HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Kevin Connor

Uloge: Doug McClure, John McEnery, Susan Penhaligon

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0073260/

Trailer: https://youtu.be/-rsFL97M9jU

Pogledajte još: The Land That Time Forgot (2009)

The Land That Time Forgot je knjiga Edgara Ricea Burroughsa (prvi put se pojavila u nastavcima 1918. godine), autora čuvenog Tarzana. Upravo zbog toga ovo njegovo nešto manje poznato delo je veoma često poređeno sa čuvenim junakom iz džungle, a nije ni mali broj onih koji su dva romana pronašli potpuno suprotstavljenim: dok je Tarzan upoznavao savremeni svet samo da bi zaključio kako ne valja u The Land That Time Forgot savremeni čovek upoznaje praistoriju i izvodi potpuno isti zaključak.

Ne znam za vas ali mene tema vremeplova oduševljava još od detinjstva, tačnije od kada sam pročitao nekoliko stripova na tu temu. I zaista, ima li išta zanimljivije i maštovitije od putovanja kroz vreme, bilo da se putuje u poznatu prošlost ili budućnost koju apsolutno ne možemo da pojmimo. Naravno, takva putovanja mogu da budu veoma opasna (što smo videli u verovatno najpoznatijem time travel filmu svih vremena Back to the Future) a još opasnije može biti ako se vratimo u doba ogromnih i krvožednih stvorenja. E upravo o ovome govori film The Land That Time Forgot mada u njemu, istini za volju, vremeplova zapravo i nema. Početni kadrovi filma se dešavaju u savremeno doba, recimo baš u onoj godini kada je film i snimljen, i prikazuje jednu poruku u boci koja putuje morima i okeanima sve dok se ne nasuče na obalu gde pronađena i pročitana. Ono što pronađeno i pročitano mi u nastavku gledamo a priča se odmotava iz perspektive prvog lica, naracijom glavnog protagoniste - mornara Bowena Tylera. Tylerov britanski brod je za vreme I svetskog rata potopljen od strane nemačke podmornice a on se sticajem napetih i opasnih okolnosti skupa sa svojom plavokosom saputnicom našao na istoj, i to zajedno sa nemačkom posadom koja nije baš prijateljski raspoložena...

Prvi deo filma se dešava na moru i ispod njegove površine pružajući gledaocima uvid u pravu ratnu dramu koja sadrži i nekoliko preokreta. Rezultat svih tih preokreta i preotimanja kontrole nad kormilom nemačke podmornice je trajno pokvarena radio veza sa štabom, potopljen brod koji je trebao pružiti podršku, totalno promašen kurs plovidbe, manjak goriva i hrane i plutanje po površini vode predelima koji nisu čak ni dobro zavedeni na tada postojećim nautičkim kartama. U cilju štednje goriva i spašavanja zadnjica englesko-nemačka posada (zbog neizvesne situacije sklopljeno je nekakvo primirje) odlučuje da podmornica pluta po površini okeana a morska struja će je (valjda) odvesti tamo gde treba. Nakon prolaska kroz zaleđene predele južnog Atlantika oni nailaze na pravu oazu do koje se stiže isključivo uskim podzemnim prolazom. Kada su izronili na površinu ugledali su Capronu, izgubljeni kontinent na koji ljudska noga još nije kročila, zapravo - ljudska noga savremenog čoveka. Na ovom kontinentu žive praistorijske životinje, dinosaurusi, ali i neka verzija pračoveka koji je u određenim plemenima već evoluirao. Osim što će naša posada saznati mnoge stvari, kako o sebi tako i o svom postanku, oni će se morati izboriti i za goli život (veoma opasni praistorijski mesožderi) ali i natankovati podmornicu naftom kako bi se uspešno vratili svojoj kući...

Ovo sa naftom deluje malo glupo ali priznajem da nemam pojma kakvu naftu je trošila podmornica 1918. godine i da li bi nafta pronađena u bari mogla priručno da se preradi za startovanje tadašnjih dizel mašina. Ono što je mnogo zanimljivije je život na ovom kontinentu a on prikazuje sažet period od ko zna koliko hiljada godina i razne faze evolucije koncentrisane na jednom mestu. Osim nekoliko verzija praistorijskog čoveka, koji konstantno upija nova saznanja i vremenom se po nekim odlukama sasvim uspešno pretvara u modernog, vidimo čitav dijapazon diosaurusa: pleziosaura, pterodaktila, ceratosaurusa, triceraptopsa itd. Iako deluje da je akcenat na stanovnicima regije film se ne bavi samo dvonožnim, četvoronožnim i letećim domaćinima već i novopridošlim doseljenicima, Britancima i Nemcima. U trenutku nastanka ovog pisanog dela izbog nacija nikako nije bio slučajan a da je E. R. Burroughs kojim slučajem svoje delo pisao danas verujem da bi se u podmornici našlo mesta i za Amerikance. Svi oni predstavljaju modernog čoveka, čoveka koji je iz nekih svojih agresivnih razloga i zbog svog ratovanja došao da pohara, ubija i pljačka slabije, koristeći svoju nadmoćniju tehnologiju i vatreno oružje. Ipak, čovek je samo čovek, i tada i sada, pa i nakon toliko miliona godina, i nakon tolikog intelektualnog usavršavanja i dalje nije odmakao od krvožednog bića.

Dinosaurusi su ipak grafički highlight ovog filma iako će mlađim gledaocima viđeni specijalni efekti biti velika prepreka u gledanju The Land That Time Forgot. Za potrebe ovog filma angažovan je stručnjak koji je dinosauruse oživeo tehnikom ručnih lutki. Početkom 70-ih godina prošlog veka jedine tehnologije koje su se mogle koristiti u ovakvim filmovima su bile stop motion, tehnologija manjih ili većih lutki i tehnologija ljudi u kostimima a mišljenja sam da se autori nisu prevarili što su se odlučili za ovu. Iako dinosauri nisu toliko pokretljivi koliko bi trebali biti (mada je veliko pitanje koliko su i zapravo bili pokretljivi i elastični), scene sa njima su iznenađujuće efektne, dinamične i napete. Naravno, uvek je očigledno kako su u pitanju nekada manje a nekada veće lutke, kao što su očigledni i mnogi trikovi kojima se došlo do određenih scena i kadrova. Glavni vizuelni problem je što su vilice ogromnih mesoždera nepokretne a to je donekle popravljeno zvučnom sinhronizacijom njihove rike i tragovima krvi, bilo žrtava ili povređenih zveri. Spodobe su dosta detaljno urađene a definitivno najslabiji su pterodaktili: oni su potpuno kruti i plastični a više je nego očigledno (iako se to ne vidi) da su nošeni nekakvim sajlama. Film sadrži nekoliko napetih i prilično dobro režiranih borbi ovih praistorijskih bića, što je nekakva kontrateža njihovom slabijem izgledu.

Film sam zapamtio kao mnogo slabiji u pogledu izgleda i kretnji dinosaurusa, baš kao i u pogledu ukupnog kvaliteta fotografije, ali je najnovija MGM verzija odlično retuširana, osvežena, ispeglana i prilagođena gledanju na modernim TV aparatima širokih dijagonala. Fotografija je kristalno čista, zvuk je jasan, sajle nisu vidljive (što je problem mnogih starih SF filmova koji dobiju svoju HD verziju) ali ono što modernizovana fotografija nije mogla sakriti su neke manjkavosti scenarija, određene naivnosti i klišeiziranosti likova koji su etiketa tog doba (lepa plavuša biologičarka, naprimer). No, i pored svega toga The Land That Time Forgot je lepa i poučna retro SF avantura, film koji bi (uz naprimer Fantastic Voyage) trebao biti puštan deci na časovima biologije i istorije jer bi iz njega mogli naučiti više nego iz hrpe suvoparnog teksta udžbenika.