HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: John Landis, Steven Spielberg, Joe Dante, George Miller

Uloge: Vic Morrow, John Lithgow, Dan Aykroyd

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0086491/

Trailer: https://youtu.be/jDrjfDRM5rE

Pogledajte još: Nightmares (1983)

Ukoliko u nekom trenutku otpočnem sa gledanjem i opisivanjem horor/SF serija jedna od prvih koja će mi pasti šaka biće originalna The Twilight Zone iz 1959. godine a dok se to ne desi evo ga utešni opis nesrećnog Twilight Zone filma, jednostavno potpisanog kao The Movie. Ovaj film je koncipiran u formi antologije sastavljene od četiri priče (i jedne kraće u vidu prologa/epiloga) a tri od ovih segmenata su zapravo rimejkovi starih crno-belih epizoda istoimene serije nastale još u doba legendarnog Roda Serlinga.

Inicijalna zamisao je bila da se stvori homogenija koncepcija filma koja ne bi bila u separatnoj formi omnibusa a u kojoj bi se glavni likovi preplitali i pojavljivali u raznim segmentima. Ova ideja je silom prilika napuštena tokom rada na filmu zbog velike tragedije koja se desila na snimanju prve priče pod nazivom Time Out. Ova priča govori o jednom rezigniranom sredovečnom čoveku koji je ogrezao u mržnju protiv tamnoputih ljudi, Jevreja, kosookih i drugih nacija koje su mu (po njegovom mišljenju) zasmetale i napravile određenih problema na privatnom i poslovnom planu. Situacija se potpuno menja onog trenutka kada se on lično nađe u koži onih koje je do pre samo nekoliko minuta otvoreno mrzeo i vređao u lokalnoj kafani; sada se ovaj čovek nalazi bukvalno u koži Jevreja u nacističkoj Nemačkoj, u tamnoputoj koži roba pred KKK kabanicama i u žutoj koži „neprijatelja” opkoljenog od strane američkih jedinica u Vijetnamu. Trebalo je toga biti još ali desila se velika tragedija tokom noćnog snimanja ove priče kada je usled neprilagođenih eksplozija helikopter izgubio kontrolu i pao direktno na glavnog glumca (Vica Morrowa) i dvoje maloletnih statista, ubivši ih na licu mesta. Od do tada snimljenog materija nekako je skrpljena priča a od ranije osmišljenog koncepta omnibusa se odustalo.

Brutalna pogibija Vica Morrowa i dvoje dece bacila je veliku senku na kompletan Twilight Zone: The Movie projekat pa se ovaj film i nakon 35 godina od izlaska pamti upravo po tome. Osim na sam film tragedija je bacila i veliku ljagu na Johna Landisa koji je režirao Time Out segment i na čiji direktni nagovor je korištena pirotehnika mnogo jača od predviđene, što je i uzrokovalo pad helikoptera. Sudski procesi su vođeni godinama, na površinu je isplivalo još mnogo tema i problema koji su se tih godina (nadam se samo tih godina) dešavali iza hollywoodske scene (nepoštovanje propisa i pravilnika, rad na crno, izrabljivanje maloletnika, sumnjive sudske odluke...) ali se sve završilo relativno dobro po Landisa i druge odgovorne koji su, istini za volju, samo želeli što eksplozivniji i efektniji film. Ovaj incident je zaista tragičan (postoji i autentični footage celog događaja koji možete pogledati na Youtubeu), ne samo po nastradale i njihove porodice već i po sam segment jer on itekako ima šta da ponudi, tim pre što je njegova tema vanvremenska i što je i dan danas preko potrebna. Vic Morrow zaista briljira u svojoj poslednjoj ulozi ali je zadovoljstvo zbog njegovog izuzetnog performansa zamenilo osećanje tuge što je ovaj čovek završio svoj život upravo u ovom filmu i to na tako brutalan način.

Naredna priča nosi naziv Kick the Can a režirao ju je čuveni Steven Spielberg. Priča govori o misterioznom čoveku koji dolazi u jedan starački dom i navodi njegove vremešne stanare da zaigraju nekakvu igru ”kick the can” tokom koje im šutiranjem konzerve može ispuniti jedna od najvećih želja - da ponovo budu mladi, kao nekada. Priča je dobro režirana, ima specifične bogate kolorite koji pojačavaju setan, melanholočan i bajkovit osećaj ali joj nedostaje više horora ili fantastike pa nimalo ne čudi kako je mnogima ovo ubedljivo najslabija priča u kompletnom filmu. Ukoliko ste i vi u grupi gledalaca koji nisu impresionirani segmentom koji bi makar po čuvenom imenu svog autora trebao biti bolji pokušajte da joj se vratite za koju godinu ili deceniju: verujem da ćete tada u njoj pronaći mnogo više nego u inicijalnom gledanju, što ipak ne znači da je Twilight Zone idealan film za nju i da je rimejkovanje te stare epizode bio idealan izbor. Treća priča je It's a Good Life Johna Dantea u kojoj pratimo mladu učiteljicu kojoj će jedno nepažljivo isparkiravanje ispred drumske kafane zauvek promeniti život. Ona vozeći u rikverc svog Golfa udara klinca na biciklu, ovome nije ništa, možda je malo ugruvan, ali se učiteljica nudi da ga poveze njegovoj kući koja je prilično udaljena. Mnogočlana dečakova porodica prihvata svoju gošću veoma ljubazno, čak i toliko ljubazno da je devojci neprijatno ali stvari, naravno, nisu onakve kakve na prvi pogled izgledaju.

Ova priča je vizuelno najspektakularniji segment jer poseduje animacije i specijalne efekte te jezivu priču koja se nalazi iza šarene, dečije pozadine. Ovde s jedne strane imamo čist horor a sa druge dečiji film koji mnogo toga pozajmljuje iz crtanih filmova. U nekim detaljima ovde vidimo i preterivanje, možda i preglumljavanje, ali verujem da je It's a Good Life svojevremeno bio dosta efektan po ondašnje klince i da im je podario dosta materijala za košmare. Poslednja ali subjektivno i objektivno najbolja pričica ovog filma je Nightmare at 20,000 Feet, prava poslastica i obavezno štivo za sve ljubitelje horora. Pratimo jednog unezverenog putnika koji se nalazi u avionu a ima panični strah od letenja. Stjuardese jedva uspevaju da ga umire (savetima, rečima, medikamentima...) ali stvari odjednom postaju još gore kada ovaj putnik bude pogledao kroz prozor aviona i video misteriozno stvorenje na krilu koje pokušava da onesposobi letilicu. Dok on pokušava da objasni posadi da im gremlin sedi na krilu ovi pokušavaju da ga umire na sve dozvoljene i „alternativne” načine. Ovaj segment je režirao George Miller, u ulozi pomahnitalog putnika zaista briljira John Lithgow a završetak se savršeno dobro uklapa u povezujuću pričicu koja čini prolog/epilog i koja sadrži jednu od najefektnijih scena ovog filma (transformacija Dana Aykroyda).

Twilight Zone: The Movie je veoma ugodan film, ne previše strašan, dobro režiran, ponekad spektakularan a uglavnom dobro odglumljen (u filmu se pojavljuje dosta poznatijih faca). Velika je šteta što se i danas pamti po tragediji tokom snimanja pa je verovatno i zbog toga ovo (za sada) poslednji film iz Zone Sumraka.