HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Agustí Villaronga

Uloge: Günter Meisner, David Sust, Marisa Paredes

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0090197/

Trailer: https://youtu.be/l09AIbYPWLQ

Pogledajte još: Angst (1983)

In a Glass Cage je jedan od onih filmova zbog kojih bi pored horora, komedije, SF-a, fantazije i trilera na ovom sajtu trebalo uvesti novu kategoriju - drame, žanr koji me u poslednje vreme zaista proganja. S druge strane, ovo je jedan od najuznemirujućijih filmova koje sam do sada opisao (često se nalazi u vrhu raznih The Most Disturbing Films lista) a njegovo gledanje može biti nelagodno čak i iskusnijim horor gledaocima što nije nimalo čudno jer se bavi temama nacizma, pederastije, pedofilije, zlostavljanja i ubijanja ljudi a pre svega dece.

U početku beše jedan nacista ali pre njega je postojao Gilles de Rais, koji se u filmu ne spominje ali je poslužio kao inspiracija za u filmu prikazanog monstruma. De Rais je bio francuski baron i vojskovođa, pratilac Jovanke Orleanke, a pre oko 600 godina je pogubljen zbog okultizma, satanizma i sadističkog iživljavanja i ubistva oko 140 dece. Nimalo pogrešno autor filma karakter i aktivnosti de Raisa smešta u lik bivšeg nacističkog doktora Klausa, zlotvora koji je osim raznih bizarnih medicinskih eksperimenata uživao u silovanjima i maltretiranju zarobljenih mališana a posebno se zadovoljavao udisanjem poslednjeg daha koji bi njegove žrtve ispuštale pre smrti. Da li (ipak) pod uticajem savesti ili nečeg drugog, tek, u nekom trenutku Klaus je pokušao da izvrši samoubistvo skokom sa zgrade ali je uspeo samo da ostane nepokretan od vrata naniže i sa toliko oštećenim plućima da ne može disati bez medicinskog pomagala. Od tada Klaus živi u svom domu u Španiji ne napuštajući medicinsku komoru, metalno-stakleni sanduk koji uz pomoć električne energije preuzima funkciju njegovih pluća i bez čije pomoći bi se bukvalno ugušio za samo nekoliko minuta.

O nepokretnom Klausu brigu vodi njegova stroga supruga koja nije zadovoljna svojim načinom života i velikim obavezama koje joj nameće nepokretni suprug. Tu je i njihova ćerkica koja daje sve od sebe da pomogne svojoj strogoj majci a tu je i kućna pomoćnica koja radi svoj deo posla. Međutim, kada majka zatraži angažovanje jednog medicinskog radnika koji bi se nadalje brinuo o Klausu već isto veče, bez ikakve najave, u Klausovoj prostoriji se zatiče jedan čudan mladić koji se predstavlja kao bolničar. Majci se on apsolutno ne dopada ali Klaus insistira da on bude angažovan pa tako i bi. Na opšte iznenađenje ukućana, ali potpuno očekivano za nas gledaoce (pogotovo imajući u vidu šta smo videli u prologu filma, pre Klausovog pokušaja samoubistva) ispostavlja se da mladić nema veze sa medicinom već je svedok ubistva dece od strane nepokretnog bivšeg naciste i sada je došao da mu vrati barem deo dugova i pokuša da osveti njegove brojne žrtve. Onoliko koliko smo sve to očekivali nismo očekivali ono drugo a to je da mladić osim kazne želi da nastavi Klausovim perverznim ubilačkim stopama...

In a Glass Cage karakteriše izuzetno spora radnja, veoma dramska, sa sporom montažom i režijom ali sa odličnim kadriranjima i veoma dobrim ambijentom velikog starog zdanja u kojem živi ova porodica. Kompletno zdanje se nalazi na toplom Mediteranu ali je naslikano hladnim plavim tonovima koji ni za jedan trenutak ne ustupaju mesta nekoj drugoj, veselijoj boji. U ovom filmu veselja nema, on je potresan i mučan od prvog do poslednjeg trenutka a tek u završnici film poprima neke horor obrise mada je i u dotadašnjem toku on jeziv, mnogo jeziviji nego što bilo kakvo grafičko okruženje ili specijalni efekti to mogu dočarati. U prvoj polovini filma najjezivija je sama sudbina bivšeg doktora koji doživotno mora ležati u metalno-staklenom kovčegu (otuda i naziv filma), uvek u istom ležećem položaju, na leđima, neprekidno slušajući užasne zvukove mašine koja pneumatski diše umesto njega. Zaista ne znam šta je nalagodnije, gledati starca kako doživotno leži „zakopčan” do vrata u arhaičnu metalno-staklenu skalameriju (ne znam kako nije dobio rane na leđima od tolikog ležanja) ili slušati monotone hidraulične zvuke pumpajuće mašine. Mislim da bi me zvuci te medicinske plućne naprave proganjali doživotno u košmarima samo da je film potrajao malo duže...

Jedina aktivnost nepokretnog Klausa (osim hranjenja u potpuno istom položaju) je postavljanje ogledala iznad glave kako bi mogao posmatrati šta se dešava iza njega. Tokom filma sam se često pitao i koja je motivacija ovog čoveka za dalji život i zar mu nije bolje da se cela aparatura jednostavno isključi iz struje... U drugoj polovini film se više bavi mladim „medicinarom” a kada on krene Klausovim stopama film postaje još nelagodniji. Ono viđeno neće predstavljati preveliki šok za iskusnog posmatrača ali scene poput masturbacije ispred nepokretnog bolesnika, oralno zadovoljenje pod prisilom, skidanje do gole kože malih dečaka i ubijanje istih sasvim sigurno moraju izazvati gađenje i zgražavanje gledalaca. Iako su sve ove scene (a pogotovo one koje se tiču seksa) neeksplicitne razumem zašto se film vrlo često nalazi na odgovarajućim top listama kontroverznih i uznemirujućih filmova ali isto tako razumem i da se ova tema nikako nije mogla ispričati na drugačiji način, makar ukoliko se htelo ostaviti jak utisak na gledaoce i urezati im viđeno u pamćenje. Kada se film ogoli i kada zanemarimo možda i ne toliko potrebne vulgarnosti i prikaze pedofilije ostaje gorak ukus u ustima i zbog toga što su vinovnici ovakvih rečima neopisivih zločina zauvek ostali nekažnjeni, mirno živeći svoje zločinačke živote sve duboko u starost.

Autor filma sasvim jasno daje do znanja da je zlo beskonačno i da se u nedogled ponavlja (odlična završna scena!), uvlačeći nove ljude u svoje cikluse, često i potpuno nevine ili željne osvete, kažnjavanja a onda i željne njima do tada nepoznatih monstrumskih zadovoljstava. Zbog svega navedenog veoma je teško reći kojoj ciljnoj grupi bi se In a Glass Cage mogao dopasti. S obzirom da nije u pitanju tipičan horor film možda je njegova publika ona koja više preferira drame, pogotovo sa psihološkim pečatom, kontroverznom sadržinom i istorijskim pečatom. Ukoliko ovom filmu pristupite isključivo kao hororu mogli biste ga pronaći kao presporog, atmosferičnog ali povremeno nelogičnog, dobro odglumljenog, zastrašujućeg ali i mestimično nejasnog (čini se da se deo ovih nejasnoća dogodio tokom prevođenja sa španskog na engleski a zatim sa engleskog na balkanski). Inače, ovaj film je predložio redovni čitalac ovog bloga Slatki Mali a opis sam napisao iz drugog puta zahvaljujuće nestanku električne energije :)