno razumljiva ali je zato uvek nezanimljiva gledaocu koji će umesto napetosti i strepnji za likove biti prepušten zevanju i prevrtanju očima. Dve priče, ona koja se dešava u kosmosu i ona koja se dešava na zemlji, nisu uverljivo spojene u celinu, loše osmišljeni i napisani likovi ni za trenutak ne deluju životno a gluma nekih aktera (da ne kažem većine) nije na previsokom nivou (doduše, ni slab scenario im nije išao na ruku). Ambijent tj. enterijer svemirske stanice jeste naučno-fantastični ali ne vidimo nikakve specifičnosti i detalje koje bi pamtili duže nego što određena scena traje. Iako se 90% filma dešava u tim SF odajama nijedna prostorija nije za pamćenje, nijedan momenat ne oduzima dah (čak i exterijeri to ne uspevaju) ali je zato film „obogaćen” određenim greškama koje će pojedincima koji ih primete uspeti da izmame osmeh na lice pre nego komične scene.

Nema dvojbe kako je The Cloverfield Paradox najslabiji deo u dosadašnjoj trilogiji i da je snimljen isključivo kako bi se na postojećoj priči uzeo još koji dolar. Protiv zarade nemam ništa protiv, naravno, ali imam ukoliko se gledaocima nakon toliko godina serviraju slabi nastavci koji ne koriste čak ni one adute koji su prethodnici ponudili na tacni. No, očigledno je da tu nije kraj i da će autori nastaviti utabanim stopama: već za ovu jesenju sezonu najavljen je četrti deo serijala pod radnim nazivom Overlord. Navodno - u pitanju je paranormalni horor film smešten u vreme II svetskog rata... Ukoliko ostvari zadovoljavajuću zaradu eto nama već narednih sezona Cloverfield praistorijski film, Cloverfield ljubavna drama, Cloverfield mjuzikl... Dakle, prilika da dolazak famoznih čudovišta na Zemlju propratimo iz svih mogućih uglova (erotski Cloverfield?).