HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Alexandre Bustillo, Julien Maury

Uloge: Stephen Dorff, Lili Taylor, Sam Strike

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2620590/

Trailer: https://youtu.be/AbhOWHvrnto

Pogledajte još: The Texas Chain Saw Massacre (1974)

I taman kada smo pomislili da nema nazad opšta bezidejnost američke horor produkcije donela je još jedan Leatherface prequel: nakon The Texas Chainsaw Massacre: The Beginning iz 2006. godine stiže nam svojevrsni The Texas Chainsaw Massacre: The Beginning of the Beginning iliti jednostavno - Leatherface. Umesto reboota (na šta jednostavni naslov filma navodi) dobili smo još jednu priču iz prošlosti a ukoliko se ovaj trend nastavi za nekoliko sezona dobićemo Leatherface: The Beginning, gde ćemo posmatrati kako su to mama i tata začeli malog ledrfejsa na prašnjavom teksaškom kauču...

E sad kreće šou: ovaj novi „beginning” zapravo nema ništa zajedničko sa „beginning” filmom iz 2006. godine jer se i ne bavi istom porodicom već samo istim glavnim likom, mada i to treba uzeti sa rezervom. Naime, višedecenijska perverzna redaljka na ovom jadnom serijalu dovela je do toga da glavni lik menja svoje ime, počevši od Bubba Sawyer, preko Jedidiah Sawyer pa do Thomas Hewitt. U ovom nastavku on je ponovo Jedidiah Sawyer tako da ono što ste znali ili videli o porodici Hewitt u nastavcima iz 2003. i 2006. godine slobodno zaboravite. Priča ovog filma seže u 1955. godinu kada porodica Sawyer živi skladnim seoskim životom, povučeno i mirno, idilično ubijajući slučajne prolaznike ili one koje namamče na obližnjem lokalnom drumu. Problemi nastaju onog trenutka kada ubiju ćerku lokalnog šerifa što rezultira njegovim razaranjem ove patrijarhalne američke porodice i slanjem najmlađeg člana u jednu ustanovu zatvorenog tipa. Deset godina kasnije mali Jackson (a budući Leatherface) živi u ludnici, ne seća se svog detinjstva, a upravo na ovoj lokaciji se i dešava poduži uvod filma. Upoznajemo se sa pacijentima, lekarima i sestrama, sa načinima „lečenja” i svim onim što bi možda moglo biti zanimljivo u nekom drugom filmu ali nikako ne u ovome.

Preokret nastaje kada Jacksonova majka odlučuje da svoje poremećeno mezimče izvuče iz okorelih kandži pomahnitalog zdravstva, reda i zakona. Nakon veoma glupo izazvanih nemira u mentalnoj ustanovi Jackson skupa sa nekoliko ništa manje poremećenih prijatelja ubija većinu zaposlenih a zatim otima mladu i neiskusnu medicinsku sestru sa kojom pokušavaju da se domognu slobodne teritorije. Nakon ovoga sledi brutalni road trip, prepun krvavih ubistava, napetosti i bežanja, dakle sadržaja koji bi mogao biti zanimljiv u nekom drugom filmu ali nikako ne u ovome. Dobrih stvari je ovde veoma malo: kvalitet fotografije je zaista odličan, određeni ambijenti su takođe lepi (naravno, oni koje vidimo u drugom delu filma, nakon bežanja iz ludnice), film je nabijen akcijom i brutalnostima a Stephen Dorff je dobar u ulozi policajca. Ovo je dovoljno da bi se sklepao primamljiv i atraktivan trailer zbog kojeg bi neki neupućeni gledalac mogao pomisliti kako je Leatherface dobar film, oni koji se nikada nisu susreli da TCM franšizom će čak pomisliti da je odličan, ali je krajnji rezultat (makar iz perspektive gledaoca koji je nedavno pogledao sve nastavke) krajnje porazan. Da, Leatherface je ubedljivo najslabiji predstavnik serijala, mnogo lošiji čak i od famoznog, pretencioznog i nikada shvaćenog Texas Chainsaw Massacre: The Next Generation iz 1994. godine.

Šta je ovde pošlo po zlu pitate se... Mnogo toga ali hajdemo redom. Kao prvo, priča nije dovoljno zanimljiva ni kada bi se posmatrala odvojeno od kompletnog TCM serijala (ona to ne bi bila čak ni da film nema nikakve veze sa Leatherfaceom) jer ono što nam autori filma prikazuju naprosto - ne zanima nikoga. To kako je neko odrastao, zašto je postao to što je postao i čime su se bavili (mahom nevažni) likovi iz njegovog okruženja uvek ispadne mlako (setimo se naprimer Psycho IV: The Beginning) a u ovom slučaju još slabije jer se priča koju gledamo fokusira na sve samo ne na glavnog karaktera. U početnoj trećini filma centralni karakter je mlada bolničarka, kasnije se fokus prebacuje na grupu poremećenih begunaca (gde je mladi Leatherface i dalje prilično sporedan karakter) a tek u završnici autori veoma traljavo i naprsno pokušavaju da ovaj film nakaleme na početak nekog prethodnog TCM filma, samo kako bi se opravdao pečat prequela. Dalje, razlozi zbog kojih je centralni karakter filma (tačnije karakter koji nije centralni ali po kojem je film dobio naziv) postao to što jeste su veoma neubedljivi. Na kraju ispada da je on postao koljač samo zato što ga je majka naterala na to ili eventualno zato što je imao genetske predispozicije (potiče iz koljačke porodice).

Ukoliko je tačno ono prvo - bolje da to nismo ni znali jer je monstrum uvek upečatljiviji kao snažan, odvažan, muževan i temperamentan krvolok a ne kao poremećeni mamin sinčić koji zbog dva šamara i gubitka večere ne sme da joj odbije porciju ubijanja nevinih (čak i onih koji mu se dopadaju). Ukolilo je tačno ono drugo - kompletan film je apsolutno bespotreban jer smo još od 1974. godine znali da nije u pitanju normalna osoba. Ili možda jeste? Film nam jasno poručuje da Leatherface nije zla osoba već je naprosto morao početi ubijati (dakle izigravati zlo ili postati zla) zbog dominantnog uticaja zle majke ili pritiska svoje poremećene okoline. Tako da - nemojte mu zameriti ukoliko vas je ničim izazvan ubio ili sasekao motorkom, nije on to baš tako mislio samo eto, drugi ga nagovorili... Jedno vreme, negde u sredini filma, autori se čak trude zavarati gledaoce pitanjem ko je uopšte budući Leatherface? I što je najgore - film (tj. njegovi autori) su se odlučili za potpuno pogrešnog, slabog i neharizmatičnog lika. Mnogo bolje je bilo izabrati korpuletnog, zastrašujućeg, agresivnog a čak i simpatičnog dugokosog Buda, momčinu koji je čak i imao razloga za agresiju. Međutim, autori su se odlučili za bezličnog karaktera koga igra još bezličniji glumac (već sam mu zaboravio njušku), kome ne pomaže ni kožno lice da bi delovao prigodno jednom horor filmu a pogotovo ne filmu sa ovakvom tradicijom i reputacijom.

Recimo da je poslednjih petnaestak minuta filma vizuelno i sadržinski na tragu TCM franšize a taman toliko vremena ćete i videti kožno lice i motornu testeru. Da li je to dovoljno da se film nazove kultnim imenom procenite sami, što se mene lično tiče ovaj film se zove Prevara. Ipak, glavni utisak koji krasi ovaj film nije jeftinoća (mada je ponekad i to vidljivo jer se snimao u Bugarskoj) već - bespotrebnost. Zaista, kome je ovaj i ovakav film potreban zaista ne znam (zapravo znam: onima kojima je jedina namera trpanje zelembaća u džep), kao što ne znam ni ko će biti zadovoljan pogledanim materijalom (i to znam: plaćenim reviewerima diljem interneta). Ovo što se može videti je potpuno suvišno, ne proširuje originalnu priču, ne pomaže da bolje shvatimo centralnog karaktera, bavi se irelevantnim detaljima i baca neodgovarajući pogled na legendarnog negativca. Upravo zbog toga u ovom opisu nije bilo mesta za pominjanje imena dvoje režisera, scenariste i većine aktera, što je ipak mala kazna za ovakav film...