Friday, October 6, 2017

1408 (2007)


Režija: Mikael Hafstrom
Uloge: John Cusack, Samuel L. Jackson, Mary McCormack
Pogledajte još: The Skeptic (2009)

Opis ovog filma je dugoročna želja nekoliko čitalaca a s obzirom da je i meni jedan od omiljenih ponovno (treće ili četvrto) gledanje mi nije predstavljalo nikakav problem. I pored mnogih nezadovoljnih kritičara i gledalaca mislim da je 1408 jedna od boljih ekranizacija nastalih po delima Stephena Kinga u ovom veku (ostala dva su verovatno Riding the Bullet i The Mist). Film je nastao na istoimenoj kratkoj priči iz 1999. godine a jedno od pitanja koje se automatski nameće je - da li postoji ijedna priča, novela ili bilo koje drugo pisano delo gosn. Kinga a da po njemu nije snimljen film ili makar TV serija?


Zapravo, apsolutno se ne žalim što je to tako iako sam savršeno svestan da je više slabi(ji)h ekranizacija od onih kvalitetnih (ili su i te slabe ekranizacije nastale na temeljima oslabih romana, ko će ga znati). Zaplet 1408 za standarde Stephena Kinga nikako nije originalan, čak se može reći da su neke stvari pozajmljene iz nekih drugih Kingovih dela (Secret Window i The Shining, naprimer): u centru pažnje je Mike Enslin, pisac paranormalnih komercijalnih romana, koji uporno obilazi (navodno) zaposednute kuće američke periferije da bi se gotovo uvek uverio kako su duhovi u objekat došli isključivo kako bi vlasnicima kućerine ostvarili novčanu dobit. No, kako to već obično biva - prevarantski objekti i nepostojeća priviđenja kojima se Enslin bavi u svojim jednoličnim i neuverljivim knjigama dovodi do toga da mu pažnju posvećuje sve manje čitalaca. Kako bi konačno nešto promenio u svojoj posrnuloj karijeri on odseda u (navodno dokazano) zaposednutoj sobi koja se nalazi na nepostojećem spratu jednog starog gradskog hotela. Enslin je naviknut na dosadašnja paranormalna iskustva veoma nepoverljiv prema direktoru hotela koji ga uporno upozorava kako stavlja svoj život na kocku ukoliko odsedne u sobi 1408.


Enslin je veliki skeptik i cinik, ne veruje u dokumentovane tragedije i smrti koje su se tokom prethodnih decenija dogodile u pomenutoj sobi a zbir brojeva (1+4+0+8 = 13) mu ne znači ama baš ništa. Zaista je zanimljivo posmatrati ga kako je po ulasku u pomenutu sobu samouveren poput Mister Beana u horor bioskopu pre početka projekcije; on sve dokumente, novinske članke, policijske izveštaje i pojave koje u početku primećuje pripisuje marketingu hotela i raznoraznim trikovima ali se situacija naglo menja... Soba najednom počinje da pokazuje svoje pravo, uvrnuto lice, počinje da se ponaša nepredviđeno, agresivno, opasno i ubilački. Razdešen klima uređaj i iznenadno pojavljivanje čokoladica na jastuku su samo početak dogodovština ovog skeptičnog pisca (neki bi rekli i šarlatana) koji je upravo te večeri suočen sa kompletnom svojom karijerom, dosadašnjim životom, strahovima, traumama, teretima i - bezizlaznim terorom sobe 1408. Elektronski časovnik koji je izvučen iz struje ali i dalje radi odbrojava unazad jedan čas jasno dajući do znanja Enslinu da ima vrlo malo vremena da se iskobelja iz ovog sobnog pakla, pakla koji bez trunke predaha atakuje na njega, progoni ga i neprestano teroriše njegovo telo i psihu...


Iako se hotel nalazi skoro u strogom centru grada a soba u skoro uvek izuzetno popunjenom hotelu već sam hodnik nepostojećeg sprata deluje pomalo jezivo. Dobro, atmosfera u njemu je dosta slabija od one koju smo videli kada je Jack Nicholson pomahnitao (zapravo kada je njegov sin vozio bicikl po hodnicima) ali osećaj nije nimalo prijatan iako na samo nekoliko metara ispod Elslina u pustom hodniku sve vrvi od gostiju i hotelskih radnika. Kada se uđe u famoznu sobu osećaj je još jeziviji; iako se ispod te sobe takođe nalaze isti oni gosti i ista ona posluga a pogledom kroz prozor pisac vidi saobraćajnu vrevu noćnog gradskog života soba je zapravo potpuno odsečena od sveta, izolovana je, zabarikadirana i zabranjena za napuštanje/ulazak. Soba je uređena u starinskom stilu, sa tek nekoliko gotovo beznačajnih modernih detalja, što sasvim sigurno doprinosi nelagodnom utisku koja veoma brzo prelazi u jezu. Ta promena se dešava veoma brzo, kao da se sama soba već dugo vremena dosađivala, kao da je suviše dugo čekala na svoju novu žrtvu, ili kao da je njen repertoar uvrnutih mučenja toliko dug da joj ni skoro dvočasovni film nije dovoljan. I zaista, maštovitost koju pokazuje soba 1408 prema svom smrtnom stanaru prevazilazi sva očekivanja, kako samog Elslina tako i nas gledalaca.


Prilično maštoviti i neočekivani momenti smenjuju one vizuelno impresivne, ovi zatim postaju strašni (nekoliko jump scare momenata) dok je meni zaista bilo veoma interesantno kako su autori uspeli da od jednog skeptika za tili čas načine preplašenog čoveka. Zanimljivo je i kako se repertoar sobe savršeno dobro uklapa u strukturu košmara gde se sve sitnice viđene neposredno po dolasku u sobu pretvaraju u najgore patnje po samog pisca (scena sa pomorske slike na zidu, recimo). John Cusack svojom pojavom uspeva da drži ovaj film na zavidnom novou, što nije nimalo lako za ostvarenje koje uglavnom poseduje samo jedan lik na ekranu, uspeva da bude blizak gledaocima iako na samom početku filma i nije previše simpatičan, dok se drugi likovi (recimo Samuel L. Jackson pojavljuju u skoro pa epizodnim ulogama). Ovo je one-man-show koji je John Cusack odradio na vrhunskom nivou, što mu je verovatno osiguralo tezgu u jednoj skorijoj Kingovoj ekranizaciji, ne toliko dobroj. Na posletku, ne mogu a da ne spomenem činjenicu kako film ima nekoliko alternativnih završetaka, navodno snimljenih kako bi se zadržala namera autora pisanog dela (Kinga) o dvosmislenom i nedorečenom finalu.


Slučajnim izborom kopije filma pogledao sam Blu-ray završetak, mada je zaista teško ispratiti koji završetak je kada upotrebljen i na kojem mediju (koliko se sećam prethodni put sam gledao drugačiji završetak). Uglavnom - dobra gluma, odličan glavni lik, vrlo dobar ambijent, nepredvidivi obrti, nekoliko spektakularnih a zatim i strašnih scena i prepoznatljiv Kingov pečat - šta vam još treba za dobar i zanimljiv horor film? Možda malo više emotivne dubine, strašnijih scena ili logike ali i bez toga ovo je jedan sasvim dobar, skoro odličan film, verovatno (za sada) poslednji (uz The Mist) dobar film nastao po Kingovim delima...

+ jedan od boljih ovovekovnih Kingovih filmova
+ maštovita, nepredvidljiva i šokantna dešavanja
+ ambijent i sveukupna atmofera hotela i sobe
+ John Cusack kao centralna figura ostvarenja
— neoriginalnost; svakako je mogao biti strašniji


 Ocena: 8/10

Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

1 comment:

  1. Jedan od omiljenih horora,cak tri puta sam ga gledala,to je dobar film,kad mu se vratis vise puta..IDENTITY,takodje dobar film sa njim,bas super filmic

    ReplyDelete