HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Nikolaj Arcel

Uloge: Idris Elba, Matthew McConaughey, Tom Taylor

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1648190/

Trailer: https://youtu.be/4C0A2GpMNP8

Pogledajte još: The Stand (1994)

Baš tokom prošlogodišnjeg čitanja Kingove sedmodelne novele pod nazivom Mračna kula saznao sam da se snima i istoimeni film. Zapravo, i pre toga sam znao da postoji dugogodišnja namera o snimanju ovog filma ali sam isto tako znao i da je cela stvar zapela negde u predprodukciji ili još tokom osmišljavanja pravca u kojem bi cela epska storija trebala otići te u kojoj formi bi uopšte trebala biti prenešena na filmsko platno. Ovo je apsolutno logično: još od drugog nastavka knjige neprestano sam se pitao da li nešto takvo uopšte može biti preneseno na filmsko platno, po kojoj ceni (ne samo finansijskoj) i koliko će finalni proizvod uopšte biti efikasan, gledljiv i zadovoljavajuć po fanove pisanog dela...

Evo i zašto: za one koji ne znaju - The Dark Tower je vanvremenska retro-moderna avantura epohalnih razmera, višegodišnja priča u kojoj skoro ravnopravno učestvuje više lica a njihove dogodovštine se ne odvijaju samo u dva vekovima odvojena sveta već i na različitim prostorima i dimenzijama. Uz sve to, knjiga nije baš ni konzistentna jer se veoma često zanemaruje glavna nit radnje a pisac troši stotine stranica na flashbackove ili na doživljaje naizgled sporednih likova. I na koncu - The Dark Tower odlikuje nemogućnost žanrovskog definisanja, što nekako može da prođe kod knjige ali kod filma vrlo teško; knjiga ima dodira sa misterijom, hororom i westernom ali je pre svega fantazija, veoma značajna po njenog pisca, toliko značajna da se provlači kroz njegovu celokupnu karijeru (knjiga je izlazila od 1982. do 2004. godine ali je njeno pisanje započeto pre 1978. goine), poseduje reference na njegova brojna dela (ili ta druga dela poseduju reference iz The Dark Tower, svejedno) a i on lično se pojavljuje u njoj. Uglavnom, knjigu sam nedavno priveo kraju a onda se pojavio i film, što je idealan tajming, kao da sam ga ja tempirao :) Nakon pogledanog filma nametnuli su se neki zaključci a ja ću ih nesebično podeliti sa vama, jasno odvajajući sa kojih pozicija bi se trebali sagledati.

Prvo ide kratki opis radnje filma: glavni lik filma je poslednji preživeli revolveraš srednjeg sveta - Roland Deschain, koji se nalazi na svojoj svetoj misiji održavanja mira & stabilnosti. Da bi to postigao revolveraš mora stati na put Čoveku u crnom kojem je opet misija da naruši taj mir i tu stabilnost i učini da „svet krene dalje” (čitaj: uruši se). Ni jedan ni drugi ne mogu postići svoj cilj bez Mračne kule, ogromne građevine koja svojim zracima drži svet onakvim kakav je vekovima bio (o tome opširnije kasnije u opisu) i čiji zraci se protežu čak i u naš svet i moderno doba. Upravo zbog toga radnja filma se i dešava u dva doba, u „srednjevekovno” doba u kojem živi revolveraš i u današnje vreme, iz kojeg Roland dobija svog neophodnog pomoćnika. Prelazak iz jednog doba u drugo se obavlja preko magičnih vrata, borba Rolanda i Čoveka u crnom (koji je zapravo Randall Flagg) se odvija u svim svetovima a sve ovo što sam naveo je zajedničko i knjizi i filmu (uz još nekoliko bitnijih stvari i veći broj manje bitnih). Ono što moram reći je da film ne prati striktno radnju knjige ali se ni ne dešava neposredno nakon njenog završetka (kao što su to neki strani preview članci navodili) mada i ta mogućnost može da postoji (ko je dovršio poslednju knjigu u serijalu ovo će mu biti jasnije).

Radnja filma je nekakva autorova vizija dešavanja iz knjige, sažeta, cropovana, delimično izmenjena, ponekad u pozitivnom pravcu ali najčešće ne, filmovana, hollywoodovana, (pre)animirana i servirana u PG-13 porciji publici uvek gladnoj filmova po Kingovim delima... E sad, sa stanovišta osobe koja je pročitala sve The Dark Tower knjige ovaj film je više nego slab, često i potpuno promašen, za šta ponekad ni autori nisu odgovorni (pominjao sam već nemogućnost filmovanja ovog dela). Recimo, zaista ne znam zašto je postojala potreba da beli revolveraš koji je već dobrano bolestan i na zalasku kako karijere tako i života postane nešto mlađi ali crn... Zaista nemam ništa protiv afroamerikanaca samo ne vidim potrebu za tolikom grafičkom promenom (mada smo dobro prošli jer s obzirom kakva je moda veoma lako je revolveraš mogao biti i gej). Za one koji nisu čitali knjigu lik revolveraša izgleda i ponaša se kao spaghetti western Clint Eastwood iz ranih 70-ih i taj element nije trebalo menjati. Autor filma nije svoje delo zamislio kao prvi deo nekakvog serijala, čak ne ni trilogije, već je ovaj film jedno standalone ostvarenje. I to ne bi bilo ništa loše da se to ostvarenje baziralo na jednoj knjizi koja je podložna samostalnom filmovanju (recimo prvi deo pod nazivom Revolveraš ili eventualno Suzanina pesma) ili da je autor zagrizao mnogo manje ali on je u jednoipočasovni film (dakle čak ne ni u dvo ili dvoipočasovni) ubacio mnoge elemente iz svih sedam knjiga, počevši od dešavanja, preko zvučnih detalja pa do brojnih glavnih ili sporednih likova.

Sve to je dovelo do toga da film bude veoma zbrčkan, zbrzan, mestimično nejasan a veoma površan jer autor naprosto nije imao vremena da se zadržava na svakom detalju ili momentu (poput Kinga koji je u nekim momentima čak i preterivao opširnošću). Tako ostaju pod velom misterije namere i motivi likova, istorijat kompletnog srednjeg sveta i same kule ali i super moći Čoveka u crnom koje, by the way, i ne postoje u knjizi već su u film ubačene valjda zbog sveopšte popularnosti superheroja i kao razlog za „spektakularne” animirane scene koje vidimo u finalu filma. Film je takođe i preanimiran, što možda bude prijalo oku mlađeg gledaoca ali ne i meni, pogotovo ne u jednom ovakvom filmu: The Dark Tower bi trebao i morao biti minimalno animiran a da se umesto na spektakularne akcije fokusira na promene likova koji su svoj novi život i lični, emotivni smisao našli u nekom drugom svetu, tehnički nazadnijem, možda i opasnijem ali svakako iskrenijem. Ovo poslednje autor filma nije ni mogao uraditi jer u filmu nema ni traga ni glasa od Eddija Deana (Njujorčanina i bivšeg narkomana koji se obreo u svom gradu ali u drugačijem kada), Susanne Dean (nepokretne crnkinje sa amputiranim nogama ali koja je podvojena ličnost) i Oya (vrlo sipatičnog bambura koji je privržen više nego pas a oponaša ljudski govor), karaktera koji su čitaocima više prirasli srcu od revolveraša. Čak i Crimson King je skoro potpuno skrajnut, pominje se tek jednom ili dvaput i to je to.

Ima toga još. Umesto animiranog CGI sveta gledaoci bi morali videti svet koji je „krenuo dalje”. Upravo prikaz srednjeg sveta koji odumire je na mene ostavio jedan od najjačih utisaka tokom čitanja knjige, pogotovo tokom drugog i trećeg nastavka. Svet koji je u nekom trenutku doživeo svoj tehnološki bum a zatim počeo bolno odumirati jer su zraci Mračne kule počeli da popuštaju ovde nisu ni ovlaš prikazani a retro-futurizam (ko može da zaboravi jednog Blejna jednošinca ili medveda Shardika) se ne vidi ni na tren, valjda zato što je matrixolika borba mlađariji atraktivnija. Ni tu nije kraj problemima ali ću preći na pogled iz perspektive osobe koja nije čitala knjige i ne zna o čemu se u njima radi. Za takve gledaoce će film svakako biti pozitivniji ali ni njih neće u potpunosti zadovoljiti. Polučasovni uvod, koji se dešava u Njujorku i prati „poziv” i prelazak Jakea Chambersa, je i najuspeliji deo filma, kako sadržajno i po pitanju misterije tako i po pitanju tempa i dinamike odmotavanja radnje. Sve što se dešava kasnije, dakle od susreta revolveraša i Jakea pa nadalje, kao da se dešava na toboganu. Događaju se neprestano ubrzavaju, užurbano se prelazi sa jednog lika na drugog i sa događaja na događaj bez ikakve pripreme, smisla i jasnoće, neprestano nabacujući gledaocu konfuzne elemente bez ikakvog reda i logike.

Čak i gledaoci kojima je poznata materija će se mestimično gubiti ili neće imati dovoljno sekundi na raspolaganju da razmisle i sete se viđenih likova, mesta ili natpisa na zidovima a tek mogu misliti kako će reagovati i koliko upitnika iznad glave će se pojaviti onima kojima nijedan pojam iz ovog filma nije odranije poznat i koji nemaju nikakvu predstavu zašto karakteri na njihovim ekranima rade to što rade. Mislim da većina neupoznatih gledalaca neće imati pojma šta je gledala, znaće da je to dobro i kvalitetno snimljeno, znaće da su glavni glumci vrlo dobri, da je bilo napetosti i „dobrih” animacija ali ključne elemente priče neće moći da pohvataju, neće znati da objasne, niti da ih prepričaju. A stvar je zapravo u ovome: The Dark Tower možda ne može ni da se (uspešno) filmuje a svakako ne može u ovoj formi, u formatu jednoipočasovnog filma. Jedini recept kojim se može pokušati koliko-toliko uspešna ekranizacija je forma serije, od minimum 7 epizoda, poželjno dvočasovnih. Bez šireg pogleda (ne samo vizuelnog) na Rolandov svet, bez dublje karakterizacije likova i njihovih istorijata i bez nekih drugih karaktera ovo naprosto ne može biti dobar film, čak i kada se posmatra nevezano za seriju knjiga. Za mene je zaista misterija zašto je Stephen King uopšte zadovoljan ovom brljotinom i ovako smandrljanim delom koje je nastalo na osnovu njegovog Magmum opusa i kako ne vidi da su autori „zaboravili lica svojih očeva”.