HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jeff Renfroe, Marteinn Thorsson

Uloge: Jeremy Sisto, Deborah Kara Unger, Bruce Payne

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0317042/

Trailer: https://youtu.be/rw3V_VnRoaA

Pogledajte još: The Colony (2013)

One Point O (alternativnih naziva 1.0, One Point Zero, Version 1.0 i Virus 1.0) je naučno-fantastični psihološki triler film koji tu i tamo ima pokoju horor scenu. Ipak, sadržinski ovaj film je više košmaran nego većina horora koje sam opisao u poslednje vreme jer je ono što u njemu vidimo i doživljavamo prilično uvrnuto, zbunjujuće, zloslutno i više nego zastrašujuće. Film obrađuje mnoge teme modernog društva (privatnost, manipulaciju, kontrolu, paranoju) a iako je star već gotovo deceniju ipo nimalo nije izgubio na aktuelnosti.

U fokusu naše pozornosti je mladi programer Simon kojem se već opasno približio deadline kada bi trebao submitovati izvesni code na kojem neko vreme temeljno radi. Zapravo, trebao bi raditi temeljno što mu nimalo ne polazi za rukom (a pre svega za umom) iz nekoliko subjektivno-objektivnih razloga: naime, Simon živi u višespratnoj zgradi koju naseljavaju zaista čudni podstanari čija aktivnost ili zvukovi koje proizvode mu vrlo često odvlače pažnju i upropaštavaju za programerski posao neophodnu koncentraciju. Ipak, ono što ga konačno i temeljno uznemirava je serija misterioznih paketa koje iznenada i potpuno neočekivano dobija. Paketi su uredno zapakovani, nisu adresirani ali su uredno isporučeni (čak i ako je Simonov stan zaključan), uporni su (stiže ih više komada) a sadržinski su - potpuno prazni. Simon počinje da sumnja na sve i svakoga, probaće da dozna što je više moguće potpuno zanemarujući svoj primarni posao i kontaktiraće sve u svom vrlo čudnom okruženju. Tek mnogo docnije će shvatiti da je zapravo jedno obično zamorče u nekakvom eksperimentu širih razmera ali tada će već možda biti suviše kasno...

Na početku samog filma nije tačno precizirano kada se njegova radnja dešava a to bi moglo biti kako ranijih dana tako i u današnje vreme. Ipak, One Point O od samog svog početka deluje vrlo postapokaliptično i cyberpunk, kao da se njegova radnja dešava u nekom prošlom vremenu koje je od neke tačke krenulo u jednom pomalo drugačijem pravcu u odnosu na naše. Autori filma i sve druge osobe zadužene za njegovu vizualnu prezentaciju ovaj utisak potenciraju do maksimuma pružajući nam vrlo efektan i specifičan prikaz prljavog, propalog i pustog predgrađa kao i stare, mračne i klaustrofobične zgrade te čudnih likova koji je nastanjuju. Sa jedne strane imamo moderne tehnologije (video nadzor, programiranje, virtuelna stvarnost i implementacija veštačke inteligencije) a sa druge mračan i bezperspektivan život, poroke, usamljenost i potpuno zapušten grad. Autori su kompletan film snimali na nekoliko lokacija u Rumuniji (većina je u ili oko Bukurešta) a verujem da je u enterijere i eksterijere trebalo uložiti veoma malo dodatnog posla za potrebe jednog ovakvog filma.

Radnja filma je ponekad višeslojna i ne tako lako dokučiva, gledaoci moraju razmišljati malo šire i dublje nego kao kod prosečnog američkog filma (film se zvanično vodi kao USA/Romania/Iceland koprodukcija) a razne metafore i prenesena značenja su vidljiva tokom gotovo celog toka. Jedan od najzanimljivijih aspekata je skoro potpuno brisanje granica između ljudskog bića i aplikacija, pa tako iako kompjuterski jezici i računarski interfejsi izgledaju veoma rudimentalno (kao da potiču s početka 90-ih) i jedni i drugi mogu dobiti viruse nakon kojih moraju na čišćenje. Osim tih i takvih pomalo retro tehnologija (postoji veštačka inteligencija ali ne i mobilni telefoni) cyberpunk ugođaj je postignut preovlađujućim braon i pastelnim koloritima koji se ne menjaju ni za trenutak. Ovakav grafički identitet je sasvim odgovarajuć radnji filma ali postoji problem sa zamorom očiju gledalaca. Braon-mutnjikavi filter kroz koji je propušten kompletan film bi bio odličan za neke kraće flashbackove (jer sve zaista izgleda kao da posmatramo neka davna dešavanja) ali jednoipočasovni materijal u ovim bojama i sa ovako blurovanom fotografijom može dosta da smeta očima.

Ono što ne smeta su vrlo čudna kadriranja koja se savršeno dobro uklapaju u ono što su autori pokušali da nam kažu: ogroman broj kadrova sasvim smišljeno kao da potiče iz nadzornih kamera koje su postavljene svuda oko likova a iskrivljeni fokus određenih scena samo pojačava utisak skrivenih kamera i „velikog brata”, problema sa kojim ćemo se tek susretati u budućnosti. U glavnoj ulozi gledamo zbunjenog Jeremyja Sista (Wrong Turn, May, The Other Side of the Door) a u sporednim još poznatije face: tu je odlični Udo Kier (Iron Sky, Theatre Bizzare), uvek harizmatični Lance Henriksen, S&M nastrojeni Bruce Payne (Re-Kill) i tada lepa Deborah Kara Unger (čije estetske zahvate sam komentarisao u opisu filma Jackals). Glumačka postava je zaista izuzetna i veoma dobro se snalazi u nepredvidivom i uvrnutom scenariju. No, baš taj i takav nepredvidiv i uvrnut scenario zahteva specifičnu publiku pa cenim da One Point O ipak nije film za svakodnevnu razbibrigu i pospano ubijanje vremena.