HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Christophe Gans

Uloge: Radha Mitchell, Laurie Holden, Jodelle Ferland

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0384537/

Trailer: https://youtu.be/Y2M8iYL8suw

Pogledajte još: The Cell (2000)

Filmovi koji su rađeni po video igrama, koji su nastali na njihovim osnovama ili uključuju glavne likove od krvi i mesa koji korene vuku od digitalnih su u principu uvek osuđeni na neuspeh, jer je zaista vrlo teško (skoro i nemoguće) zadovoljiti očekivanja gledalaca a atmosferu i akciju komjuterskog programa preneti na filmsko platno. Čak i kod obrnutog ali brojnijeg slučaja, komjuterskih igara koje su rađene po (poznatim) filmovima, pokatkad vidimo određeni kvalitet dok se u onom prvom slučaju uspešni pokušaji zbilja mogu nabrojati na prste jedne ruke strugara koji je na cirkularu izgubio dva prsta.

Silent Hill svakako spada u jednu od poznatijih horor video igara prve decenije ovoga veka a istoimeni film iz 2006. godine je jedan od uspešnijih predstavnika horor podžanra ”films based on video games” (zlobnici, među kojima sam i ja bi rekli da to i nije mnogo teško obzirom na to kakva je konkurencija). Film sam prvi put pogledao neposredno nakon njegovog pojavljivanja a i dan danas on započinje na potpuno isti način: centralni karakter je majka Rose koja je odlučila odvesti svoju ćerkicu Sharon u misteriozni grad po imenu Silent Hill. U stvari, Sharon zapravo i nije njena ćerkica već je usvojena, saznajemo i da malecka ima običaj da mesečari i crta mračne crteže a tokom obe radnje ona neprestano na umu i usnama ima samo - Silent Hill. Tu je i njen „otac” po imenu Cristopher, koji se mnogo ne pita, pa se protiv njegove volje Rose i Sharon upućuju u Silent Hill a čim tamo pristignu devojčica se istog trena gubi, majka je neprestano traži, upoznaje nekakav bizarni kult i upoznaje se sa istorijatom celokupnog mesta a što više bude tražila svoju ćerkicu doznavaće da njena sudbina itekako ima veze sa tragičnom sudbinom ovog mrtvog i napuštenog mestašceta.

Zapravo, centralni karakter ovog filma nije ni Sharon, ni Rose već sam grad Silent Hill koji je veoma verno prenesen sa kompjuterskog ekrana na filmsko platno. Ovo poslednje uzmite sa rezervom jer sam svojevremeno igrao samo jedan nastavak istoimene video igre ali koliko me sećanje služi magloviti ambijent potpuno napuštenog grada, njegove puste ulice i atmosfera mesta koje kao da je ostalo zamrznuto u 80-im godinama je u potpunosti postignuta. Ovde magla na ulicama grada nije prisutna samo zato da bi se skraćivanjem POV distance olakšavalo ocrtavanje kompjuterski generisanih scena slabašnom hardveru već to zaista deluje kao trajno stanje jednog ukletog mesta koje je i bukvalno odsečeno od najbliže civilizacije. Film u početnim trenucima veoma uspešno oponaša kameru u video igri, smeštajući se u ptičju perspektivu i prateći početne korake Rose dok se kreće gradom u potrazi za svojom ćerkicom. Tih kadrova u kasnijem toku filma iz nepoznatih razloga više nema, čak ni kada se radnja preseli sa ulica u mračnu unutrašnjost mahom napuštenih građevina, ali odličan vizuelni utisak koji ostavlja ovaj film svakako ostaje.

Silent Hill vizuelno deluje maestralno, ili ako hoćete drugačije - bolje nego bilo koji film ovogodišnje horor produkcije. Svaki kadar je bogat detaljima i svaku scenu je pravo zadovoljstvo gledati, bez obzira da li se odvija na ulicama, u unutrašnjosti objekata ili u paralelnom paklenom svetu punom karakondžula. Film je krcat animacijama ali njih ovaj put neću kritikovati jer su zaista vrhunske, pogotovo ukoliko imamo u vidu da je film star već više od jedne decenije. Silent Hill je atraktivan, šaren, dinamičan, raznolik, pametno je razbijena monotonija dešavanjima koja se odvijaju u više svetova i više vremenskih perioda, tranzicije između pomenutih su odlično ukomponovane a flashbackovi su zaista odlični i dosta podsećaju na neke od najuspelijih flashbackova u horor filmovima ikada. Na koncu, tu su i spodobe koje se nalaze u mračnom svetu, počevši od prepoznatljivih deformisanih medicinskih sestara bez lica, preko nekoliko vrlo degutantnih koje vidimo u središnjici (tu je Pyramid Head, naravno) pa do spektakularnog pojavljivanja „razgranatog” stvorenja u finalu.

S druge strane, priča koju gledamo je prilično tanka, relativno jednostavna ali prilično konfuzna u nekim momentima. Nisam siguran da li je priča koju obrađuje ovaj film morala da sledi neku iz postojećih video igara ali bilo kako bilo - ona me nije dojmila i nije mi bila previše zanimljiva. Nisam mogao da se otmem utisku da su neke scene ovde predugačke ili potpuno nepotrebne, da su neki likovi prilično suvišni ili nemaju neku svoju svrhu (suprug, recimo) a da je cela uloga famoznog kulta samo nespretno nakalemljena na ostatak radnje kako bi se zadovoljili neki horor standardi i kako bi postojala mogućnost za neka kasnija ubistva. Glumačka ekipa je zaista odlična, u glavnoj ulozi gledamo iskusnu horor glumicu Radhu Mitchell koja uspešno nosi ovaj film na svojim plećima a u ulozi njene ćerke gledamo Jodelle Ferland. Sean Bean u ulozi supruga i oca nije za neku pohvalu a ostatak kastinga je podnošljiv. U globalu, ceo film nije toliko loš, pretpostavljam da je ovo i maksimum koji možemo očekivati od jednog filma koji je nastao na temeljima jedne kompjuterske igre, ali je zaista šteta da se odlične vizuelne karakteristike ne prenose i na one sadržinske.