HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: George A. Romero

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0083767/

Trailer: https://youtu.be/owdnnaNs2RI

Pogledajte još: Cat's Eye (1985)

Saradnja između legendarnog režisera (nedavno preminuli George A. Romero) i već tada popularnog pisca i scenariste (Stephen King) morala je proizvesti odličan film iako su, imajući oba imena u vidu, mnogi gledaoci očekivali nešto potpuno drugačije. Creepshow je ne baš suviše strašna već duhovita i neozbiljna antologija koja je više nego filmskom hororu omaž dečijim stripovima strave i užasa koji su se na kioscima širom Američkih Država pojavljivali sredinom XX veka. Film sačinjava pet priča (plus jedna koja čini prolog i epilog), dve od viđenih priča su rađene po kratkim delima Stephena Kinga dok je ostale on napisao specijalno za potrebe omnibusa Creepshow.

Prolog i epilog filma čini kratka priča o dečaku kojem strogi otac ne dozvoljava da čita horor stripove. Osim zanimljive glumačke postave (dečaka glumi Kingov sin Joe Hill a oca čuveni Tom Atkins) priča služi kao povod za ono što gledamo u nastavku. U trenucima besa otac oduzima sinu strip, baca ga u uličnu kantu za đubre, vetar ga odnosi i lista njegove stranice a priče koje se pojavljuju na papiru mi gledamo na malom ekranu, u filmovanoj verziji. Prva koju posmatramo nosi naziv Father's Day a dešava se jedne večeri kada se izvesna dobrostojeća porodica nađe na tradicionalnom okupu. Prisutni se prisećaju tragičnog gubitka života jednog od njihovih bogatih predaka a nedugo zatim prisutni počinju da nestaju, jedan po jedan (čitaj: bivaju brutalno ubijeni). Priču karakteriše nekoliko preokreta, pojavljivanje tada još ne toliko poznatog Eda Harrisa, odlični specijalni efekti čuvenog Toma Savinija, nešto humora a naposletku i - jedna od najčuvenijih scena kompletnog filma Creepshow. Sledeća po redu je priča The Lonesome Death of Jordy Verrill, jedna od dve koje su nastale po pisanim delima Stephena Kinga, a upravo sam King i tumači glavnu ulogu, retardiranog rednecka po imenu Jordy Verrill.

Pokraj Verrilove farme jedne večeri pada omanji meteorit a neinteligentni farmer u nameri da unovči ovaj nesvakidašnji događaj dodiruje predmet iz svemira samo da bi nekoliko časova kasnije otkrio da je počeo mutirati po celom telu, tačnije - pretvarati se u neku svemirsku biljku. King je ovde (uz nekog uvrnutog doktora iz njegove mašte) jedini karakter koga gledamo, priča dostojno prati pisano delo koje se pojavilo 1976. godine pod nazivom Weeds, ali je utisak da King pomalo preglumljava (baš kao i doktor iz njegove imaginacije) što je rezultiralo time da je ovo jedan od najmanje popularnih segmenata filma Creepshow. Ipak, meni je uvek veoma zanimljiv za gledanje jer je cela farma prilično autentična, biljkoidni specijalni efekti su veoma zanimljivi a i King se baš ne pojavljuje u filmovima tako često... Something to Tide You Over je središnja priča a poput prve u ovom filmu poseduje temu osvete, doduše ispričanu iz nešto drugačijeg ugla. Bogati suprug otkriva ko je ljubavnik njegove žene i odlučuje da ga kazni tako što će ga do vrata ukopati u pesak na plaži, postaviti kamere i iz svog luksuznog doma posmatrati kako ga plima davi. Ovaj segment karakteriše određena doza napetosti ali je njegov završetak ipak dovoljno šašav da se savršeno dobro uklapa u pomalo dečiju antologiju.

Ovaj centralni šou definitivno krade odlični Leslie Nielsen, u drugoj ulozi se nalazi tada (i kod nas) veoma popularni Ted Danson a specijalni efekti koje vidimo u završnici veoma podsećaju na one iz prve priče. Uglavnom, ovo je veoma gledljiv segment i verovatno jedan od highlighta kompletnog filma. Drugi highlight može biti priča The Crate, još jedna koja je nastala na osnovima pisanog dela, Kingove priče koja se pod istim imenom pojavila 1979. godine u jednom časopisu. Iako ovoj priči treba nešto malo više vremena da se zahukće misterija je održava gledljivom a misterija se tiče upravo - sanduka. Naime, čuvar jednog koledža sasvim slučajno ispod stepeništa pronalazi sanduk čija sadržina datira još iz pretprošlog veka a potiče od arktičke ekspedicije. Nastranu to odakle sanduk baš tu i šta je čekao do sada ali kada profesor otkrije sadržinu sanduka (hint: tasmanijski đavo) rešiće da okonča neke svoje stare bračne porodične muke... Ova priča je najkrvavija u celom filmu, sadrži brze kadrove veoma krvoločne zveri a sadrži i odličnu glumu nekoliko glavnih protagonista. U glavnoj ulozi vidimo poznatog Hala Holbrooka ali on ostaje u senci Adrienne Barbeau koja je zaista odlična u ulozi iritantne i pijane supruge.

Poslednja, ali ne najmanje značajna, je They're Creeping Up on You, priča koju naprosto morate pustiti svakome ko se plaši ili gnuša buba. U fokusu naše pozornosti je bogati, sebični i pokvareni poslodavac kojem je jedini cilj kako da i dalje zgrće lovu, ne pokazujući nikakvu empatiju za svoje zaposlene, pa čak ni za one nastradale. Međutim, on ima i jednu fobiju usled koje živu doslovce zabarikadiran u praznom i sterilnom stanu na vrhu višespratnice: on se patološki plaši buba bilo koje vrste a upravo te bube ga neprestano napadaju u sve većem broju i sa sve većom odlučnošću. Po rečima samog Romera bubašvabe iz ove priče su bile najskuplja stvar u kompletnom filmu jer je svaka plaćena čak pola dolara. Ipak, rezultat je fantastičan i ne može se meriti ni sa kakvim sličnim animiranim scenama koje ste videli u poslednoj deceniji jer 250000 (!) bubašvaba zaista izaziva gađenje. Kompletnu priču o nabavki bubašvaba za potrebe snimanja filma, o njihovom tretiranju i ponašanju na setu možete pročitati na wiki stranici filma a ono što se može zaključiti je da su nekadašnji filmovi bili mnogo teži, skuplji i zahtevniji za snimanje pa su ih baš iz tog razloga snimali samo oni izistinski posvećeni i talentovani filmski radnici.

I neki specijalni efekti koje vidimo u završnici poslednje priče izazivaju gađenje ali se savršeno dobro uklapaju u kvalitetan vizuelni izgled filma, baš onakav kakav dolikuje majstoru retro specijalnih efekata kakav je Tom Savini (koji se i pojavljuje u jednoj cameo ulozi). Creepshow je svakako jedan od najuspešnijih anthology horor projekata ikada, ne samo zato što je svaka priča kvalitetna ili zanimljiva na svoj način već i zato što poseduje dvojicu eminentnih horor majstora iza kamere i scenarija a u glavnim i sporednim ulogama i desetak poznatih glumaca. Film nije previše strašan, što može biti i njegova prednost i mana, zavisi kako na to gledate i šta očekujete, možda je pomalo i predugačak, njegov humor nije uvek uspeo ili možda nije izdržao test vremena ali je zato njegova prezentacija ono što pleni i njoj će se obradovati svaki iskreni fan stripa. Romero je uspeo da uhvati osećaj starog stripa koristeći u više navrata stripovske okvire, balone sa izgovorenim rečenicama, animirane (stripovski, dakle rukom a ne kompjuterom) prelaze, kao i „šokantne” krupne kadrove glavnih likova sa stripovski šarenim animiranim pozadinama.