HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: John R. Leonetti

Uloge: Joey King, Ryan Phillippe, Ki Hong Lee

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt5322012/

Trailer: https://youtu.be/fkKaDoUh_so

Pogledajte još: The Monkey's Paw (2013)

Wish Upon je zvanično američki paranormalni horor film ali ukoliko ga moram svrstati u neku užu kategoriju rekao bih da spada u, baš kao što mu i sam naziv kaže, grupu filmova u kojima određeni predmet ispunjava određeni broj želja. Znate ono - glavni lik pronađe zlatnu ribicu, magičnu sliku, majmunovu šapu, rupu na zidu koja ispunjava želje, obraduje se što će konačno uspeti da ostvari sve svoje snove (čitaj: postane bogat, poželjan i cenjen) a onda mu sve to što je nezasluženo i bez truda postigao nešto kasnije stigne na naplatu ali po mnogostruko višoj ceni.

E, upravo to se dogodilo srednjoškolki Clare, prosečnoj devojci na koju ne trzaju momci a mnogi učenici iz njene škole je izbegavaju, šikaniraju i ismejavaju, mahom i zbog njenog socijalnog statusa. Naime, ona potiče iz relativno siromašne porodice, njena majka je izvršila samoubistvo još kada je Claire bila devojčica (samoubistvo je povezano sa celom pričom, što saznajemo odmah na početku filma) a njen otac, verovatno i pod teretom te lične tragedije, za život zarađuje kopajući po otpadima i kontejnerima u pokušajima da pronađe što vredniju sekundarnu sirovinu. Osim što joj nedostaje majčinske ljubavi i poštovanja od strane okoline Claire bi volela da ima oca kojeg se ne mora stideti kada kopa po kontejneru pored školskog dvorišta. Priliku da ispravi sve što joj se ne dopada u životu ova devojka će dobiti kada joj otac pokloni jednu ukrasnu kutiju, za koju tada niko ne zna da je i magična, a koju je otac jednog dana sasvim slučajno pronašao odbačenu u smeću ispred jedne napuštene luksuzne kuće. Sasvim neplanirano, a nakon jednog školskog incidenta, Claire je poželela da njena bezobrazna i popularna koleginica bukvalno istruli, to se zaista i dešava narednog dana ali se odmah dešava i naplata...

Naravno, Claire je šokirana što kutija ispunjava želje ali ne može povezati smrt svoj omiljenog psa sa skupom naplatom eliminisanja lepe i drske plavokose devojke iz škole. Da kutija brutalno naplaćuje svoje usluge Claire će shvatiti nešto docnije, nakon još nekoliko ispunjenih želja (kutija ih ispunjava ukupno sedam), ali će je tada pohlepa, želja za popularnošću, uspehom i bogatstvom već toliko uzeti pod svoje i pomutiti joj razum da je i ta velika cena „uspeha” neće sprečiti da želi i dalje, sve dublje upadajući u ambis iz kojeg, čini se, ne može biti povratka. Wish Upon je tinejdžerski film, namenjen otprilike uzrastu likova kojima se i bavi, i on sasvim lepo prikazuje stanje današnje omladine, vrednosti koje oni cene i ciljeve kojima streme. U principu - stanje nije bitno drugačije ni kada se zađe među one malo (ili više) starije ali film veoma dobro prikazuje kako se danas sve zanemaruje zarad skupih krpica, automobila i fizičkog izgleda, kako se ruši sve pred sebom radi sticanja lične koristi, kako se zarad bogaćenja zanemaruju najbliži i najmiliji a kako postignuti uspeh nikada nije dovoljan jer novca, popularnosti i drugih materijalnih sredstava nikada nije dosta...

Film se u nekoliko navrata bavi i ličnim simpatijama, ljubavima i tragedijama ali je akcenat ipak na materijalnom što se savršeno dobro uklapa u prikazane aktivnosti klinaca koji umesto udžbenika nosaju skupocene mobilne telefone, koji svaku priliku koriste da nekome napakoste i to automatski postave na društvene mreže, koji ništa ne rade ukoliko im to ne garantuje tonu lajkova i koji bi ama baš sve dali za popularnost u svojoj školi ili na obližnjoj žurci. Međutim, pošto ovo nije isključivo tinejdžerski već i horor film red je da prokomentarišem i tu njegovu stranu a tu stvari nisu baš sjajne. Već sam rekao da svaku želju svog trenutnog vlasnika magična (kineska) kutija naplaćuje smrću jedne bliske osobe. Nisam najbolje shvatio šta su te osobe skrivile i zbog čega plaćaju tako veliku cenu ali je činjenica da skončavaju na veoma brutalne načine koji se, nažalost, ne vide u celosti. Da li zbog toga što je ovo PG-13 film ili zato što su autori hteli da film približe što mlađoj publici, tek, ubistva se mahom dešavaju van ekrana, u mraku ili zapećku kadra a jedino što vidimo je kratki epilog i scena ubijenog od cirka nekoliko sekundi. Veoma je jasno da je autorima filma ovo bila potpuno sekundarna stvar pa će svi fanovi horora ostati prilično razočarani.

Ta malobrojna ubistva su osmišljena u stilu Final Destination, zamišljeno je da budu napeta i da liče na akcidente ali mnogo ubedljiviji utisak na gledaoce ipak ostavljaju napeti momenti kada postoji konstantna opasnost po nekoliko likova bliskih Claire a mi ne znamo za koga će se kutija odlučiti... Problem je i što je film u nekim trenucima prilično zbrzan pa sam sklon verovanju kako je sedam želja koje kutija ispunjava (plus sedam kazni) ipak previše za jedan jednoipočasovan film koji poseduje nekoliko sporednih niti. Verujem, takođe, i da je Wish Upon u nekim momentima mogao biti emotivniji ali to je nešto čega se autori modernih filmova klone više nego krvi, leševa, golih grudi i cigareta zajedno. Glumačka postava ovog filma je vrlo korektna, mlade glumice (pa i ono malo mladih glumaca) je veoma dobro odigralo svoje tinejdžersko-školske uloge a najbolje se među njima snašla veoma talentovana Joey King (The Conjuring) u glavnoj ulozi. U ostalim ulogama pojavljuju se Ryan Phillippe (I Know What You Did Last Summer) i Elisabeth Rohm (Darkroom) a većina će prepoznati čuvenu Sherilyn Fenn (Unnatural) i zažaliti zato što nije dobila nešto važniju rolu.

Wish Upon nije preterano originalan film jer prežvakava ono što se više puta videlo u drugim filmovima na istu ili sličnu temu. On nije ni preterano strašan ili potresan ali može poslužiti kao jednokratna nestrašna zabava ili kao film koji biste mogli pogledati sa nekom maloletnom osobom koja nije baš toliko navikla na filmove strave i užasa. Ovo i jeste film koji je pre svega namenjen tinejdžerskoj populaciji pa to imajte u vidu pre pristupanja njegovoj projekciji.