HOROR FILMOVI (I SF)

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt6186362/

Trailer: https://youtu.be/ZZ8OszPES8A

Pogledajte još: Body Bags (1993)

Nakon jednog odličnog starijeg omnibusa hajde da vidimo šta to ima da ponudi jedan novijeg datuma... Ili možda bolje reći - šta nema da ponudi... The Witching je horor antologija urađena na moderan tezgaroški način, njen sadržaj nije snimljen za potrebe filma (kao što su to u prošlom veku „nesposobnjakovići” radili i trošili novac) već je sastavljen od kratkih filmova koji su nastali tokom prethodne decenije. Stari materijal je povezan novosnimljenom povezujućom pričom a to je bilo dovoljno da se The Witching računa kao potpuno nov film, jel'. 

Povezujuća priča se dešava na Noć veštica i prati nekoliko antipatičnih tinejdžera koji očekujući The Witching Hour sede oko logorske vatre u nekakvoj (navodno) ukletoj šumi i pričaju strašne priče. S obzirom da su mladići i devojke bezlični, tupavi, nemaštoviti, isprazni i nenačitani (jedino što vrhunski znaju je da proizvode beskonačne selfije) ni priče koje ispredaju ne mogu biti mnogo bolje... Prva ispričana je ona pod nazivom Grief, datira iz 2013. godine, dolazi nam od Georgea Bessuda (Farm House, Lake Dead) a bavi se mladim bračnim parom kojeg nakon smrti sina posećuje utvara nekog drugog dečaka. Zašto ih pohodi jezivi klinja koji nije njihov sin - zaista ne znam, priča nije dovršena, nije jasna, nema nikakvu poentu a 11 minuta njenog trajanja predstavlja čist višak u ovom ionako slabom filmu. Nisam siguran koliko je ovakav redosled priča logičan (čitaj: i ono malo gledalaca će se razbežati kada vidi na šta liči uvodni segment) ali jedno je sigurno: svaka naredna pričica nikako ne može biti slabija i gluplja od prve. Sledeći je na redu Sleepwalker, za nekoliko minuta duži segment koji je snimljen 2015. godine ali koji je rađen po sličnoj matrici kao i onaj prethodni...

Mladu ženu pohodi utvara njenog pokojnog supruga ali je istovremeno pohodi i čudovište koje jeste ili liči na Sandmana. Poput prethodnog ni ovaj segment nema poentu, poruku, smisao ili završetak: sve se najednom prekida ostavljajući gledaoca u čudu i ne dajući mu bukvalno nijedan odgovor. Sledeći je Next Caller, za promenu nešto zanimljiviji i kvalitetniji segment koji je 2009. godine režirao Patrick Rea (Nailbiter, Arbor Demon). U fokusu naše pozornosti je iskusni radio voditelj koji pod dozom alkohola i pod teretom tajni vodi uspešni noćni program na temu paranormalnog. Za razliku od prethodnih ova priča ima neki smisao i poseduje poruku a uz sve to Allan Kayser pruža najkvalitetniju i najzanimljiviju glumu u kompletnom The Witching filmu. U Hourglass Figure lenja i bezvoljna mlada domaćica jednostavno ne  postiže održavati svoj dom urednim, decu sređenom i nahranjenom a supruga dočekanim s posla pa rešenje pronalazi u misterioznom peščanom satu s tavana. Obrnuvši sat koji peskom odbrojava jedan puni čas olenja domaćica dobija jednosatni extra time koji može potrošiti na bilo šta dok je kompletno vreme oko nje zamrznuto.

Nažalost, ono što mlada domaćica ne zna je da svi nezasluženi benefiti kad-tad dođu na naplatu a da će ovaj stari magični časovnik koji daje jedan čas gratis naknadno uzeti 100000 časova zauzvrat... Ovo je priča koja bi svojom tematikom zaslužila da se nađe i u prošlovekovnim omnibusima, njen ton je pomalo komičan i retro a takvi su i specijalni efekti. Da su sve priče u filmu kvaliteta ovog i prethodnog segmenta (oba dolaze od Patricka Ree) The Witching bi bio kudikamo zanimljiviji i gledljiviji međutim nakon storije o ukletom peščanom satu na red dolazi Graveyard Shift, priča o noćnom čuvaru jednog gradskog parkinga. Ova priča je sasvim mlaka, bez mnogo duha, prilično zbrzana i nedorečena a ukleti noćni parking nikako ne može biti jeziv poput uklete kuće u nedođiji ili uklete šume (ne uklete šume iz povezujuće priče ovog filma). Sama priča iako poseduje neku osnovu nije dovoljno dobro, efektno i zanimljivo ispričana pa deluje kao dobar vic koji slušate iz usta netalentovanog pripovedača. Kao i većina priča ove antologije i Graveyard Shift je mogla da bude zanimljiva u rukama nekog drugog autora i u nekoj drugoj minutaži a ovako deluje suviše nezanimljivo i kod gledaoca ne proizvodi bukvalno nikakav efekat.

Sweet Hollow je storija o Emily, devojci koja se vozi mračnim i pustim drumom, nailazi na naizgled ljubaznog momka koji joj pomaže u nevolji ali se kasnije ispostavlja da dotični nije takav kakvim se predstavlja. Priča ne pruža nikakva iznenađenja jer gledaoci od samog početka znaju da misteriozni stranac nije dobar momak, priča je dosadnjikava a misterija u vezi stranca, legende i policajca bez potiljka ne uspeva da nas dovoljno zainteresuje. U kompletu sa premračnom fotografijom zbog koje se malo toga razaznaje dolazi i vrlo nemirna kamera (kao prekopirana iz prethodnog segmenta koji se dešava na ukletom parkingu) a najzanimljiviji momenat koji ćete ovde videti je način na koji je sumnjivac zaustavio naivnu devojku („Izgleda da vam se levi točak olabavio”). Na posletku, nakon svih ovih „uzbudljivih” iskustava sa horor pričama dolazi vrhunac specijalnih efekata i „šokantno” finale tarapane u Veštičijoj šumi. Ovo je vizuelno nešto atraktivnije od do tada viđenih priča ali je i dalje glupo, naivno i nezanimljivo. Režiser dešavanja u šumi je Corey Norman, koji je već učestvovao u sličnom omnibus ostvarenju The Invoking 2.

Upravo na taj oslabi omnibus i liči The Witching, kao i na All Hallows’ Eve ili Patient Seven, između ostalih. Problem kod ovakvih filmova koji su sklepanih od kratkih materijala nastalih od strane različitih osoba koji su snimali u različitim vremenskim periodima je što segmenti ne izgledaju tematski slično, vizuelno su različiti, zanatski potpuno drugačiji a jedino što ih objedinjuje je što mahom imaju otvorena finala (jer je to moderno a autori su glupi i netalentovani da ih ikako zatvore) i što manjak zanimljivosti pokušavaju da nadomeste pametovanjem ili štosom. No, koga to briga, bitno je da se DVD sa filmom kupio u supermarketu ili se platilo jeftino gledanje u sitne sate; ovo je jedina i isključiva svrha postojanja ovog i sličnih filmova a ma koliko izgledalo da imam zamerku na formu ove antologije moja jednina zamerka je što se u film nisu upakovali neki zanimljiviji ili kvalitetniji short horori kojih definitivno ima.