HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Oriol Paulo

Uloge: Mario Casas, Ana Wagener, José Coronado

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4857264/

Trailer: https://youtu.be/epCg2RbyF80

Pogledajte još: La cara oculta (2011)

Dosadili su vam generički moderni horori, SF pametovanja i mahom dosadna komercijalna ostvarenja prekookeanske produkcije? Zašto onda ne biste zaronili u pravu triler misteriju, prepunu obrta i neočekivanih preokreta, dobro odlumljenu, odlično napisanu i zamršenu a pre svega poučnu storiju iz svakodnevnog života? Ukoliko to želite nemojte ići dalje od Španije jer je upravo ova zemlja postojbina trenutno najkvalitetnijih trilera, misterija i krimi-misterija, što ste već mogli uvideti i na ovim stranicama...

Od strane Oriola Pauloa (scenariste i režisera El cuerpo i scenariste Los ojos de Julia) dolazi nam film koji je za englesko tržište bezlično preveden kao The Invisible Guest, što je naziv koji zaista nosi veliki broj filmova. Ipak, ovaj generički titl ne bi trebao da vas obeshrabri jer je priča koju ovde posmatramo veoma zanimljiva: jedan mladi biznismen se budi iz nesvesti u hotelskoj sobi koja je zaključana iznutra. Krvave glave odlazi u kupatilo i tu zatiče beživotno telo svoje ljubavnice, baš u trenutku kada policija počinje da lupa na vrata. I pored toga što se ničega ne seća on biva uhapšen i osumnjičen za ubistvo ljubavnice ali uz pomoć kaucije ipak biva pušten na slobodu. Ipak, obruč počinje da se steže oko njega i samo je pitanje trenutka kada će utemeljena optužnica biti podignuta i kada će on ponovo biti uhapšen, ovoga puta na jedan duži, višegodišnji period. Nekoliko sati koliko je preostalo do konačnog dolaska policije on mora da provede sa svojom iskusnom advokaticom, pokušavajući da se priseti svih pojedinosti zločina i onoga što je njemu prethodilo, pojedinosti kojih sada možda nije svestan ili kojih eventualno ne želi da bude.

Ovako osmišljena priča i njen način odmotavanja donose izvesnu dozu napetosti, iako se radnja odvija isključivo u jednoj hotelskoj sobi na ko-zna-kojem-spratu luksuznog oblakodera. Sve što gledamo van te sobe i van komunikacije advokata i optuženog su prisećanja glavnog junaka i ono što je prethodilo famoznom zločinu. Da stvari ne budu jednostavne potrudili su se autori filma koji se konstantno poigravaju sa gledaocima servirajući im optuženikov pogled na događaje koji može ali i ne mora biti tačan. U kasnijem toku filma videćemo i pogled na događaje iz druge, pa i treće perspektive što od Contratiempo stvara jedan odličan, zamršen, nepredvidljiv ali i potencijalno realan film. Ovo u osnovi jeste film o (isplaniranom) zločinu koji se (naravno) neplanirano komplikuje usled previda ali zamršenost priče i konstantno iznošenje raznih teorija stvara od njega zaista vrhunsko iskustvo, neviđeno (ili makar ne često) u prekookeanskoj produkciji, stavljajući ga rame uz rame sa najboljim španskim filmovima ovog žanra. Film pokriva širok spektar potencijalnog gledališta jer u njemu mogu uživati ljubitelji krimi serija, Agathe Christie, mračnih trilera pa čak i horora, što sam, jelte, dokazao i na ličnom primeru.

Upravo zbog pogleda na zločin iz različitih perspektiva i zbog gomile sitnica koje se u finalu ipak sklapaju u jednu celinu film je podložan ponovnim gledanjima, iako ćete tada već biti upoznati sa finalnim obrtom. Taj i takav finalni obrt je možda i najveća mana (tačnije slabost) ovog filma iz prostog razloga što je on dosta očigledan, pa i ako ga ne otkrijete u prvoj polovini filma sasvim sigurno ćete ga delimično nazreti. Ovaj problem(čić) je u dobroj meri prikriven (ili zamaskiran) zaista odličnom glumom svih protagonista, što je sada već standard u španskoj triler kinematografiji i razlog zbog kojih počinjem obožavati ostvarenja koja potiču sa tog podneblja i govornog područja. Glumce koje gledamo neću poimenice isticati jer ih zaista ne znam i nisu mi dovoljno poznati ali ću reći da nijedan karakter ovde nije promašen i da nijednom glumcu nije dodeljena pogrešna uloga. Dodatni plus je okruženje u kojem se odvija radnja filma jer ono nije isključivo urbano već poseduje ruralne izlete, a tu je i uvek dobrodošla poruka da život bogatih nije toliko srećan kako nama običnim smrtnicima izgleda, plus - tu je i pozitivna poruka filma.

Da se vratim na sam početak: ukoliko su vam dosadili generički nezanimljivi filmovi sa smandrljanom i naivnom pričom a uz to ste fanovi evropske kinematografije Contratiempo za vas mora biti obavezno štivo. On je toliko kvalitetan i zanimljiv da mu u nekoj doglednoj budućnosti ne gine američki rimejk, naravno, razvodnjen, komercijalan i bljutav, taman po meri ondašnje moderne publike.