Režija: Joshua Shreve
Uloge: Brad Bell, Jordyn Rudolph, Ryan Rudolph
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt7048676/
Trailer: https://youtu.be/xgY84k8c9i4
Pogledajte još: Hostel (2005)
Talon Falls je horor zabavni park koji se nalazi u američkoj državi Kentacky a niz jezivih zanimacija koje tamo možete pronaći (karta za sva 4 „showa” košta „skromnih” 50$ po osobi a ukoliko ne želite da čekate u redu moraćete izdvojiti još pola te sume) upotpunjuje veliki broj angažovanih glumaca (angažovanih ili volontera) koji ceo jezivi ugođaj dižu na strašniji nivo. Ipak, kao i uvek, posetioci se dele na one prezadovoljne i one razočarane a ista stvar će se desiti i sa ovim filmom koji je snimljen kao reklama za istoimeni zabavni park.
Dakle, u fokusu radnje ovog filma je Talon Falls zabavni park a horor zabava nikako ne može biti kompletirana bez bezličnih, praznoglavih, ne previše simpatičnih i naivnih tinejdžera. U tu svrhu ovde je četvoro takvih (dva muško-ženska para) a dotični se (standardno) automobilom upućuju na nekakvu vikend lokaciju i turu provoda, seksa, pijanki i drugih redovnih aktivnosti u takvim situacijama na takvim lokacijama. Tokom obaveznog točenja goriva na tradicionalno štrokavoj benziskoj pumpi uvrnuti pumpadžija im potura letak navodno zaposednutog zabavnog parka a naivni klinci naprasno odlučuju da promene konačnu destinaciju svog putešestvija i malo svrate u izvesni Talon Falls. Onaj uvrnuti pumpadžija je definitivno javio jednom bradonji kako izgledaju naši junaci jer ih je ovaj dočekao ispred ulaza u park i ponudio im rešenje kako da zaobiđu kilometarske kolone posetilaca koji satima čekaju da kupe kartu za ulazak. Dotični im poklanja propusnice, naših četvoro junaka ulaze u zabavni park, prolaze uskim i mračnim hodnicima dok iz raznih prostorija izleću razne karakondžule, iz kutija iskaču Frankenštajni, iza svakog ugla vrebaju mumije i klovnovi a u svakoj prostoriji se čereče neki nesrećnici...
Ovde dolazimo do možda jedinog aduta koji poseduje ovaj film: klinci su tokom posete ovoj kući strave i užasa ubeđeni da gledaju dobro režiran program sa glumcima ili lutkama i ubedljive specijalne efekte. Ono što im nije ni na kraj pameti (ali što mi već u tom trenutku dobro znamo) je da se sa druge strane stakla nalaze pravi ljudi koje maskirani monstrumi testere, prže, komadaju i na druge načine brutalno muče i ubijaju. Ono što naši junaci takođe ne znaju (a mi i to znamo) je da će se situacija u nekom trenutku totalno promeniti i da će se upravo oni naći u bezizlaznoj torture-porn situaciji dok ih drugi veseli posetioci gledaju sa bezbedne druge strane stakla. Mislim da je ova ideja iako ne previše originalna veoma dobra, ona koristi i zabavnom parku koji je očigledno finansirao snimanje ovog istoimenog filma i gledaocima kojima ovakva osnova obezbeđuje nešto napetijih scena i snažan utisak bespomoćnosti. Nažalost, iz nepoznatih razloga autori filma su dobrano pokvarili utisak iznenađenja i šoka jer su svoje pripovedanje izneli u formi prepričavanja: na samom početku filma vidimo devojku koja je preživela masakr (dakle već znamo da je ona the final girl) a stil snimanja, tip koji je ispituje i ono što kamera ne pokazuje jasno daju do znanja kakav može biti završetak filma Talon Falls i gde se to dotična cura uopšte nalazi.
Uvod filma, kada posmatramo dolazak tinejdžera u zabavni park, je prilično naivan i neuverljiv, baš kao i obično u sličnim filmovima, mlađarija ne glumi na visokom nivou, likovi su prilično oslabi ali je dobra stvar što taj i takav uvod ne traje dugo i što horor akcija koja ubrzo počinje ne prestaje do samog (nažalost očekivanog) kraja filma. Akcija se sasvim očekivano sastoji od beskonačnog bežanja dok ih maskirani koljači love, hvataju i vezuju u sobama pokraj kojih prolaze oduševljeni posetioci i turisti. To nije ništa novo ali bi se teško i mogla smisliti neka drugačija radnja a da tema filma bude horor zabavni park. Neki od likova skončavaju veoma brzo, neki drugi požive taman toliko da se ponadamo kako će se na neki način ipak spasiti, razgovora među njima ima veoma malo, devojke umesto izgovaranja bilo kakvih rečenica besomučno vrište, otkrivajući tako svoj položaj samo kako bi se jurnjava nastavila dalje. Ono što popravlja utisak u tim momentima su maske negativaca (iako je krmeća maska viđeno još davno ona je uvek efektna i izaziva gađenje) kao i izuzetno verni specijalni efekti i iznadprosečne brutalnosti. Reklo bi se da je akcenat autora filma bio upravo na ovome a imajući u vidu svrhu postojanja ovog filma (reklama parka koji zaista postoji) na tome im nikako ne možemo zameriti.
Specijalni efekti izgledaju brutalno, krvavo i što je najvažnije - u nekoliko scena veoma bolno. Dok se čvrsto vezanom nesrećniku prži telo masa posetilaca veselo promatra momka misleći da su njegovi jauci i vapaji samo deo tačke. Neki od dotičnih će se ubrzo naći na istom mestu, gde će osim struje doživeti lomljenje kostiju, zabadanje eksera pod nokte i čupanje istih, kasapljenja raznih vrsta i drobljenje lobanja). Hodnici u kojima se odigrava dobar deo radnje su neatraktivniji ali klaustrofobičniji deo ambijenta a tu su i kavezi za ljude, nadzorne sobe, sobe za mučenje i kao najefektnije lokacije - hladnjača za meso i otpad za iskorištene ljudske otpatke. Ova poslednja, kao i uvodna scena ispred zabavnog parka, otkrivaju da je za potrebe ovog filma angažovano izuzetno mnogo statista, što izgleda veoma dobro i uverljivo a sitnice koje kvare skoro vrlo dobar izgled su nekoliko animiranih efekata, pre svih dima i vatre. Talon Falls je daleko od savršenog filma ali jeste film koji može da pruži jednokratnu zabavi i što je za autore filma najvažnije (ali za nas na Balkanu potpuno nevažno) - može da bude reklama za istoimeni horor zabavni park. Neke od zamki sličnih filmova su izbegnute (kratak uvod, razlozi za masovna ubijanja), radnja je prilično dinamična, brutalna i krvava a to je sasvim dovoljno za jednokratnu zabavu.
0 comments:
Post a Comment