HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Damien Power

Uloge: Harriet Dyer, Tiarnie Coupland, Aaron Pedersen

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4728386/

Trailer: https://youtu.be/d3ePiwb0NxQ

Pogledajte još: Backcountry (2014)

Da li je to činjenica ili samo moj subjektivni utisak ali kao da skoro svaki autralijski horor film koji se pojavio tokom protekle decenije (a nekoliko njih sam opisao i na ovim stranicama) obrađuje temu mačke i miša tj. pomahnitalih australijskih krvoloka koji po bespuću i beznađu puste australijske nedođije ničim izazvani proganjaju, puškaraju, snajperuju a na koncu i komadaju nevine putnike nenamernike, čisto onako, zabave radi (doduše ponekad i ishrane radi).

Da li je u pitanju uticaj odgovarajuće sredine (čitaj: bespregledna pustoš koja je bogomdana za svakojake dvonožne monstrume), fakat (nisam se u interesovao da li su slični masakri učestaliji na tom kontinentu nego u drugim delovima sveta), trend koji je započeo Wolf Creek ili samo propaganda australijske turističke organizacije, tek, ni Killing Ground ne odmiče mnogo od nama vrlo poznate, proverene i brutalne formule. Za potrebe jedne ovakve „brutalne igre” u filmu je prisutan dvojac krvoloka koji nije u dovoljnoj meri prikazan, opisan, ne poseduje neki istorijat a tek nekoliko informacija koje doznajemo u kasnijem toku filma, poput toga da jedan od njih vapije za devojkama dok je drugi određeno vreme proveo u zatvoru, nam približavaju činjenicu kako su u pitanju čiste psihopate. Ovo sa nepoznatim istorijatom se može uzeti kao mana filma ali i ne mora; činjenica je da gledaoci vole da znaju ponešto kako o pozitivnim likovima filma tako i o krvolocima (dobro, ne mora se ići baš u prequel prequela kao u apsolutno bespotrebnom Leatherfaceu) ali je takođe činjenica da kada vas neko spopadne snajperom u sred romantičnog kampovanja i vi o njemu nećete znati ništa niti će vas to u tom trenutku zanimati. Dovoljna je informacija kako želi da vam satera metak posred čela a zbog čega ima taj naum je sekundarno pitanje.

Uglavnom, psihopate po imenu Chook i German ordiniraju po lokalnoj šumici i šipražju niže vodopada i na tom reonu uz pomoć svog razbesnelog psa i snajpera love divlje svinje a kada se pojave nekakvi turisti (pogotovo ženskog spola) oni pomeraju veprove na drugo mesto liste prioriteta. Za potrebe ovog triler horora lovina je oblikovana u formi Iana i Sam, zaljubljenog para koji ne uspeva da osmisle bolji plan za doček Nove godine od odlaska u nekakvu zabit i svečanog kampovanja. Ne znam za vas ali ja zaista ne mogu zamisliti romantičniji doček Nove godine nego na sto milja udaljenom mestu od najbliže civilizacije, gde mogu biti okružen bubama, divljim svinjama i pomahnitalim snajperistima. Već pogađate kako se sve odvija: par ne vidi ni desetak metara dalje od sebe zbog sve te romantike, tu je i obavezna prosidba a opasnost koja može da se oseti u vazduhu njih ne tangira već oboje uživaju uz logorsku vatricu po mirnoj letnjoj novogodišnjoj noći. Međutim, već sutradan kreće opšti haos koji uključuje naoružane lokalne ludake, bespomoćni zaljubljeni par, divlje svinje, agresivnog i dresiranog kera, udaljenu i beskorisnu policiju, brojne leševe i potencijalna silovanja a sve to je povezano i sa nekim prethodnim a i (kako se čini po završetku filma) budućim slučajevima.

Iako je ovaj film već snimljen ranije (mislim, nešto slično ste garantovano gledali u više navrata) on je zaista dobro sproveden u delo i to iz više razloga. Zaljubljeni par koga gledamo u glavnoj ulozi jeste tradicionalno naivan ali nije antipatičan, iako je zaljubljen njihove aktivnosti nisu patetične a uvod filma nije predugačak već veoma dobro odmeren. Par negativaca je odlično izabran jer njihove njuške uspešno balansiraju granicom prihvatljivog; u zavisnosti od situacije i ambijenta Chook i German mogu biti i pošteni australijski rančeri ali i potencijalne masovne ubice sa niskim čelom zločinca, što je uvek dobar izbor ukoliko autori filma žele da im finalni proizvod bude ubedljiv i potencialno realan. Glumci koji su udahnuli život ovom dvojcu krvoloka su obavili više nego dobar posao, što se ne bi moglo reći za ostatak dobrih momaka i devojaka: iako niko od aktera ovog filma ne pruža slabu glumu činjenica je da pet žrtava koje posmatramo nemaju preveliku harizmu niti njuške za pamćenje. I ovo, poput primedbe za nedostajanje istorijata ubica, može biti gledano na dva načina, kao propust filma ali i kao njegov adut jer ovi bezlični likovi zaista izgledaju kao sasvim obični ljudi iz našeg komšiluka, kao osobe koje svaki dan srećemo na putu do prodavnice i nazad.

Sigurno ste već primetili da sam spomenuo zaljubljeni par u glavnoj ulozi dok u kasnijem opisu spominjem pet žrtava: ovo je zapravo najveći adut filma jer su dve priče, ona koja se dešavala u prologu i ona koju posmatramo u sadašnjosti potpuno isprepletene, dešavaju se na istom mestu i uključuju iste aktere, barem kada su u pitanju ubice. Naime, na istom mestu gde su naši junaci odlučili da kampuju nalazi se već jedan napušteni šator. On intrigira novopridošle kampere ali oni ne preduzimaju ništa, ne idu u potragu za tim drugim kamperima, ne istražuju šator niti koga obaveštavaju o potencijalnom problemu. Sudbinu zaljubljenog dvojca i porodice koja je nedavno odsela u tom drugom šatoru pratimo paralelno što ni za trenutak nije konfuzno već jednom praktično deja-vu filmu daje neku posebnu snagu i stvara prilično jezivu atmosferu iako se kompletan Killing Ground dešava danju. Da, ovo je jedan od onih filmova koje je pravo zadovoljstvo gledati jer ne samo što je svaki kadar savršeno vidljiv već je i priroda u kojoj se sva ta tarapana odvija takođe lepa ali na neki način i zloslutna. Naravno, autori nisu imali potrebu svoje čedo stavljati u mrkli mrak jer je krucijalna informacija poznata već od samog početka filma a to je da se zna ko su ubice i da je sudbina prethodne porodice poprilično zapečaćena.

Ovo svakako olakšava praćenje filma, on time čak deluje i realnije, ali Killing Ground zbog toga ne poseduje one obavezujuće preokrete koje će očekivati gledaoci navikli na američku produkciju. On ima neke twistove u poslednjoj trećini ali pojedini nisu baš previše ubedljivi, pogotovo oni koje vidimo na kraju filma. Kompletan završetak je isuviše otvoren i to oko nekih obaveznih stvari koje će svakog gledaoca, a pogotovo onog ženskog pola, obavezno nervirati. U probleme ubrajam i ne baš rezonsko ponašanje dobrih likova i policije ali vam mogu reći da smo navikli i na gore stvari poslednjih decenija i sezona. Na zanatskom planu ovo je veoma dobro režiran horor triler (odlična i dugačka scena napucavanja „konzervi” snajeprom), prilično brutalan (headshotovi) ali ne toliko eksplicitan (dobar deo ekstremnog ostaje u domenu nagoveštaja ili se dešava van ekrana).